Kaže mi ptičica da je jednom prilikom prošle godine sazvao sednicu Vlade. U neko sasvim normalno doba, u radni dan u 2 popodne, ume on da zakaže i nedeljom u 7 ujutru. A i bila je u sali za sednice, ume i tu da bude kreativan pa zakaže, recimo, u ugljenokopu.

Uđe on tačno na vreme, svi ministri već za stolom, znaju da nema da se kasni, fali samo jedan koji se unapred opravdao nekim inostranstvom. Sedne Gospodar, nit romori nit govori. Ne progovara. Ne

Dosta o Brexitu, dosta kenjaže, to nije neka stvar na koju se može uticati i prema tome je potpuno glupotrošiti vreme i energiju na isti. Pored toga, glavni akteri su toliko annoying, da već pomalo počinju da zagađuju život. Stoga ćemo malo o kineskoj filozofiji (kažu da je kurs o praktičnim aspektima tradicionalne kineske filozofije jedan od najpopularnijih kurseva ja Yaleu), pa čak i po cenu da me se optuži kako sam new age lujka.

Ljudi se neretko iznenade kad saznaju da mogu mnogo toga naučiti od Konfučija, Lao Cea i drugih kineskih tradicionalnih filozofa. Suprotno

Beograd, strogi centar, opština Stari Grad, ponedeljak 13.6.2016. u 15.45

Dolazim sa ženom kolima pred kuću, uparkiravam se iza ćoška i, pošto imam da obavim nešto hitno u strogom centru grada, odmah sedam na motor. Okrenut sam raskrsnici leđima, dogovaram se sa ženom šta da kupim u povratku, ona je okrenuta semaforu na kojem je vozačima iz moje ulice crveno. Raskrsnica je na maloj uzbrdici; ulica je sasvim

Imam malo vremena da sutra (danas, nedelja 19.6.) napišem jedan blogčić. Ali, postoji problem. U glavi sam već složio blogove na 3 potencijalne teme i svaka je na svoj način interesantna. Zato ću sve 3 da postavim ovde a ujutru ću da prebrojim glasove i pišem onu koja dobije najveću ppodršku od blogera/ki. Pošteno.

Dakle teme su:

1. Bhopal, Srbistan

Kako su nadležne službe reagovale na izlivanje opasnih

Znam da vrapci imaju veliki simbolički značaj na ovom blogu još od onog čuvenog bloga Nebojše Krstića, the bloggera, ali skoro sam naleteo na jednu neuporedivo fascinantniju epizodu iz kineske skorije istorije u kojoj su vrapci igrali vrlo važnu ulogu.

Naime, u sklopu velike kampanje Veliki Skok Napred, Mao Ce Dung je 1958. naložio svim Kinezima da krenu u masovno uništavanje- vrabaca. Logika velikog Maa je bila da vrapci, kao veliki tamanitelji zrnevlja, predstavljaju opasnost i napast za pirinač, pšenicu i ostale useve i da ih se, stoga, ima uništiti u sklopu velike higijenske

Postoji beskrajno mnogo teorija o postanku Vasione i sve su istinite.

Stephen William Hawking

Legenda veli da je davno, davno na grčkom ostrvu Kritu vladao kralj Minos. Njegovi roditelji su bili Zevs i Evropa. Imao je mnogo dece ali se najčešće pominju njegove ćerke Arijadna i Fedra. Budući da je bio Zevsov sin, Minos zatražo je od Posejdona da mu iz morskih dubina

Mali Srpčići iz Sremskih Karlovaca u Beogradu su obišli ono što je za njihov sistem vrednosti najvrednije i najpoželjnije i što će im najviše koristiti u budućem životu u Srbistanu.

Karlovački osnovci na ekskurziji u Beogradu posetili Cecu u njenoj vili

Bilo jednom jedno, bilo koje, javno preduzeće.

Ali, pre svega, znate li šta je to javno preduzeće? Ako ste naivni, reći ćete da je u pitanju državna firma čija je obaveza da upravlja nekim javnim dobrom, recimo vodom, putevima, prugama, osvetljenjem ili skloništima. No, ako ste iole odrasli, onda znate da je to jedna efikasna simbioza partije na vlasti i sindikata. Partija na vlasti nagrađuje svoje članove za uspeh na izborima postavljajući ih na zgodna direktorska mesta u javnom preduzeću, a predstavnici sindikata, u zamenu za lezilebovanje, ne talasaju nad nesposobnošću postavljenih direktora i aktivno, kroz radničke-sportske igre, kase uzajamne pomoći, sindikalne pozajmice i vaučere za letovanje i zimovanje, drže radnike pod kontrolom. Sve ovo plaćaju radnici ovog javnog preduzeća, kao i svi ostali radnici, kroz budžet ove naše, ili čija li je već, despotije.

Svaki direktor ponaosob kraducka u većoj ili manjoj meri, novogodišnji promotivni materijal se sakriva i traži kvartalno doštampavanje, gorivo se cisternama danonoćno doprema do službenih pumpi, novac se pere kroz ogromne račune za velike nabavke i ostale rehabilitacije; stručnih radnika ima dovoljno, sitnoj boraniji se sistematski i po Zakonu o radu isplaćuje molitveni dodatak za započinjanje bilo kakvog posla, magacini su još uvek puni opreme i rezervnih delova, privatne firme pristaju da izdaju potrebnu robu na lepe oči u nadi da će ući u taljenje sa državom, trenutni premijer i/ili ministar povremeno vikne DA NE MOŽE TAKO VIŠE i slično. Ukratko, idila.

Novac je nešto s čim se susrećemo u svakodnevnom životu, nešto što upravlja našim sudbinama, sudbinama naših roditelja, dece, unuka... Novac je, ponekad, ono što nam određuje sudbine, što nas nagoni da napustimo grad u kome smo odrasli, prijatelje, rodbinu, porodicu, novac je ponekad ono što ljude održava u lošim i disfunkcionalnim brakovima, a ponekad i jedina stvar koja ženu ili čoveka čini srećnim: stvar koja kupuje kozmetičke tretmane, ulepšavanja, cipelice, tašnice, ogrlice, seksualne igračkice, a ponekad, boga mi, i čitave partnere... U Srbiji se često za previše

Odavno nije bilo bloga o kuvanju - sve neke dosadne teme, te politika, te Vučićev visoki pritisak, te oće li Radule preuzeti vlast ili napisati simfoniju ili će možda izmisliti teleportovanje pa svakog člana svoje sekte teleportovati direktno u Fort Knox, te oće li Nišlija sa Vračar duđe u vladi, te oće li Čeda da kresne Tadića ili obratno i sve tako neke štajtigajaznam teme. Dosta je bilo mlaćenja okolo džbuna, štobono rekla jedna pokondirena blogoštrokondža,