Joj, mene majka kad pošalje da čuvam konoplju, a vrapci je povade.

Imala jedna rana trešnja...

Ju, kuku meni, kolko sam puta bila bijena zbog tog! Jeste. Daiš sad. Ded.

A ja uzem pa poravnjam ono di su vrapci kljucali, da ne vidi majka da su povadili konoplje. De sam poravnjala, tu pojeli vrapci, nije imalo šta da nikne. I kaže mi majka: "Jel vidiš da si me lagala?" A brat od strica s kojim sam iz jednog tanjira odrasla, Radisav, a on kaže mojoj majki "To si ti, strina, preskočila motikom kad si zasejavala, nisi bila posejala lepo." A bili na trešnji...

Baba nam rekla da se ne penjemo na drvo, kad smo pošli kolibi, jel je to bio veliki praznik, Vrtolomija, a mi se popenjemo na trešnju pa pričamo "Vrtolomija, glavu slomija!" i kad smo silazili s trešnje, nama se odlomio stub i mi popadamo. Došo brat od strica koji je bio najstariji, da obiđe trešnju, da nismo mi bili, mi kažemo da nismo. "A ko je slomio stub? Ajde kažite, da vi naberem još trešanja." A mi ne da priznamo i kažemo da su se tu čula neka druga deca i moj brat nji  sretne i pita: "Kad ste vi bili u Bukovcu?", a oni kažu da nisu bili u Bukovcu, "Kako niste bili kad ste se peli na moju trešnju i slomili ste stub?" Oni kažu: "Mi, čika Čedo, ne znamo ni da imaš ti ranu trešnju." To je najstariji brat od strica kojeg smo svi mi zvali Brale. I, tu nas Brale uhvati u laži.

Jeste tako bilo. Ihi-hi-hi...