Nostalgija| Životni stil

Било једном једно одељење

omega68 RSS / 03.06.2023. u 10:45

 

Многи су говорили да је било лудо скроз.

 

Да, било је то у оном срећном времену, срећних људи, осим оних које је жуљала политика, породица неоптерећених шта се догађа Микију из Купинова, Кији Коцкар или каквој пластичној сексуалној радници и безбрижне деце  која су скупљала слиџе, играла ластиш, фудбал и жмурке.

Десило се да сам у својој школи заволео другаре из одељења, па кад смо се преселили, у четвртом, нисам желео да мењам школу. Сећам се тог првог дана кад сам морао да пређем пола града да бих славодобитно ушао у учионицу са речима на уснама да их нисам изневерио и оставио.Већину је, претпостављате, болело уво али сам ја био поносан на себе и наставио сам да прелазим пола града, како на тамо тако и на овамо, у уверењу да је моја школа згодна ( оно - лечи тугу и самоћу ) па да ће ми то доба, уједно бити и најлепше у животу.

Е, сад настаје заплет јер се у петом вршила промена састава одељенских персонала и од изворног списка у новом су се нашла само осам мојих другарица и другова.

Био сам, мало је рећи, очајан.Вероватно сам тад први пут помишљао на омиљену тинејџерову активност – самоубиство!

Да не дужим, временом сам прихватио нови састав и испоставило се да је испала невроватно добра комбинација која ће у историји остати као јединствена по много чему.

Почели смо да се дружимо.

Специјалност : Суботом смо често ишли на самостално организоване излете по Шумарицама и парку где нас је не једном хватала киша од чијих пљускова само младост-лудост види радост и та животна раздраганост ти не дозвољава да се од потопа склањаш.

Супспецијалност нам је била да купимо печено пиле и да га у башти Палигорића рашчеречимо на што једнакије делове.Не знам, не могу да стављам главу на пањ, али ми се чини да су један сајџија и један што је био најјачи у школи били промотери те ваннаставне активности.( Менсчини да се ово ,,ваннаставне'' није писало спојено, па  или је моје сећање крхко или нас модернизација одведе у тамне пролазе лавиринта вестернизације.Проверио- баш тако се пише).

 

Стварно луди, дибидус.

Проверио сам и ово, да се не мучите. Можете да пишете и дибидуз :(

 

А онда смо ,ми мушки, или они који су се тако представљали :), почели да играмо фудбал.Не зна се број лопти, кожних и полуфудбала који смо сатрли.А лопта к'о кондом – очас посла се пробуши.Колико сам само пара дао на та средства за телесни развој и губљење времена

Вишак кинте је благајник, уместо у свој џеп како је Бог заповедио, усмеравао у башту Палигорића и - добро погађате – још једно пиле.

Печено.

Тимови су направљени још крајем петог, не на ,,банове'' него је линија поделе била ко навија за ког Титовог близанца. Било нас је приближно исто, с тим што бисмо оног ретког неопредељеног пребацивали из тима у тим сходно (не)оправданом одсуству оних опредељених. Жоки је био први, а главу на пањ могу да ставим да је друга опција био Васа.

Рецимо да смо победе бројали до хиљаду. Па онда уназад. Иако више није битно, интересантно би било да се нпр. Столе сети који је резултат био на крају осмог.Он се увек најбоље сећао, а можда ће као мој саиграч мало да слаже на нашу страну.

Шалим се, наравно.

Сад иде главна ствар коју сам хтео да вам кажем:

Већ се неколико година пре наше генерације нарушавао ауторитативни социјалистички систем који је подразумевао униформисано облачење у кецеље и униформно обављање екскурзија, игранки, наставе у природи, па и одржавање матуре.Ми, какви смо лудаци били, одлучимо да без разредне, уплатимо вечеру у ,,Језеру''.

Скандал???

Маторци, ненавикли на те западњачке и падавичарске пориве, у неверици или што би ова тик-ток генерација рекла ,,на апратима''.Дотерали се ми, млади и необуздани, жељни слободе, несвесни да рушимо много дубље патријархалне темеље друштва него што нам после два сока и нешто роштиља изгледа.Поменути маторци, видели сми их, обилазили около, контролисали шта ми то радимо и колико и шта шикамо, како се понашамо, је л смо пионири или нисмо.Даље се не сећам, био сам опијен, не малиганима него изливом осећања поноса на  то шта постајемо, на нас, на то одељење блесавих а озбиљних људи.

Кренули у парк, на фудбал наравно и на још једну флашицу разговора. Ако ме моје старачко сећање не вара нико није пушио што је био успех вредан пажње чак и у социјализму.

При проласку кроз центар, да нас пандури, а касније колеге неких, не похапсе, певали смо Хеј Словени!!!

Пре парка свратимо до Тршине куће ( једна од малобројних која није била ), дозивали је, добро, ја сам певао и то  лоше ,,Чија ли је тараба'', а онда у парк на најкаснију утакмицу коју смо одиграли у животу.

 

Луди до балчака.

 

А онај фудбал?

Последњи пут смо играли у школи после сахране наше другарице Јасмине Незирај, средином прве године средње.Јасмина је била међу оним реткима са којима сам био осам година, сваког дана. Шта човек  да каже о судбини детета, мученице, која са петнаест година оде међу анђеле?

Био сам шокиран. Толико ме то пореметило да сам годину дана кашљао на нервној бази, све имајући ,,исте симптоме''. Водили ме по Београду, нису нашли ништа, и прошло ме је тек кад сам мало заборавио све те сцене и размишљања каква само у дечјој глави могу да се развију.

Дакле, ти последњи  голови на школском игралишту, Јасмини у част и спас сопствених младих психа, нису бројани.Знам да смо се смејали као луди, што ми је тад било ненормално, али сам касније схватио да је то био одговор на огроман стрес и да је заправо било лековито.

Последњи пут смо се тада сви окупили као одељење, овог пута и са разредном, пола године старији и због трагичног догађаја нагло и преко ноћи много зрелији.После тога никад више у истом броју, никад више нисмо били генерација.Па ни сад, четрдесет година после, неки се осећају млађе, неки старије, многи неће да дођу из разноразних разлога...

Све мање њих ће - ускоро нико - моћи да кажу да су живели или бар чули легенду о осмом два, том одељењу које је било једном, негде, о коме и данас  кружи прича да је било лудо, лудо к'о трофазна струја.

И још луђе.



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana