Šta biste Vi uradili, ali iskreno?

Šta sve mogu da uradim sa ovih osam stotina evra koji su mi danas pali sa neba, razmišljao je zgranuto građanin S kada je izbrojao pare.Za najnužnije potrebe njegove male i tek formirane porodice je trebalo znatno više.Treba da kupim harmoniku sinu koji pokazuje  izuzetan talenat . Drugom detetu je potrebna zimska garderoba, a o sebi i supruzi  i da ne mislim. Računi Mogao bih i da otplatim kredit koji sam juče podigao , gle čuda baš u toj vrednosti.To mora da je neki znak.

Premišljao se jedan trenutak. Ipak, to mu je delovalo kao večnost.

Građanin S je juče bio u banci u pokušaju da malo relaksira svoju finansijsku situaciju izazvanu zamrzavanjem plate i povećanjem cena na malo , a sve kao posledicu kako svetske ekonomske krize tako i restruktuiranjem domaće privrede.Dugovi su počeli da se gomilaju, O-la-la kartica je počela da ga steže kao omča oko vrata , pa je junak ove priče rešio da uzme kredit za pokrivanje te zelenaške tvorevine.

Danas je došao na šalter da mu isplate tih osemdeset hiljada dinara.Počeo je da zanoveta da mu jedan deo para treba u sitnijim apoenima.Ne pitajte zašto, to je duga i tužna priča.

Elem, gospođa na šalteru je počela da se raspravlja sa njim što je to pomenuo kad je već počela da broji novac. Izgledala je uzrujano zbog čitave situacije.

Građanin S. se uljudno izvinio jer je službenica jedna fina i  dobra osoba koju poznaje od kada je komintent njihove banke.

Gospođa je nekako izbrojala traženu sumu , građanin je potpisao i otišao da popije jedno pivo k'o čovek u obližnji kafić koji je u vlasništvu njegovog prijatelja.

Samo što je seo počeo je da broji ono što kratkoročno treba da mu bude spas , ali je zapravo teg koji će definitivno da ga povuče na dno, video je da kod sebe ima osamdeset pet hiljada dinara više.

Šta sve mogu da uradim sa ovih osam stotina evra koji su mi danas pali sa neba, razmišljao je zgranuto građanin S kada je izbrojao pare.Za najnužnije potrebe njegove male i tek formirane porodice je trebalo znatno više.Treba da kupim harmoniku sinu koji pokazuje  izuzetan talenat . Drugom detetu je potrebna zimska garderoba, a o sebi i supruzi  i da ne mislim. Računi Mogao bih i da otplatim kredit koji sam juče podigao , gle čuda baš u toj vrednosti.To mora da je neki znak.

Premišljao se jedan trenutak. Ipak, to mu je delovalo kao večnost.

Suprugu nije ni zvao jer je unapred znao odgovor. Ona je jedna umereno pobožna i kao mnoge žene sujeverna osoba. Prihvatao je tu njenu dozu strahopoštovanja prema nekoj sili  ''koja odgore vidi sve'' i kojoj se ne treba zamerati. I ne, nije tu više bilo u pitanju da se učini starijoj ženi koja se zabrojala i koja će teško moći da vrati manjak.

Tu je bilo u pitanju to da se ne ogreši svoja duša.

Mnogo puta se građanin S. ovih godina pitao kako je nekim ljudima normalno da uzmu ono što im ne pripada i da puste druge da pate. Mislio je da je u dilemi kako da vaspitava decu u ovakvom vremenu. Setio se, ipak,  da je nedavno u njegovom gradu umro čovek, tajkun koji je u svojoj alavosti i bahatosti prekopao čak i jedno groblje da bi došao do još više bogatstva. Od pre nekoliko dana ima samo dva kubika zemlje.

Rekao je konobaru da će da se vrati i ponovo otišao do banke. Žena je bila zbunjena. Pocrvenela je shvativši koliko je to novca za nju. Od čuda nije stigla ni da se zahvali. Nije to ni očekivao. Naravno da bi i nagradu odbio. Osećao se nagrađeno.

Da li je to razmišljanje gubitnika?

Da li je tačno da bi ljudski rod otišao u regresiju da nije u istoriji bilo ljudi koji su pravili akumulaciju kapitala gazeći i preko mrtvih .

Konačno, da li građanin S. ipak ima crvenu liniju ispod koje ne bi razmišljao o drugima i kad bi razmišljao  samo o tome da treba njegova deca da prežive, po cenu gubljenja onog elementarnog ljudskog ui sebi.

Još uvek ne znamo odgovor na to iskušenje

p.s.

Građanin se smirio tek pošto je napisao ovaj tekst