Leteti, leteti, leteti visoko,
Neznanom prostoru kao starom drugu,
Vitlati se kao omađijan soko,
I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.

Čuti samo zamah svoj u prostorima-       
Muziku svog krila! I na samom kraju,
Svoj trag izgubiti i cilj među svima,
Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.

Da mi žeđ osete

Jednog dana,izadjem ja malo ispred zgrade da prosetam psa. Zgrada inace ima 11 spratova. I tako, stojim pokraj travnjaka i posmatram zvezde na nebu. Ne pisem poeziju, stvarno je bilo tako. Kad nacas, cujem neki zvuk kako sa visina dopire do mene, onako ostar i pistajuci,kao kad nesto velikom brzinom pada i probija se kroz vazduh. Jos nisam stigla ni da pomislim sta li je, kad ono, pored mene fljusnu tetrapak od soka sa kojecime