Sport| Zdravlje

Нема/има Бога за тебе Пикси

omega68 RSS / 16.11.2022. u 20:11

Зато ћемо бити бар у полуфиналу овог пута

Млађи и средовечни љубитељи ногомета памте, у вези репрезентације, Младена Делића и његово пољудско ,,Људи је ли то могууће'' и  онај звекет Мијатове пречке.

 

 

- Нема Бога, рече тада мој друг Небојша док смо  '98. године седели у башти кафића Сет, са девојкама и млађом браћом,  ко је имао - браћу или девојку.

Неко је имао оба.

Међутим, старији љубитељи фудбала, међу које после педесет потврђених година сећања спадам и сам, памте како је '73. године Стане Караси  Грцима дао гол у последњим секундама последњег кола квалификација и тиме нас одвео у бараж(тадашњу мајсторицу) после које смо се квалификовали за Немачку '74.

Весели Владанко /Вињак/ Стојаковић се управо растављао од преноса и полутрезне душе, сводио биланс утакмице и ламентирао над просутим млеком од стране Душка Бјевића, који је добио црвени кад му време и место није, кад  је млади и перспективни Пижон спустио главом Карасију и овај неодрањиво, резантним ударцем, сместио у ћоше испод северне трибине Караисакија.

-Да ли је то могућно?, понављао је  неколико пута Владанко док се у позадини чуло:

-Има Бога.

Е сад, ваља знати да је још Николетина Бурсаћ објаснио да Бог више не постоји, да су Комитети било углавном преко пута цркви у градовима и да се, бар у Србији, за ношење колача у цркву ишло на робију. Зато су истакнути комунци славили у селу, као шатро слави његов ћале, не он, а који нису имали ћалета морали су да батале...

И зато је тај мучени камерман који је егзалтирано крикнуо ,,Има Бога'' добио отказ, а  весели Владанко/Метакса или Вињак/Стојаковић имао рибање у надлежној институцији.

Јер, ствар се догодила  19. 12. на Светог Николу у православној Грчкој, подно севера Караисакија.

То су опасне идеје, то је опасна музика, то су опасне фрекфенције

 А онда, у првом колу групне фазе првенства у Немачкој '74. нама пада Бразил, тада бранилац титуле светског првака.

И без Пелеа јаки као земља, са Ривелином мајстором наследником, са Леаом на голу, Жаирзињом, Луис Переиром и Дирсеуом,ми их друго полувреме ломимо као грисину.

Џаја у једном тренутку имагинације центрира на прву стативу, Бране Облак бије лопту главом у стативу.  Леао, ево и 2022 још је жив, и даље ноћу чује  звекет те стативе.

-Нема Бога, рече потиштено ћалетов колега Жика, који је код нас гледао ту текму и тако прао пред женом  швалерашке испаде, што је било на линији Партије и  без било каквог опортунизма.

Мислим, то негирање Бога, не оно друго.

Треба знати да да је за било какав успех у колективном спорту најважнија атмосфера у свлачионици. 

(Ово је врло важан део текста који треба запамтити иако вам пажња попушта)

Значи, '62. кад смо били четврти - није било атмосфере јер Савез није испунио обећања и пред полуфинале  нису дали ,,фиће'' које су обећали, са образложењем ,,шта ће да кажу рудари''?

Оне '74. нису  испунили обећање да се после првог круга додели 24 хиљаде марака, него је преименовано да ће добити у динарима, а то онда подлеже неком екстра профиту и то није ни пола суме која је била већ виђена.

Даље, '82. кад смо били једни од фаворита, избила је афера око копачки - једно су имали играчи, а друго Савез.

Идемо на ту '90.

Ми јаки као црна земља, пола ,,Чилеанаца'' наши, имамо белог Марадону - Пиксија из Паси Пољана.

Ивица Осим, Штраус са Миљацке, после ко зна колико година ствара какву-такву атмосферу.Оно, атмосфера пред распад земље :)

Ми у четвртфиналу против светског првака, Аргентине, са десет играча играмо продужетке и бољи смо.

Дејо маши две шансе, Пикси Марадону ставља у џеп, пенали...

Нас двадесет код мог друга Небојше у стану, маторци његови на плацу, чекамо да идемо код једног ортака на рођендан и да се после уласка у полуфинале олешимо као животиње.

Добро, већ се пред крај регуларног олешисмо, гледамо пенале и Пиксијеву пречку, Ивковићево хватање живе Дијегу Арманду, Брновићеву и Хаџибеговићеву гору него килавог Радована.

