B92 Blog

na najglasnije. ovaj bend je iz Madrida, upoznajte se, oni su Boikot!

i još jedna stara, čuvena...

 Boikot, diskografija:

• Los Ojos de la Calle, 1990
• Con Perdón de los Payasos, 1992
• Cría Cuervos, 1995
• Tu Condena, 1996
• Ruta del Che - No Mirar, 1997

šteta što je kiša stala.

elem, slobodan dan. častim sebe dosadjivanjem. u pidzami. 

kako ono beše, dokon pop i jariće krsti? a ja klikćem i kuckam. tako ukucam svoj nik u pretraživač i nadjem par sitnica, intresantnih za jedan tih, običan, slobodan dan. 

osim nekoliko ruskinja koje se prezivaju Shumska, nadjem neku devojku iz Cro koja je ono šumska vezala za vila, pa shodno tome ima taj nik na maj spejsu. budistkinja. nadjem puno lepih fotografija šuma koje su ljudi kačili po mreži.

a jedan link me odvede i na you tube zbog naziva pesme. 

kak'i likovi.

Grupa Bombarder-(ex-yu) je nastala sredinom osamdesetih godina. Prvo njihovo ostvarenje "Bez milosti" je odlična trash-metal ploča. Grupa je delila tužnu sudbinu ovih geografskih meridijana i dugoo se o njoj ništa nije čulo. Tek posle (skoro) deset godina na (već tada) suženom  tržištu pojavljuje se još jedno njihovo izdanje "Thrash symphonies".

U vreme pojave njihovog prvenca - Bez milosti, u Beogradu se paralelno, pojavljuje još jedna zanimljiva pojava na muzičkom nebu - a to je bend Heller sa istoimenim albumom. (ko nadje njihov bilo kakav klip - ima nagradu)

U Beogradu u to vreme beše popularan i (novo)beogradski četverac Bloodbath, čiji će uticaj na našu (ondašnju) pustu hc-metal scenu - biti presudan...Takodje, Bombarder svira paralelno sa grupom Ludilo iz Bosne takodje, poznatom po svojoj antologijskoj ploči "Čoban tjera monstrume".

Sviraju po mnogim festivalima širom Evrope. Grupa (u suženom sastavu) postoji i danas.

U onim danima pogotovo - kada vidiš da je bolje da ne progovaraš jer bi samo lajao ili zavijao, grizao ili bezmalo rastrgao nekog (a bližnjeg). Ne.

Naslov posvećujem /(?!) šta sad ja ima kome da posvećujem /Nemanji Mitroviću, drugom našem piscu o kom ništa pojma nemam osim da živi u  Holandiji, posle nekih trideset recimo godina ovde, a rodjen u Parizu. Lik piše nenormalno dobro, razoružavajuće.

Bibliografija poveća,a a par njegovih rečenica rasutih u tih x knjiga, par, sjajne.

Jedan naslov pamtim, baš. "Hoću da budem veliko drvo". Priče za oči, tako se zove cela zbirka priča, ta gde je taj naslov.

Ovo na slici je Jurij Gagarin, nisam na vreme našla neku finu sliku drveta, drveća. Stabala.

Pesma - "Mafija u plavom" (MuP)     Izvode - Škabo i Marlon Brutal

Jedan izvor kaže da je pesma posvećena mladiću koji je nastradao od strane interventne jedinice (mladić koji je prošao kroz crveno svetlo, Djordje Zarić, ubijen...)

Drugi izvor kaže da je pesma nastala.....zbog svega što se dogadja ovde i sada. 

A vrlo slikovito govori o mukama koje svakog mogu zadesiti....

Ja više nemam šta da dodam....Uživajte u Škabovom i Marlonovom remek-delu!

Tiho, bajka....Refren upućen državi koja smara (drugi put više o Ivici Č. aka Kečeru II)

 (edit: za Coleta, kog pomenu Spiridon onomad, baš pre neki dan, pozdrav, monaški jer se sad zove Elevertije (prevod sa grčkog za njegovo svetovno ime Slobodan.)Napravio sjajnu knjigu za decu, nakon preumljenja/pokajanja/monašenja - veronauku u stripu, bojicama, za decu. I one koji su bili deca. A i za one koji vole stripove. Sećam se da na jednom mestu kaže "Žickajte Carstvo nebesko" (umesto onog "ištite", novozavetnog, u originalu)

Samo ponekad svet je mali.:)

Državo, i svi tvoji organi -Adios puta madres. To je u vezi sa besom koji me trenutno mori,

Ono što je na polju filmske angažovane umetnosti Michael Moore, u oblasti crtanog filma South Park  to je u muzici Al Jourgensen, lider benda Ministry. Ovaj ljutiti Teksašanin je nekoliko zadnjih godina svoje karijere posvetio kritici George W. Busha,njegove vlade, administracije, sistema.

Rešio je da se povuče, pre manje od godinu dana, a poštovaoci su imali priliku da Ministry vide uživo na oproštajnoj turneji na kojoj je tata Al posetio i Novi Sad i Exit. 

Poslednji koncert je održan u Londonu, a simbolično, zadnja odsvirana pesma je čuvena obrada

Armstronga-

Svaki početak je težak, evo ovu ću blogoavanturu započeti jednom sigurnom frazom. Nego ne razumem otkuda opet pojava fantomski malih slova u ovom  editoru za pisanje (pleonazam). Tako pre neki dan čitav gmail inbox se utrtamutio, umanjio - bogu za plakati od onako majušnih slova. Bilo me sramota da pozovem nekoga od "dežurnih umova careva za kompjuter, ili hauz majstora kako ih Dragoljub92(rispekt) jedared nazvao. Taj slučaj X computers rešila je izvesna Krofnica, devojka koju poznajem samo iz sveza iza monitora. Preko pp. Prvo pitala šta koristim: Mozzilu, Linux, Operu ilištajaznam, a nakon kraćeg razmišljanja dala je pravi savet. 

Zar bi i ovde trebalo primeniti tu istu tehniku: drži istovremeno šift i nulu dok ti ne pozli, i sve će biti kao pre. Mislim da mašine nisu više ono što je nekada čovek želeo da budu...Eto me na terenu još jedne sigurne fraze. 

 Još bi bila dobra fora kad bi sad rekla da mi je blog ovaj, platforma ova, pomogao sa krizom identiteta. U stvar