B92 Blog

Čast mi je velika, da preuzmem štafetu od banned-floriana i da u duhu Blogoslavlja održim večni plam.

Ukiliko smatrate da je celishodno pronositi ovaj večni plam,

preuzmite štafetnu palicu nakon sedam dana. (cit. ecce-florian)

MOLIM VAS DA KOMENTARE POČINJETE SA SESTRE I BRAĆO ILI POMOZ` BLOG!

Našem kolegi-bratu-gospodinu-drugu Gorštaku, preteči večnog plama, i tvorcu ideje neprolaznog u prolaznom banned-florianu (ukrala boldovano od Milutina) kličemo I sričemo sledeće stihove:

Zeleni zub se ne razlikuje mnogo od svojih
prijatelja Mandraka, Fantoma i Batmana

Treat the Earth and all that dwell therein with respect

Remain close to the Great Spirit

Show great respect for your fellow beings

Work together for the benefit of all Mankind

Give assistance and kindness wherever needed

Do what you know to be right

Look after the well-being of Mind and Body

Dedicate a share of your efforts to the greater Good

Be truthful and honest at all times

Take full responsibility for your actions

 Only when the last tree has died
and the last river been poisoned
and the last fish been caught
will we realise we cannot eat money

Cree Indian Proverb

 Majka Tereza nikada nije podržala, niti je prisustvovala anti-ratnim demonstracijama, ali zato uvek okupljanjima ZA mir. Poznavala je zakon privlačnosti i verovala u razliku koncentrisanja pažnje na nepoželjno ili poželjno.

Nekolicina vas verovatno zna o čemu pišem. Ko je čitao knjigu Tajna (The Secret) ili pak odgledao film, razume ili poznaje princip najjačeg zakona u Univerzumu koji ne pravi razliku između potvrdnog ili odričnog oblika, već isporučuje ili manifestuje to na šta smo usresređeni, tj. koncentrisani.

Primer:

Šetnja protiv nasilja, gde će veliki broj ljudi svojim prisustvom biti koncentrisan na temu nasilje, proizvodi ili priziva upravo neželjeno - nasilje! Rešenje bi bilo preimenovanje šetnje, kako god samo neka bude ZA - recimo mir, ljubav, tole

Šta se radi?

Ko živ, ko mrtav?

Ko je α, β, γ, δ?

Ko je +, a ko -?

Ko mi prvi iskreno odgovori na sva pitanja dobija specijalnu nagradu!

Ovaj blog ne poseduje format koji bi bio poželjan, kako bih mogla da izrazim fascinaciju likom i delom Fride Kalo. Pokušaću ukratko, što je vrlo teško, da opišem, citiram i prepričam, barem one delove njenog dnevnika koji su na mene ostavili najjači utisak.

Moje teme jesu moja razmišljanja, moja duševna stanja, moje reakcije na život.

Ovim rečima, vrlo jednostavno je opisala svoje stvaralaštvo za koje nije ni znala da predstavlja nadrealizam dok joj to njen prijatelj Breton nije saopštio, za koga je njena umetnost „nalik na bombu obmotanu svilenim trakama".

Jedna od njenih reakcija na život - zabeležena u dnevniku koji sadrži ne samo njenu zapisanu intimu, već i nacrtanu, ispreplitanu bojama revolucije, patnje, bola, čežnje, ljubavi - koju bih da izdvojim:

kada vas prevare vremenskom prognozom i vi shvatite ujutru pošto izadjete, da neće biti lepog i sunčanog dana i da ste sebe, a i dete, pogrešno obukli ... na putu do obdaništa srećete jednu majku koja vas suočava sa pričom od koje vam se okreće želudac i jedva u sebi suzbijate nagon povraćanja ... kaže vam kako je na igralištu primećen jedan deda sa fotoaparatom kako slika vaše ili njeno dete, nije sigurna, to jest, njen muž nije siguran koju je slikao, i jedino što mu je palo na pamet je da krene prema dedi koji je potom uspeo da nestane ...

Dok žurite iz obdaništa na jedan posao, počinje da pada kiša, a vi nemate kišobran ... i pritom ste obuzeti pričom o dedi fantomu, i nije vam jasno kako to da taj muž njen nije našao za shodno da vam to na licu mesta saopšti, taj dan kada je to primetio ... i zašto nije zvao policiju, kako da nije uspeo da stigne jednog dedu ... milion pitanja, bez odgovora i pomisao da je matori perverznjak

Izvinjavam se, ali samo pratim trendove.
Vidim aktuelno-popularno pitanje čemu ... nešto, preovladava na blogu.
A volim i onu: kud svi tu i mali Edi.

Voda se povlači, polako ali snažno. Kovitla sve što sadrži, od planktona do najvećeg sisara. To povlačenje traje, akumulira se snažan, smrtonosni talas ... i kada dostigne vrhunac jer nema više prostora da se - izmedju dve, hiljadama kilometara udaljene obale - širi, kreće neverovatnom brzinom da se prazni i kupi sve pred sobom tako da na kraju nastradaju i oni koji nisu bili ni svesni da se nešto krupno priprema. Od pišljivog planktona, preko najkrupnijeg morskog sisara do najjačeg baje na kopnu ... na više strana, ne baš u isto vreme, ali sa sličnim posledicama.

Neki, iako udaljeni, čuju brujanje, ali ne umeju da ga svrstaju kao alarm neposredne opasnosti. Ima i onih koji prepoznaju, jer su iskusili, a ima i onih otupelih koji gledaju pravo u dolazeći planetarni urnebes, a ne vide ... svejedno kako ko (ne)oseća, cunami kada se pokrene, ništa ga ne može zaustaviti, već mogu samo da se spasu oni koji su ili upozoreni ili su osetili da se nešto krupno sprema, a žrtve se broje ili na