Нема Бога, рећи ће, исто онако потиштено, наш домаћин Небојша док ми обезнањени од туге, а помало и од пива, упропастисмо рођендан човеку и још неколико рођендана приде.

Да не дужим - дође време све се преокрене. историја се понавља али постоји фактор карме.

Статистички, што је друго име за гопре поменуту, небеску правду, Пиксију мора да се врати  она његова и Мијатова пречка, морају прваци света са Новог Зеланда + Радоњић и Јовић који нису били тамо да намире ускомешане анђеле..Демони морају да чекају другу шансу.

Не кажем да је Србија ,,бићемо прваци света''.

Ни квалитетни ујаци нису успели.

Ми немамо Модрића из најбољих дана.

Али имамо Пиксија који је мајстор, који познаје игру, коме играчи верују јер је Митра увео кад треба и Митар је дао гол.

Пикси је као Брајан Клаф који је све испунио навијачима Нотингем Фореста, уводио их из лиге у лигу.

И кад су му скандирали да заустави кишу, Брајан Клаф је устао са клупе, подигао руке и киша је престала.

 Пикси је рекао да ћемо бити добри.

Сигурно ћемо бити добри.

Пикси није Крстајић, није Петко који води сина, није Сантрач који Анту Дробњаку тражи 120 хиљада марака да буде у 22.( или неко из Савеза)

Пикси има одрешене руке и све зна.

Пикси нема Сплаварова.

Пикси је геније из Паси Пољане.

Пикси - има Бога.

Видећемо 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



Komentari (37)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

softelectronics_e softelectronics_e 20:32 16.11.2022

M'da!

Daj Bože da prođemo u drugi krug!
Amin!
shmoo shmoo 20:32 16.11.2022

Први (ваљда?) EDIT: Ипак други

(Чарли брже потеже, јбг.)

Опуштено, Омега.

Идемо у Катар да се играмо.

Уопште није важно докле и колико ћемо да се у Катару играмо фудбала.

Идемо да се играмо и да уживамо у томе, то нам је циљ.








omega68 omega68 21:37 16.11.2022

Re: Први (ваљда?) EDIT: Ипак други

Идемо да се играмо и да уживамо у томе, то нам је циљ.

Е то је исто рекао Пауновић пред светско на Новом Зеланду
shmoo shmoo 21:46 16.11.2022

Re: Први (ваљда?) EDIT: Ипак други

omega68
Идемо да се играмо и да уживамо у томе, то нам је циљ.

Е то је исто рекао Пауновић пред светско на Новом Зеланду



Стварно?

Нисам то знао.



srdjan.pajic srdjan.pajic 16:14 17.11.2022

Re: Први (ваљда?) EDIT: Ипак други

Omega, jesi se vakcinisao protiv herpes zostera (ovde mi to zovemo shingles)? To je sad najnoviji hit među nama matorcima koji smo preležali male boginje. Čitam da je dosta zajebano kad se aktivira virus sad u zreloj dobi, tako da je dobro preventivno delovati.

Ne znam za tebe, ja sam kao dete preležao male boginje i sad me lekarka podsetila da se roknem preventivno protiv zostera.

angie01 angie01 20:24 17.11.2022

Re: Први (ваљда?) EDIT: Ипак други

Ne znam za tebe, ja sam kao dete preležao male boginje i sad me lekarka podsetila da se roknem preventivno protiv zostera.


rekoh da necu da ti dajem savete, al herpes zoster moze da se javi i to vrlo cesto, kao posledica neke druge vakcine.
nikvet pn nikvet pn 09:24 18.11.2022

Re: Први (ваљда?) EDIT: Ипак други


Омегито омбре аси се напалио, смањи доживљај. Али добро, да нема наде конопци би били скупи.

И ти Пајићу смањи мало те вакцине плиз, постајеш ходајући серум; звечарка да те цапи дал би претекла.
NNN NNN 21:32 18.11.2022

Re: Први (ваљда?) EDIT: Ипак други

аси се напалио, смањи доживљај
Mundijal baš i služi za loženje, samo udri!
srdjan.pajic srdjan.pajic 16:54 19.11.2022

Re: Први (ваљда?) EDIT: Ипак други

nikvet pn

Омегито омбре аси се напалио, смањи доживљај. Али добро, да нема наде конопци би били скупи.

