Ne ulazeći u rasprave o (bes)korisnosti Fejsbuka, o njegovim upotrebama i zloupotrebama, ova tehnološka novotarija je pokazala da je u stanju da u mnogome utiče na menjanje društvene svesti u pravcu ispravljanja, ili barem ukazivanja na neke devijantne pojave u našem okruženju.
Da nije bilo Fejsbuka, možda bi i samoubistvo dečaka Alekse

Da nije reč o bivšem ministru i današnjem profesoru Fakulteta političkih nauka, izjave Dragana Veselinova bile bi obična lakrdija. Ovako, reč je o pozivima na rasparčavanje zemlje, koje država ne samo da ne sankcioniše, nego i obilato plaća!

Nekadašnji ministar u vladi Zorana Đinđića i čovek koji obrazuje buduće politikologe na beogradskom Univerzitetu, pozvao je ovih dana, kao što znate, na dalje rasparčavanje Srbije, davanjem Vojvodini statusa republike - što će reći države (s pravom na otcepljenje). Prema njegovim rečima, Vojvodina i Srbija su dve zemlje. „Svaka zemlja treba da ima svoj naziv, a zajednički naziv za obe neka se izmisli.

I sada pokatkad, jedan davnašnji san kao tamna kiša siđe na polja senki.

Slušam taj romor, zev prošlosti na rubu dugih noći. Pomera vazduh koji se ruši i pretvara u svetlucave čestice, suve od lišća topole i plamena voštanice.

Daleke obale bivaju još dalje, ali vidljivije. One bliske – poslednja čistilišta pred svanuće.

Svet ovaj uzmi onakvog

 

Milozvučne reči su ordenje kojim islužena vojska gubitnika samu sebe nagrađuje, dok još ne želi da zna za ishod svoga vojevanja.

Vojskovođe i redovi, kraljevi i podanici, oni prerano izbrisani iz knjige živih i oni tek upisani – svi bi da barem jednom osete slast tog znamenja koje prija, ali i navodi na stranputicu.

Za cenu se ne pita. Dok iz dana u dan ritualno prinose po jedan deo sebe na žrtvenik, veruju kako čine pravu stvar. Blještavilo tog znamenja ume da zavede, nahrani i opije čula nebrojenim vazdušastim oblicima.

 

Mesta u pesku koja su utisnule naše stope, sada se sjedinjuju sa svojim obalama. Leto se bliži zalasku. Skida pozlatu sa osunčanih dana i, čvrsto držeći za repove svoje žar ptice, odleće tamo gde mu se već nadaju.

Ostajemo sa sobom, na raskršću čiji severni puteljci već uveliko računaju na našu teskobu i sve što ona donosi.

(...) Buba, moja drugarica iz srednje škole, studirala je vanredno dramaturgiju i u isto vreme radila u amaterskom pozorištu čiji su se članovi sastajali s vremena na vreme. Probe su održavali u prostorijama moje bivše osnovne škole, a predstave prikazivali na svakom mestu koje bi im se učinilo zgodnim za to.

Repertoar im je bio sastavljen od komedija, mjuzikla, kabarea i parodija, jer su članovi pozorišta dobro znali da su stanovnici našeg grada uvek voleli da se nasmeju i zabave na tuđ račun. Aplauzi publike bili su najveći kada su žrtve imale svima poznata imena i prezimena.

Čudiš se svemu što je sazdano od istih niti kao i ti. Što više ličiš na predmet svoje zapitanosti, podozrenje je veće.

Sa upitanošću raste i tvoja želja za promenom suštine datog. Hrabro stupaš u arenu i ne mariš za posle. Ono što je čudno, mora biti savladano i preoblikovano prema merilima iz tvojih snova, tebi jedino mogućim.

Dragi moji,

Evo jednog fragmenta nečega što se intenzivno krčka ovih dana i što će, po svemu sudeći, biti bezimeno do samog kraja kuvanja. Zapravo, ni sam ne znam, jer će taj proces potrajati... I još da znate da je svaka sličnost glavnog junaka sa piscem slučajna :)

 

(...) Izdavačko preduzeće na koje sam potajno računao

Obmanjujuće oglašavanje mogli bismo objasniti kao korišćenje neistinitih ili poluistinitih informacija prilikom reklamiranja proizvoda ili usluga u medijima. Kao i kod svakog reklamiranja, i ovde je krajnji cilj povećanje prometa i uvećanje profita, ali je razlika u tome što se kod ove vrste oglašavanja to čini nelegalnim i neetičkim metodama. Nažalost, ova pojava zahvatila je sve

Prema najavi Tamaša Korheca, srpske vlasti prihvatiće zahtev Nacionalnog saveta Mađara da deca mađarske narodnosti u školama uče srpski jezik kao strani.

U jednom vojvođanskom dnevnom listu pojavila se informacija pod naslovom „Mađarska deca uče srpski“, čime je čitaocima u dobroj meri zamagljena suština vesti koja sledi. U njoj se kaže da je predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Vojvodini Tamaš Korhec razgovarao sa srpskim ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, pored ostalog i o programu nastave srpskog