Форме насиља и про-форме заштите

Добисмо јуче критику, а и дужни смо остали додуше,  што смо онако оставили да виси информација о томе како васпитачица слеже раменима на дете са масницом испод ока, при том, знајући, или сумњајући, (што се испоставља као потпуно свеједно) да ју је дететов отац направио.

Из Сектераријата за дечју заштиту још увек чекамо да нам се услише молбе за информацијама које смо тражили у вези процедура које се спроводе у нашим ПУ када постоји сумња на неки облик насиља над дететом. Да се разумемо, процедуре су мање више познате, и логичне, али  желим да чујем - а да неко стане иза тога - како се то у пракси изводи. Јер ми се чини да се не изводи.

У међувремену са већ поменутом критиком стиже ми на маил следеће:

ПОСЕБНИ ПРОТОКОЛ ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ И УЧЕНИКА ОД  НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА.У  ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИМ УСТАНОВАМА

(Министарство просвете и спорта, 2007.)

-цитирам извод из документа- 

Насиље дефинишемо као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ученика.

Насиље може имати различите форме: (физичко, емоционално/психолошко, социјално, сексуално, електронско, злоупотрба, занемаривањеи намарно поступање, експлоатација.)

  *                     *                         *

Насиље  је вишедимензионална појава. Не постоје прецизне границе између различитих врста и облика насиља, односно, они се међусобно преплићу и условљавају.  

Полазећи од става да се  СВАКО НАСИЉЕ НАД ДЕЦОМ МОЖЕ СПРЕЧИТИ важно је да установа креира климу у којој се:

•    учи, развија и негује култура понашања и уважавања личности
•    не толерише насиље
•    не ћути у вези са насиљем
•    развија одговорност свих  
•    сви који имају сазнање о насиљу, обавезују   на поступање

СВАКА  ОСОБА КОЈА ИМА САЗНАЊЕ О НАСИЉУ, ЗЛОСТАВЉАЊУ И ЗАНЕМАРИВАЊУ  ОБАВЕЗНА ЈЕ ДА РЕАГУЈЕ

Кораци - редослед поступака у интервенцији у случајевима када је дете изложено насиљу или постоји сумња да је дете изложено насиљу од стране ОДРАСЛЕ осебе  која НИЈЕ ЗАПОСЛЕНА  у установи

1. Сазнање о насиљу - откривање је први корак у заштити деце од насиља. Оно се у установи најчешће одвија на два начина:

•    опажањем или добијањем  информације да је насиље у току
•    сумњом да се насиље дешава на основу
-препознавања спољашњих знакова или специфичног понашања  детета/ученика  и породице или
-путем поверавања  непосредно-од стране самог детета/ученика  и/или  посредно- од стране треће особе (вршњака, родитеља...)

2.    Прекидање, заустављање насиља  - свака одрасла особа која има  сазнање о насиљу (дежурни наставник, учитељ/ васпитач/ разредни старешина, предметни  наставник, сваки запослени у установи)  у обавези је да реагује тако што ће прекинути насиље  или позвати помоћ (уколико процени да самостално не може да прекине насиље).

 3.  Смиривање ситуације  подразумева обезбеђивање сигурности за  
 дете/ученика,   раздвајање, разговор са актерима...

 4.  Консултације се остварују непосредно по појави сумње и /или по стицању информација о насиљу. Обављају се у оквиру установе:
•    са колегом
•    са  Тимом  за заштиту деце/ученика од насиља
•    са психологом, педагогом, директором и школским полицајцем

   *                *                    *

 5. Након откривања и обављених консултација са релевантним стручњацима и/или институцијама могуће је, у зависности од тежине,  предузети следеће акције:
•    предузети неопходне мере на нивоу установе (информисње родитеља о насиљу или особе од поверења у случајевима сумње на насиље у породици, договор о заштитним мерама према деци/ученицима, предузимање законских  мера и организовање посебних програма оснаживања деце/ученика за конструктивно поступање у ситуацијама насиља )

Подношење пријаве је у надлежности директора установе. Пријава се подноси у усменој и писаној форми. Пријава садржи податке о детету и породици који су у том моменту познати и разлоге за упућивање.
Пре пријаве потребно је обавити разговор са родитељима, осим ако тим установе процени да ће тиме  бити угрожена безбедност детета.

ВАЖНО: У образовно васпитном систему нема места за истрагу и доказивање злостављања и занемаривања. Ти задаци су у надлежности других система.

6. Праћење ефеката предузетих мера  

Тим за заштиту детета/ученика је у обавези да, у сарадњи са  запосленим у установи и релевантним установама, прати ефекте предузетих заштитних мера.
  У оквиру мера заштите планирају се и активности којима ће се обезбедити реинтеграција или поновно укључивање свих учесника насиља у заједницу установе и њихов даљи безбедан и квалитетан живот и рад у установи. План реинтеграције ће зависити од фактора као што су: врста и тежина насилног чина, последице насиља по појединца и колектив, број учесника и сл.
 Праћење и вредновање  предузетих активности је основа за планирање новог циклуса  Програма заштите деце/ученика од насиља.

Свака установа је у обавези да формира Тим за заштиту деце/ ученика установе. Чланове тима именује директор установе. Број чланова тима и састав  зависе од специфичности установе.
Чланови тима  треба да  показују високу професионалност у раду, добре комуникативне способности, као и да у својој личној и професионалној биографији немају елемената насилног понашања.
    Ради ефикасности рада тима потребно је да сви у установи (запослени, деца/ученици и родитељи)  буду информисани о томе ко су чланови тима и да њихова имена буду истакнута на видном месту. Организација рада тима и време у коме су обавезни да предузимају мере  треба да буду у складу са радним временом установе, тако да током радног времена установе неко од чланова Тима буде на располагању.

Д.С., Удружење Родитељ