И ти Пајићу смањи мало те вакцине плиз, постајеш ходајући серум; звечарка да те цапи дал би претекла.


Da se okoristim tvojom stilskom figurom: kažu da koga zvečarka ugrize (spopadne ga taj zoster u zreloj dobi) taj se posle i kišne gliste boji, ili tako nekako. Ali ja sam svoju dužnosti obavio, upozorio neukog kolegu omegu i ostale koleginice i kolege na nadolazeću opasnost (sa godinama nadolazeću, nije zoster ništa novo), i kako da se iste elegantno reše uz pomoć savremene medicine, a vi kako hoćete.

Osim toga, ja se vakcinišem samo protiv gripa, a sad i kovida (juče čujem da su opet zabeležili nagli skok obolelih koji završavaju u bolnicama na aparatima, ali boli mene, ja sam se bustnuo ).



gvozden1 gvozden1 17:13 19.11.2022

Re: Први (ваљда?) EDIT: Ипак други

ali boli mene, ja sam se bustnuo

Dok ne kažu da treba još.
A i ako te stigne baš te briga, nisi ti kriv:)
Черевићан Черевићан 22:56 16.11.2022

quaestio facti

ајд, видећемо

присети су....... подстрек нади
да Катар-а ..ће се присећамо,
у глобално слуђена времена
шетајући емпатијом амо тамо
omega68 omega68 22:59 16.11.2022

Re: quaestio facti

у глобално слуђена времена

vcucko vcucko 13:18 17.11.2022

Re: ?

Џаја у једном тренутку имагинације центрира на прву стативу, Бране Облак бије лопту главом у стативу. Леао, ево и 2022 још је жив, и даље ноћу чује звекет те стативе.

Bilo mi je nepunih 10, ali i dan danji WM'74 mi je ostao sinonim za Mundijal. Od Atine i majstorice u Frankfurtu do neslavnog kraja (tada je to smatrano neslavnim, danas bi svaki plasman među prvih osam bio i-haj). Svaku, ali bukvalno svaku utakmicu, njih 38 sa tog Mundijala i dan danji imam u glavi, većinu golova, sastave, čak stadione, ma sve.

Sećam se čuvenog švapskog poštenja (BRD-DDR 0:1), da su zapadni dobili kako bog zapoveda mi bi igrali finale sigurno. Titine posete timu pre utakmice sa Nemačkom, na kojoj su se vukli po terenu kao krepane mačke. Penala protiv Poljske, kad je Karasi udario Lata u u naših 16 dok smo mi bili u napadu. Moralo je treće mesto da se uzme umesto Poljaka.

Sedam Mundijala se sećam za YU/Srbiju, sedam godina manje života
predatortz predatortz 18:34 17.11.2022

Re: ?

Sedam Mundijala se sećam za YU/Srbiju, sedam godina manje života


Brate, meni je to sve toliko irelevantno da stvarno ne mogu da verujem da se neko toliko loži na to da li će neki krkan šutnuti lopu između dve vrljike...

U svoju odbranu mogu da kažem da obožavam da gledam atletiku. Znači, volim sport, cenim sportiste, ali fudbal isključujem iz sporta i pišem ga u cirkus.
Naročito naš fudbal koji je smrtno dosadan. Trče devedeset minuta, kao nešto kombinuju, prave planove, da li če šutnuti u okvir gola ili neće... Ali će svaki od njih, bez greške, da istrese nos ili pljune svaki put kad ga kamera snima u krupnom planu.

srdjan.pajic srdjan.pajic 20:19 17.11.2022

Re: ?

Ali će svaki od njih, bez greške, da istrese nos ili pljune svaki put kad ga kamera snima u krupnom planu.


A onda uzmu da se valjaju po šlajmarici, uklizavaju preko tog sloja jedan drugom u prepone. Užas!


(disklejmer: ja sam totalno operisan od sportova sa loptom, kao i bilo čega takmičarkog, nit volim da igram, a pogotovu ne da gledam, izuzetak je jedino hokej. Neko vreme sam se nadao da će ova moja starija ćera da se zainteresuje za hokej, ali kad je jednom videla makljažu na ledu, rekla je: ma ne pada mi napamet, ja da se bijem sa budalama, i to na ledu, ćaozdrao! Tako je ostala na umetničkom klizanju, koji je, doduše, extreman sport u odnosu na hokej ali to joj je promaklo).
predatortz predatortz 20:53 17.11.2022

Re: ?

ja sam totalno operisan od sportova sa loptom, kao i bilo čega takmičarkog, nit volim da igram, a pogotovu ne da gledam


Ja sasvim solidno igram fudbal. Igrao sam za ekipu gimnazije, a i posle na faksu.
Samo, to loženje nikad nisam kapirao.
Generalno, ne volim masovne histerije oko bilo čega.

