B92 Blog

Pre neki dan na blogu, neko je pola u šali napomenuo da pristojni ljudi ne pričaju o novcu. Evropska elita bi se u horu složila: o novcu se ne govori. Najlepše vaspitani, odnosno oni sa najviše onogaštosenepominje, su čak toliko uvidjavni da se trude da ničim ne odaju svoju delikatnu situaciju. Medjutim, kako ovo pravilo ne važi i za sve što novac moze da pruži, ubrzo postane jasno da se pored ljubavi i kašlja, monetarna težina/lakoća takodje ne daju sakriti.

Bogati duhom (što po izboru, što iz nužde) nepominjanje novca vide i kao proglas intelektualne slobode i nezavisnosti. Istočnoj Evropi je u vreme oko raspada glavna valuta bila to što se, ležeći decenijama pod jorganom u 'ladnoj sobi, bila dobrano naobrazovala i naigrala. Tih 15 minuta slave su davno istekli a trenutno globalno stezanje državnih kaiša dodatno je pogoršalo situaciju. Mnogi su se

Sve nacije imaju svoje snove. Neki su grandiozni, manje ili više definisani, neki sasvim skromni, skoro da se i ne mogu nazvati snovima koliko liče na realnost. Samo Amerika ima the American Dream®© brand čiji neonski natpis šljašti 24/7 i neumitno probija i kroz najgušće roletne širom sveta. Medjutim, vreme nagriza sve podjednako pa su tako i slova sa reklame počela da blede i žmirkaju. Ratovi, previranja, ekonomske krize, kao i korenite tehnološke promene poslednjih decenija, stavljaju američko drustvo pred dilemu šta da radi sa sopstvenim snom: popraviti ga, zameniti novim ili odbaciti ceo koncept?

Kao ideja, američki san vuče korene iz Deklaracije nezavisnosti koja kaže:

 „We hold these truths to be self-eviden

U srcu Kalifornije leži dolina San Hoakin (San Joaquin Valley), nepregledna ravnica koja se prostire od Stoktona na severu, preko Modesta, Merseda i Frezna, sve do Bejkersfilda na jugu pred vratima Los Andjelesa. San Hoakin dolina se lako da opisati sa dve reči: industrijska poljoprivreda. Milje i milje pod voćnjacima, povrtnjacima i vinogradima, smenjuju farme, silosi i energetska postrojenja. Vazduh, težak od isparenja mašinerije i stoke, leži danima zarobljen planinskim vencima sve dok vetrovi sa Pacifika milosrdno ne nadju put kroz kanjone.

Nekadašnja pustinja, San Hoakin je danas dom mnogim evropskim doseljenicima, u velikom broju iz Portugalije, a posebno sa Azora, iz Švedske, Italije, Istočne Evrope... Takodje ima puno Indijaca, Sika i Pakistanaca kao i nekadašnjih ratnih izbeglica iz Vijetnama, Kambodze i Laosa. Sezonski radnici su mahom Čikanosi i Meksikanci čije siromaštvo šti

Iako se ovo pitanje postavlja od kada je sveta i veka, tek sa pojavom feminizma ono prestaje da bude retoricko. Na zalost, i danas, u doba nacelnog postfeminizma, odgovor, ako se koji i nadje, kaska za stvarnoscu. I pored toga sto su polne diskriminacije svake vrste itekako zive i zdrave, a neretko i u punom jeku, zivot nam vec daje nove zadatke.

Za razliku od radikalnog feminizma sezdesetih koji se prilicno iscrpeo na dokazivanju da je zena intelektualno i fizicki jednaka muskarcu i da nema tog posla koga ona ne moze podjednako uspesno obavljati, postfeminizam pravi razliku izmedju bioloske jednakosti i drustvene ravnopravnosti. Saznanje da se u borbu za prava moze ici i u visokim potpeticama a ne samo u cokulama, je medju zenama docekano sa velikim olaksanjem. Isposta