Dobre kuće u Srbiji i ubice iz komšiluka

„Među 11 osoba uhapšenih posle agresije su jedan arhitekta, studenti prava, sinovi iz dobrih kuća"

Ima li još nešto što nismo rekli ili napisali o Brisu i njegovoj tragičnoj sudbini?

Sada nam preostaje da vidimo da li će ova država da reaguje onako kako preti da hoće, ili će opet da se trese gora a rodi miš.

Mene ipak više fasciniraju te "dobre kuće". Šta je merilo dobre kuće? Da li sve dobre kuće gaje militantne nacionaliste koji bi danas da biju pedere, juče su ubijali po ex-Yu i Kosovu, a sutra će ubijati i prebijati sve one koji im se ne svide? Nas ostale, iz loših kuća.

Zaista bih volela da vidim lica ljudi čije je dete, sa manje od dvadeset godina, ubilo čoveka. I to ne u samoodbrani, ne u fer borbi, ne slučajno. Namerno, mučki, zverski. Bris jedan, njih dvanaest. Da lli su uopšte svesni šta je njihovo čedo uradilo? Ili žive u ubeđenju da je sve to "smešteno od strane vlasti"? Neprihvatanje stvarnosti je moćna rabota. Da li se i dalje smatraju dobrom kućom? Da li im komšije nazivaju dobar dan ili prelaze na drugu stranu ulice?

Nekoliko puta se dogodilo da su najsvirepiji zločini počinjeni u okviru tzv. dobrih kuća. Ne tako davno jedan momak je iskasapio sopstvene roditelje. U Novom Sadu, negde tamo na bulevaru. A bio je miran, uzoran. Njegovi roditelji poštovani, radni ljudi. Sablaznismo se. I zaboravismo.

A crna hronika se puni... koliko je pravih domaćina ubilo svoje supruge, koliko njih je tuklo svoje stare, svoju decu? I dok se tragedija ne dogodi, žmurimo. Ne zabadamo nos u tuđa posla. Samo gledamo svoja. Ma, svi se svađaju, znate. A komšija je uljudan. Javi se u prolazu. A mi imamo svoje muke koje nas brinu. A onda se desi. Iz tih dobrih kuća izmile monstrumi.