Biće da su oni vojni psiholozi bili u pravu kad su me okarakterisali kao:

Nezainteresovan za rad u grupi, sposoban za samostalne akcije.

I jeste tako. Mene pusti da radim, ne mešaj mi se i ne pitaj kako se nešto radi... Posao će biti završen.

bene_geserit bene_geserit 21:34 17.11.2022

Re: ?

ali kad je jednom videla makljažu na ledu

Dok sam živeo u Torontu, bila kod nas u zgradi neka klinka, trenirala hokej, non stop je sretneš pod punom opremom kako ide na trening ili se vraća. I jednom prilikom mi sa njom u liftu, ona se nešto smeje ono nema 4 gornja zuba kečeve i dvojke, vidiš sveže izbijeno.
shmoo shmoo 07:07 18.11.2022

Re: ?

vcucko

Bilo mi je nepunih 10, ali i dan danji WM'74 mi je ostao sinonim za Mundijal.



Дакле, дефинитивно смо вршњаци.

cohort effect


Sećam se... Sedam Mundijala se sećam za YU/Srbiju, sedam godina manje života






Превише ти то озбиљно схваташ.

Ипак је у питању само игра.

Додуше, и страст. То нам је олакшавајућа чињеница када нам суде и осуђују нас.



To je tu sve vreme, i traži način da izađe.
Budim se oko deset, sipam dve šolje čaja, odnosim ih u spavaću
sobu, stavim ih po jednu sa svake strane kreveta. Oboje zamišljeno
srkućemo; tako rano posle buđenja vladaju duge, snovima ispunjene pauze između običnih primedbi – o kiši napolju, o protekloj
večeri, o pušenju u spavaćoj sobi iako sam pristao da to ne radim.
Ona me pita šta ću raditi ove sedmice, a ja razmišljam: (1) Treba da
se sretnem sa Metjuom u sredu. (2) Kod Metjua je još uvek moja
video-traka „Šampioni“. (3) (Sećajući se da Metju, samo nominalno
navijač Arsenala, nije bio na Hajberiju nekoliko godina, pa nije imao
mogućnosti da posmatra najnovije „regrute“ uživo) pitam se šta misli
o Andersu Limparu.
I u tri kratke etape, za petnaest, dvadeset minuta buđenja, ponovo sam na svome. Vidim Limpara kako trči prema Gilespiju, zanosi se na desno, pada: PENAL! DIKSON POGAĐA! 2:0! ... Mersonov udarac petom i Smitov direktan udarac u ugao u istoj utakmici... Mersonovo lako guranje pored Grobelara gore na Anfildu...
Dejvisov dribling i udarac protiv Vile... (A ovo sada je, seti se, julsko
jutro, pauza od mesec dana, kada nema nikakvih klupskih fudbalskih utakmica.) Ponekad, kad dopustim da me to sanjivo stanje potpuno obuzme, putujem i vraćam se, preko Anfilda ’89, Vemblija ’87, Stamford bridža ’78, ceo moj život sa fudbalom proleti
mi ispred očiju.

„O čemu razmišljaš?“ pita ona.
U tom trenutku lažem. Nisam uopšte mislio o Martinu Ejmisu,
ni Žeraru Depardjeu, niti o laburistima. Ali opsednuti nemaju izbora; oni moraju da lažu u ovakvim prilikama. Kada bismo govorili
istinu sve vreme, ne bismo bili sposobni da održimo odnose ni sa
jednom osobom iz realnog sveta. Bili bismo prepušteni da istrunemo
sa svojim programima Arsenala ili svojom zbirkom originalnih ploča
„Staksa“ sa plavom etiketom ili svojim španijelima kralja Čarlsa, a
naši dnevni snovi od po dva minuta postajali bi sve duži i duži i duži
dok ne bismo ostali bez posla i prestali da se kupamo, brijemo i jedemo, i ležali bismo na podu u svojoj sopstvenoj prljavštini po ko zna
koji put video kasetu u nastojanju da napamet naučimo ceo komentar,
uključujući ekspertsku analizu Dejvida Plita u susretu one večeri 26.
maja 1989. (Da ne mislite da moram da proverim datum? Ha!) Istina
je: alarmantno veliki deo prosečnog dana, ja sam moron.


...

Ova knjiga je takođe delom istraživanje nekih značenja koja fudbal izgleda da ima za mnoge od nas.

Postalo mi je sasvim jasno da moja odanost odaje nešto o mom sopstvenom karakteru i ličnoj istoriji, (ЛИНК)

ali način na koji se u toj igri uživa izgleda da, nudi sve vrste
informacija o našem društvu i kulturi. (Imam prijatelje koji će to
smatrati pretencioznom besmislicom koja služi sama sebi, nekom
vrstom očajničkog opravdanja koje se može očekivati od čoveka
koji je veoma veliki deo svog slobodnog vremena proveo mizerno
se tresući na hladnoći. Oni su posebno protiv te ideje, jer ja pokazujem tendenciju da precenjujem metaforičku vrednost fudbala, pa
ga stoga uvodim u razgovore gde on jednostavno ne pripada. Sada
prihvatam da fudbal nema nikakve veze sa Foklandskom krizom,
aferom oko Ruždija, ratom u Zalivu, rađanjem dece, ozonskim
omotačem, porezima, itd., itd., i želim da iskoristim ovu priliku
da se izvinim svima koji su morali da slušaju moje patetično nategnute analogije.)



ЛИНК





vcucko vcucko 07:54 18.11.2022

Re: ?

shmoo



Sećam se... Sedam Mundijala se sećam za YU/Srbiju, sedam godina manje života



Превише ти то озбиљно схваташ.

Ипак је у питању само игра.

Додуше, и страст. То нам је олакшавајућа чињеница када нам суде и осуђују нас.




Nije samo igra.
Basket, rukomet, sve ostalo, to su igre. Koje je neko osmislio (uglavnom Briti u dokolici).

Pred svako veliko prvenstvo pišem, i opet ću. Da se ne zaboravi:

Fudbal je iskon. Selo protiv sela, svi zajedno guraju ovčju mješinu. Pobednik je onaj koji je ugura u crkvenu portu onog drugog. Usput ima svega i svačega, ali sve ostalo su samo detalji, razrada. Zamena za rat. Kolektivno nadmetanje bez premca.

U basketu dovedi u klub Džordana i Pipena u prajmu i ostalu trojicu možeš da angažuješ ovde sa bloga, svejedno. Uzećeš sve. U fudbalu dovedi 5-6 najboljih i najskupljih igrača sveta i niko ti ne garantuje ni domaći liga kup. Realovi galaktikosi nisu osvojili ništa više (čak manje) od nekih drugih generacija. Na JNA pjani Sale Ilić mašio sa peterca prazan gol inače bi i tu pali. Kupili su sve zvezde vasione, a Ivica Iliev da ih dobije

Fudbal je fudbal, ostalo su igre.
shmoo shmoo 08:31 18.11.2022

Re: ?

vcucko

Fudbal je fudbal, ostalo su igre.






Из тог угла гледано (галактикоси против пијане/мамурне екипе на ливади), фудбал јесте посебан. Слажем се. Није као све остале екипне игре лоптом.

А опет остајем и при овоме када се изађе из тог твог угла.

ja pokazujem tendenciju da precenjujem metaforičku vrednost fudbala, pa
ga stoga uvodim u razgovore gde on jednostavno ne pripada. Sada
prihvatam da fudbal nema nikakve veze sa Foklandskom krizom,
aferom oko Ruždija, ratom u Zalivu, rađanjem dece, ozonskim
omotačem, porezima, itd., itd., i želim da iskoristim ovu priliku
da se izvinim svima koji su morali da slušaju moje patetično nategnute analogije.)



Заправо, мој циљ је само да у ово светско првенство у Катару уђемо опуштеније него у сва остала претходна светска првенства и без неких претерано амбициозних очекивања.

Нека кере лају шта год лају око нас, то ионако ветар носи и не треба да нас се тиче шта о фудбалској репрезентацији Србије у Катару мисле странци, а и неки домаћи фудбалски "стручњаци".

Зато стално понављам јер су сва моја очекивања од наше фудбалске репрезентације већ испуњена тиме што смо уопште и стигли на ово светско првенство (ако узмеш у обзир све наше српске фудбалске околности почевши од домаће лиге, клубова, људи који се ту мувају па надаље):

Идемо у Катар да се играмо фудбала.

Па докле и колико год можемо.

