Domanović je bio u pravu. Mi ne možemo bez Vođe. Mi smo ubedili Slobu da je on "izabrani".

Autor: Als

Pre par godina bio sam na projektu isporuke softvera. Danima smo testirali na stvarnoj opremi, sve je išlo u redu do jednog momenta kada smo počeli da vidimo pogrešne rezultate. „Sve radi samo se tih par brojeva ne slažu, sad ćemo to brzo popraviti", ohrabrivali smo sebe i klijenta. Prvi dan, drugi dan, treći dan, ne radi i dalje. Vikend smo dogovorili da provedemo u smenama, bukvalno 24 časa da radimo, da uvek bude neko tu i da traži „gremlin bag", onaj bag koji se pojavi samo nekad, ali ne i uvek, tj. ne možemo da mu nađemo početne uslove kada se pojavljuje. Slično kao kada nešto lupa u kolima pa prestane, obično kada odvezete auto kod mehaničara. Moja smena je bila subota ujutru pa naredna u ponedeljak. Došao sam u ponedeljak sa uverenjm da smo tu, takve su bile naznake od subote uveče, ali mi je kolega, na pitanje „samo još malo odgore ovo da ispoliramo" odgovorio sa „pick up the shovel".
Trebalo je zaroniti i ispretumbati stvari koje su pravljenje godinu, dve ranije. Bug je bio sistemski, utkan u samu potku softvera.
...
Razloga za proteste širom sveta ima puno, vlade su mahom nesposobne, korumpirane i bezvoljne da išta rešavaju, plivajući na svojih „dva mandata slave" i fokusirajući se na lične uspehe i dobiti. Rešenja koja vidimo i koja u na tacni su po pravilu površna i rešavaju posledicu a ne uzrok, kao kada popijete kafetin za glavobolju nerazmišljajući zašto boli glava i da li će boleti sutra ponovo.

Jutrošnju rutinu mi prekinu BBC ticker sa vešću da je na Facebook stranici Leonarda Cohena objavljeno kako je Cohen preminuo. Nisam neki Cohen fan (tj nisam nikakav), ali mi je pažnju privuklo to što je BBC preneo vest sa Facebooka. Ko je pratio ove američke izbore sigurno je zapazio da su u post-klimaksu izbora mainstream mediji optuživali Facebook za pružanje platforme nekakvim ekstremistima, pogrešno informisanje i za, generalno, omogućavanje nekim do juče opskurnim grupama da proturaju svoju sliku sveta i "informišu" glasače na nekoj masovnoj razmeri. U junu 2016. Elon Musk

Протест адвоката траје нешто више од месец дана, а чини ми се, иако нисам у том периоду био баш редован на блогу, да до сада нисмо имали ниједан текст на ту тему. У ствари, чак ни овај текст није о самом протесту, већ о нечему другом, са тим повезаним – питање које мене у овом моменту највише занима јесте којим критеријумима се министарства воде када предлажу измене појединих закона.

Диспропорције су увек зајебане. Најраширеније су можда оне између жеља и могућности:

• желиш да скочиш и закуцаш али ниси у могућности ни да устанеш из фотеље;
• желиш на море али немаш пара ни за бус до Аде...

Али и диспропорције између могућности знају да саплићу.

Рецимо да знаш како да се докопаш нечег али не знаш шта би после с тим.

Ima u filmu "Mr Montenegro" Dušana Makavejeva ona scena u kojoj pred zoru u "Zanzi baru", gastarbajterskoj krčmi-Vavilonu u predgrađu Stokholma, brat bratu zbog varanja na kocki nabije nož u čelo. Opšta frka, sirene, hitna pomoć, iznose ranjenika, panika pred skorim dolaskom policije, a onda neko drekne - STOP!Jedna slika za uspomenu!

Svi stanu kao zaleđeni - emigranti, personal, pijanci, bolničari i u sredini, na počasnom mestu, ranjenik kome iz čela viri samo drška čakije. I poziraju. 

Iz nekog čudnog i nedokučivog razloga ova mi je scena prva asocijacija na velebnu incijativu našeg predsednika vlade o ustanovljavanju Dana zajedničkog žaljenja. I ne samo ta scena, nego i Pirke Honolulu, prase na ražnju, i tenkić sa falusom koji zuji salom, i stajling Bore Todorovića na stokholsmskom aerodromu.

Ne bih umeo tačno da opišem šta se to desilo u lavirintu moje podsvesti da se pojave ovakva čudesa, no pretpostavljam da je bar jedan od razloga nesposobnost da se shvati šta se zaista krije iza velike državničke inicijative koja to, jelda, nesumnjivo jeste.

Jemala san dragoga, lipega mladića
Pa mi se udavija perjen od radića*

Biž ća mi vanka iz kuće
Jer ću te mažininon**
Ne šporkaj mi kužine
Jer ću te bruštulinon***… etc, etc, etc…

Kako i zašto i otkud ali ovo je bila najomiljenija pesma mog drugara Vlade. Kad je bog delio sluh, Vlada  je bio u očevim jajima a otac na službenom putu po ličkim vukojebinama oklen im  je porijeklo, te ga nije zapalo. Imao je sluha koliko točak od tramvaja.

Marko je, izgleda, pao na decembarskom ispitnom roku, a sudeći po porukama

ali i eksplicitnim odgovorima Markove sabraće

Од свога деде сам, као мали, а и много пута касније, слушао најневероватније приче дрекалима. Тако су становници села надомак мог родног града називали сподобе које су ноћу испуштале најстрашније, неартикулисане