Pazljivo zurim u rumene noge, trazim one s bizuterijom… Skeniram teleskopom jato galebova na deponiji u Vinci. Vec sam 5 plasticnih kolor prstenova s krupnim slovima/ciframa uspeo da procitam... eno jednog! Ali ima samo mali metalni prsten, nigde krupnog plasticnog za citanje. Ti metalni se obicno procitaju tek kada pticu nadjete mrtvu, ili je

Čitajući povremeno razne komentare, sukobe i prepirke na blogu B92, setio sam se jednog razmišljanja pokojnog komičara Džordža Karlina (George Carlin) o vozačima u saobraćaju. Kaže Karlin: "da li ste primetili da su svi ljudi koji voze sporije od vas idioti, i da su svi oni koji voze brže od vas manijaci?"

Ovo se može formalno analizirati na sledeći način. Uzmimo, na primer, da vi vozite brzinom od 50km na sat, i sebe smatrate

Ko si ti?

Pitaj Zaratustru ako ne znaš, ha, ha, ha, a to što sam ti poznat, to je zato što obitavam u tebi.

Ne vidim razlog da se zamajavam sa Zaratustrom, reci mi ko si? I kako to da obitavaš u meni a da ja to ne znam?.

Ja sam Ariman a ti si samo jedno od obličja koji sam uzeo.

Ariman! Onaj Ariman?

Da baš taj, jedan jedini Ariman a to što ti ne znaš da obitavam u tebi, vrlo je prosto, ti si ja, ja sam ti. Uglavnom ti dozvoljavam da ti budeš ti ali pod mojom budnom pažnjom i kontrolom. Imam ja posla preko glave, nisi samo ti u pitanju,

 Vrata kao zastita od direktnog pristupa nasem domu, cuvari mira, prepreka i poziv, odvajkada uz ljude. Granica izmedju spoljnog sveta i naseg, intimnog. Na njih se zvoni, udara zvekirom, ona se tresnu u besu. 
Ipak, najromanticnija vrata su mozda u cuvenoj izreci, kako kaze moja drugarica: "Dodje maca na vratanca". Ako ne racunamo onaj deo kada dvoje zaljubljenih zatvore vrata iza sebe.
 Mozda su odvajkada posebno uzbudljivi ti susreti jer su tacno na medji. Neko je tu, a ipak nije usao unutra u vas zasticeni svet. Tu spadaju i zapricavanja na stepenistu ako postoji

Deda Mrazovi garant imaju neki sindikat. Nešto ili nekoga ko bi štitio njihova prava na radnom mestu, borio se za beneficirani radni staž zbog teških uslova rada u svim, pa i ekstremnim zimskim uslovima, loš vazduh i garež u dimnjacima, nemogućnost da dobiju odmor ili bolovanje u novogodišnjem periodu, ali i odlaganje odlaska u penziju, bez obzira na pozne godine, dug staž i prekomernu telesnu težinu koja bi mogla ili izaziva srčane probleme. Da ne pominjem vožnju u otvorenim sankama, na visinama neadekvatnim i bez kontrole letova koja bi im obezbedila sigurnost kretanja. I to nije sve, dešavaju se takve stvari koje ni u jednom ugovoru sa najluđom maštom Deda Mrazovi potpisali nisu...

…pitao me je danas na FB jedan prijatelj. A kako sam mu napisao malo opsirniji odgovor, rekoh, da ga podelim i s vama:-       

Juče je stupila na snagu Uredba Vlade Srbije o pomoćnoj policiji.

Tokom angažovanja nose oružje, policijske uniforme i službenu legitimaciju, koja se razlikuje samo u natpisu - umesto „Policija" piše „Pomoćna policija".

Ako u 2017. krenem, redosled još ne znam ali kandidati su svakako:

- zloupotrebljivači dece u svim vidovima propagande
- oni što parkiraju ispred ulaza, stepenica i požarnih prolaza
- vlasnici ugostiteljskih objekata koji đubre prazne u kontejnere za građanstvo
- uvoznici koji lepe etikete na srpskom preko originalnih etiketa
- svi koji stanu sa 4 migavca samodakupeburek, samodapokupede,

Fale mi dve, možda čak i tri godine života. Nije da baš sasvim nedostaju, da u njima nema ničega - ima, ali nepotpuno. Naime, moja prva sećanja isključivo su privatna, odnose se na događaje iz porodice i neposrednog okruženja. I tako pune dve, možda i tri godine, tek od tada se sećam i događaja koji spadaju u domen opšteg i javnog.

Ne znam šta kažu psiholozi (molim priučene, diletante, konzumente udžbenika Freud