Ништа више од тога.


EDIT: Узгред, наша кошаракашка репрезентација (са Јокићем, јбт! ) на последњем Европском првенству показала је и доказала да ипак и у баскету има мало од тога галактикоси против чобана будала - чобани добијају те да се то не догађа само у фуЗбалу.



solo solo 09:17 18.11.2022

Re: Debeli



Počeli da vas biju?



Slatka dečica,samo se malo zeke.
solo solo 09:26 18.11.2022

Re: ?

Nije samo igra.

Fudbal je iskon.

Fudbal je fudbal, ostalo su igre.




shmoo shmoo 09:53 18.11.2022

Re: Debeli

solo


Počeli da vas biju?

Slatka dečica,samo se malo zeke.



Нико не сме да нас бије!

У Шведску са шведским стандардом и у Финску са финским моделом образовања.

solo solo 10:01 18.11.2022

Re: Debeli

У Шведску са шведским стандардом и у Финску са финским моделом образовања.


A Danska?

shmoo shmoo 10:31 18.11.2022

Re: Debeli

solo
У Шведску са шведским стандардом и у Финску са финским моделом образовања.


A Danska?




Ни Милошевић ни петооктобарци нису помињали Данску.

Само Шведску и Финску.

milisav68 milisav68 11:18 18.11.2022

Re: ?

shmoo
EDIT: Узгред, наша кошаракашка репрезентација (са Јокићем, јбт! ) на последњем Европском првенству показала је и доказала да ипак и у баскету има мало од тога галактикоси против чобана будала - чобани добијају те да се то не догађа само у фуЗбалу.



Da, bilo koji timski sport.

FuZbal je najpopularniji samo zato što ti treba lopta i poljanče.
shmoo shmoo 12:36 18.11.2022

Re: ?

milisav68

FuZbal je najpopularniji samo zato što ti treba lopta i poljanče.



Да, изгледа да је тај минимализам и једноставност у корену популарности фудбала као екипне игре лоптом чак и у она давна времена "када су фудбал играли сиромашни, а гледали их богати, док данас фудбал играју богати, а гледају их сиромашни." (Богдан Тирнанић)

Тирке је чак и објаснио да је фудбал као игра лоптом одувек био најпопуларнији од свих игара лоптом због тога што има само једно једино компликовано ( "ако-онда" ) правило, а то је офсајд, док све остале игре имају више тих компликованих правила.

Па је много разумљивији и пријемчивији од свих других игара лоптом баш најширим круговима пучанства.









П.С. - Брате рођени, како дељу по ногама, ребрима и бубрезима ови из Церовца!

Срећом, па сам сада зашао у године и ови моји не смеју више ни да ме питају да им се придружим када играју против мештана Церовца на некој њиви.

Али волео сам да идем са целим тим друштвом на чувене дербије ФК Мраморак против ФК Церовац на које смо ишли трактором са приколицом.

Па када после итакмице док се враћамо са гостовања онај за воланом трактора, мртав пијан као и сви ми, крене да тумба нас у приколици преко неких јендека и рупчага, а ми сви вичемо у глас:

"Еј, мајсторе, лакше мало!!! Ће изгинемо ки Манчестер!!!"

vcucko vcucko 13:23 18.11.2022

Re: ?

milisav68
shmoo
EDIT: Узгред, наша кошаракашка репрезентација (са Јокићем, јбт! ) на последњем Европском првенству показала је и доказала да ипак и у баскету има мало од тога галактикоси против чобана будала - чобани добијају те да се то не догађа само у фуЗбалу.



Da, bilo koji timski sport.

FuZbal je najpopularniji samo zato što ti treba lopta i poljanče.

I malo kreča da obeležiš linije.

Teoretski, regularna košarkaška utakmica ne može bez elektronike. Finale prvenstva sveta u fudbalu može da se odigra (i odigralo bi se) u dva popodne i ako nema struje 100+ km okolo. Druga je stvar što bi mnogi pukli velike pare i što bi ceo svet pocupkivao očekujući dimne signale. Ali igralo bi se, kraj.

Zato i kažem, fudbal = iskon.
shmoo shmoo 11:01 19.11.2022

Омега

и остали моји сапатници у тој страсти према фудбалу!


