B92 Blog

Aranđelovdan prošle godine je, bez dileme, najsrećniji dan u mom životu. Ne zato što sam se tada registrovao na blog b92, naravno :-). O razlogu sreće nekom drugom prilikom. Dugačka je priča, ali obećavam da ću je ispričati.

Na blog sam se registrovao isključivo da bih podržao Krugolinu i njenu borbu za bolje uslove u porodilištima. A kad sam se već registrovao... počeo sam da komentarišem, čak i da pišem. A pisao nisam 15 godina. Oko mesec dana pre registracije na blog uspeo sam da se rešim zavisnosti od cigara, pa sam ostavio prostora za novu zavisnost - blogovanje. I ovu novu zavisnost sam uspešno pobedio, pa me nema na blogu kao ranije :-)

Sreo sam ovde zaista sjajne ljude. Ni u privatnom životu ljude ne delim po političkim stavovima, pa sam isto tako postupao i ovde. Od neistomišljenika moram izdvojiti Draga, Angie, Stošića (car je Stošić, iako piše na sajtu onog kolumniste "Skandala") i naravno Milićku.

Stvarno, toliko sjajnih ljudi na jednom mestu da čovek bez problema za

али не оне из Жикине шаренице, него стварно најбоље што је Србија дала у последњих 10 година. До ноћи рекламождера 03.12. можете да гласате за ону која је вама омиљена - овде.

хиер ар ди номинииз:

"бући бући" некст сокови

"Све најбоље лети јатом" (допада ми се фора "ваша вода капетане")

Да са малим буџетом може да се направи сјајна реклама, ако раде креативци показује реклама за "Ноблице".

"Шт

Danima razmišljam o tome. Petnaestak ljudi željnih normalnog života svoj kraj je pronašlo u reci pokušavajući da iz Srbije uđu u Mađarsku. Građani Srbije. Većinom deca.

Ne postavljam ja pitanje da li je u Srbiji trebao da se proglasi dan žalosti. Za mene bi to bila zloupotreba tuđe nesreće radi ostvarenja političkih ciljeva. Bilo bi to jadno i licemerno. Bar ja tako mislim.

Ali mogli su bar da imaju minut ćutanja u skupštini.

Mediji su mogli da posvete više pažnje ovoj tragediji, a ne da se ponašaju kao da se desilo nešto negde u svetu, hiljadama kilometara daleko.

Ne znam ni koliko je primereno da se pošalju telegrami saučešća porodicama, ne znam kakva bi bila njihova reakcija. Ali predsednik i premijer su trebali da odu na obalu Tise i polože vence. Ljudski je.

Ne volim da razmišljam o procentima. O tome koliko je ljudi ravnodušno, kome je žao, a koliko se njih raduje. Sudeći prema komentarima na netu, ima i takvih. Raduju se smrti dece. Čest slučaj na Balkanu. Kažu n

Za sve "ljubitelje" Majkrosofta, nešto za istinsko uživanje. Nisam mogao da odolim, a da ovo ne podelim sa svima vama :-)

crtice iz dnevnika kolege blogera Ninoslava Ranđelovića

a mene baš briga...

Ovaj tekst je ustvari nastavak prethodnog bloga. Razdvajam ih jer ste nakačili 2 miliona jutjubova (neka ste :-), a Libkonz je na putu sa svojim vernim laptopom, daleko od "besne mašine", pa se muči sa otvaranjem. 

Povod za prethodni blog su razne fejsbuk grupe tipa "vesele devedesete" i slične tvorevine uma. Za mene su devedesete bile jedan mračni period koji nam je bespovratno ukrao najlepše godine života. Da stavimo na stranu ratove, sankcije, ubistva, hiperinflaciju, užasnu muziku i sva ta čuda. Svoj prvi pasoš sam napravio tek 2000. godine, prvi odlazak u inostranstvo ostvario godinu kasnije. Pamtim kako su razni "dušebriznici" diskretno pretili mojim roditeljima zbog nekih mojih aktivnosti, kako su ljudi oko mene prosto bili hipnotisani od strane Slobine televizije (Komrakove, govedo jedno, prestani više da kukaš, zaslužio si ti mnogo više od to malo batina). Prođoše nam najbolje godine u rušenju jednog režima. 

I zato Doktore Igi, Ivane Gavriloviću, Vanja B

Slobodno dodajte svoj izbor.

najveći hit !!!

Aj malo više ginite na putevima Srbije

antisponzorska

nisu samo Srbi ludi

more se zapalilo, planine se tope

gine, gine da ga neko nauči da igra

ljubavno - patriotska

&nbs

Čitajući blog ovih dana, stalno mi se po glavi vrti moj omiljeni skeč Pajtonovaca.