Па потпуно смо заборавили на ово! (ЛИНК)






omega68 omega68 20:55 19.11.2022

Re: Омега

Skupljam od 74
shmoo shmoo 23:45 19.11.2022

Југославија 1974. и Србија 2022.

omega68
Skupljam od 74










Чучко (и остали, наравно, али Чучко је ходајућа енциклопедија домаћег фудбала), је л' се сећаш да смо годину дана пред почетак тог Светског првенства у Немачкој 1974. победили будућег првака света Западну Немачку у Минхену (у гостима!) у пријатељској утакмици голом Бајевића из пенала, а да је Енвер Марић тада одбранио пенал Герду Милеру?

Ја још увек памтим ту Марићеву одбрану.



Još čudniji penal koji sam napravio kod 0:0. Neko je izbacio loptu u polje, Šarmak me udari laktom u stomak, ja ga s leđa 'počistim' po nogama i čujem pištaljku. Molim samo Boga da ne bude crveni. Sudija Glekner vadi karton, unese mi se u lice i kaže na nemačkom: 'Svinjo jugoslovenska'. Ja pogledam gore i vidim žuti. Lakne mi i odgovorim: 'Danke šen'. (ЛИНК)







Zatvaramo Amarkord uz poslednje pitanje: zašto ni na jedno Svetsko prvenstvo ne možemo da odemo bez neke afere?

"Imam 72 godine i ništa me ne košta da kažem. Ako smem?", kaže Karasi.

Slušamo...

"Loši smo ljudi. Svako gleda svoj interes i ne zanima nas da li ćemo sutra ostaviti nešto iza sebe".








____________________________________________________________________












omega68 omega68 01:02 20.11.2022

Re: Југославија 1974. и Србија 2022.

Делује да овог пута нема афера ни менаџера
shmoo shmoo 01:50 20.11.2022

Re: Југославија 1974. и Србија 2022.

omega68
Делује да овог пута нема афера ни менаџера


Да, тако делује.

Али не смем ништа унапред да кажем, нисам толико упућен.

Надам се само да овај Вучић неће ићи да их обилази у Катару као што је Тито ишао у Немачку 1974. па се тамо руковао са фудбалерима.



vcucko vcucko 14:31 20.11.2022

Re: Југославија 1974. и Србија 2022.

shmoo
omega68
Skupljam od 74


Чучко (и остали, наравно, али Чучко је ходајућа енциклопедија домаћег фудбала), је л' се сећаш да смо годину дана пред почетак тог Светског првенства у Немачкој 1974. победили будућег првака света Западну Немачку у Минхену (у гостима!) у пријатељској утакмици голом Бајевића из пенала, а да је Енвер Марић тада одбранио пенал Герду Милеру?

Ја још увек памтим ту Марићеву одбрану.

Još čudniji penal koji sam napravio kod 0:0. Neko je izbacio loptu u polje, Šarmak me udari laktom u stomak, ja ga s leđa 'počistim' po nogama i čujem pištaljku. Molim samo Boga da ne bude crveni. Sudija Glekner vadi karton, unese mi se u lice i kaže na nemačkom: 'Svinjo jugoslovenska'. Ja pogledam gore i vidim žuti. Lakne mi i odgovorim: 'Danke šen'. (ЛИНК)



Da, bilo je nekoliko tih prijateljskih u to vreme, koje su ostale u pamćenju više nego mnoge službene, takmičarske.
Prvo na Vembliju 1:1 protiv Engleza, Vladić dao gol. Onda ta pobeda u Minhenu sa Bajevićem i Marićem, sve mostarski BMV. Pa 5-6 dana pre otvaranja protiv Brazila opet Englezi u Beogradu 2:2. Sto hiljada došlo u rupu da isprati rep'staciju na SP. Englezi poveli, mi okrenuli, Oblak sa cca 30 metara zakucava u raklje. Možda i gol veka. Na golu Klemens iz Liverpula, samo tužan pogled. Posle Oblak iskreno priznao, ma kakvo gađanje, samo opalio po lopti i to je to.

Uostalom, bili smo apsolutni prvaci sveta u prijateljskim utakmicama.




omega68 omega68 12:52 21.11.2022

Re: Југославија 1974. и Србија 2022.

Najzad sam dočekao da vidim kako će da izgleda kad se u fubdalu Srbi slože i obože.
Ništa drugo nego - uživajmo
omega68 omega68 12:24 22.11.2022

Павић:

Данашњи русофил је много аутентичнији западњак од декларисаног западњака



– Они сматрају да данашњи Запад није онај исти Запад којем су они били привржени током хладноратовске блоковске идеолошке поделе. Штавише, да се тај Запад претворио у своју сушту супротност.

– Они су сви били антикомунисти а не антируси, док је данашња западна спољна политика под диригентском палицом неоконса изразито, често хистерично антируска.

– Та хистерична антируска и, све више, антикинеска спољна политика доводи свет на ивицу катастрофе, оличене у избијању нуклеарног сукоба и уништења планете.

– ”Њихов” Запад је био у основи демократски, док је на данашњем Западу демократија на издисају. ”Њихов” Запад је гајио конкуренцију и укрштање мишљења, док данашњим Западом владају олигархије, разни монополи и култура ”поништавања” и цензуре. ”Њихов” Запад је још увек био у основи хришћанско-традиционалан, док данашњи Запад води глобални и домаћи рат против вере и традиције и вредности које су на њима засноване, као и против саме природе човека. На ”њиховом” Западу, патриотизам и национализам су сматрани позитивним особинама, док их данашњи демонизује и дисквалификује у име анационалног или антинационалног глобализма.

– Данашња Русија, упркос свим недостацима, представља последњи моћни центар одбране традиционалних вредности на чијим темељима је Запад и доживео свој вртоглави вишевековни успон.

Оно што је трагикомично је да горе наведене личности заправо заступају ставове који се у нашој јавности од стране медија и појединаца који се представљају као ”прозападни” свакодневно етикетирају као ”русофилни”, ”антизападни” и слично.

Да ли је могуће да данашњи стипендисти и службеници западних НВО организација, полазници разних НАТО-спонзорисаних курсева и курсића боље знају шта су ”западне вредности” од оних који су на њиховим темељима и уз мукотрпан рад и залагање стекли углед и репутацију, а своје животе не само уградили у њих већ их и ризиковали зарад њихове одбране?

Или се ипак ради о томе да се некадашњи Запад, за врло кратко време после пада Берлинског зида, трансформисао у своју супротност, да се претворио у незајажљиву империју која сада систематски гази све оне слободе, вредности и идеале у име којих се тобоже бори. А да су данашњи ”западофили” заправо само опортунистичке слуге једне агресивне империје, којој је још увек потребна ”мека моћ” западне заоставштине да би постигла своје циљеве изградње глобалног тоталитарног поретка – након чега ће коначно моћи да скине маске и покаже своје право лице.

Парадоксално је то да би се можда најсмелији неокон снови и амбиције до сада већ остварили да се десило управо оно што су они спречили – да се распустио НАТО.

И Руси и Срби – као и многи други народи – били су више него спремни да се препусте чарима ”просветљеног”, богатог и бљештавог Запада и Фукујаминог ”краја историје”. Односно Запада у којем су стасали и просперирали господа Ритер, Макгрегор, Џонсон, Робертс, Џатрас…

То што се многе перјанице хладноратовског Запада од стране данашњег западног мејнстрима и његових службеника често хладнокрвно етикетирају као ”Путинови симпатизери”и слично – говори много и о природи данашњег Запада и о природи данашње Русије. А и о природи оних који се лажно представљају као ”прозападни”, огрнути у бљештави огртач врлина на чијем уништавању они заправо неуморно, дан и ноћ раде.

Не треба им дозволити да и даље обмањују јавност.

Данашњи русофил је, у просеку, много аутентичнији западњак од данашњег декларисаног западњака.

Да парафразирам једну стару рекламу – звучи шашаво, али је тако.

LINK
gvozden1 gvozden1 16:14 22.11.2022

Re: Павић:

Auuuuu brate Omega pa gde link na srbininfo!:)
To je crvena marama, tu i kad piše da je danas utorak, s tim se ne treba složiti.

Takvo nam vreme, brate Omega, danas ljudi ne razmišljaju, nego se svrstavaju, i vrlo paze da im se ne omakne neko svetogrđe kao što bi bilo slaganje sa nečim što kaže Vučić, Putin, što piše na Sputnjiku, na Srbininfo....
Vrlo precizno je definisano ko, a nikako šta, se ima podržavati, i s kim, a nikako s čim, se ima slagati.


A ovo što piše u citatu, prilično tačno s tim da je izraz rusofili neadekvatan.

Nije svako ko nije rusofob automatski rusofil, ali i to je nametnuo sa zapada, svet su podelili na sebe i one druge, na crno i belo, na dobro i zlo.
Oni su naravno dobro, a ko makar malo posumnja u tu podelu, taj je čisto zlo.
I rusofil je naravno.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana