O porezu, a za početnike

a na kraju građani plaćaju uslugu kod doktora (što kroz participaciju, što kroz usluge i lekove koji nisu pokriveni, što odlaskom kod privatnika jer bi u državnim morali da čekaju do smrti na red).

Nedostaje ti ovde i plaćanje kroz mito.

Krugolina Borup
Nedostaje ti ovde i plaćanje kroz mito.

To je takođe porez.

Krugolina Borup

a na kraju građani plaćaju uslugu kod doktora (što kroz participaciju, što kroz usluge i lekove koji nisu pokriveni, što odlaskom kod privatnika jer bi u državnim morali da čekaju do smrti na red).

Nedostaje ti ovde i plaćanje kroz mito.

Da, istina, i to spada u treći krug plaćanja...

To je takođe porez

to je osnovni uslov!

i ima li legalnog mehanizma da se to promeni?

Ima. Primera radi, kada su u pitanju ofšor kompanije naših ljudi, protiv njih se može boriti njihovim proglašavanjem za naše rezidente primenom pravila o mestu stvarne kontrole nad tom kompanijom. I onda ih oporezuješ kao da su osnovani u Srbiji. Osim toga, u svetu postoje i tzv. CFC pravila (CFC - kontrolisano strano društvo), koja se razlikuju od zemlje do zemlje, ali je osnovna ideja da moraš u svoju dobit da uključiš i određeni iznos dobiti stranog društva koje je pod tvojom kontrolom, bez obzira da li ti je to društvo taj iznos i prenelo. Najzad, protiv izvlačenja novca putem raznoraznih usluga koje pružaju ofšor kompanije (i time umanjenjem dobiti srpskih kompanija) se može boriti na način koji smo mi uveli od ove godine - napraviš listu ofšor jurisdikcija i propišeš da se na sve usluge koje vrše kompanije iz tih država našim kompanijama plaća porez od 25%...

Najzad, protiv izvlačenja novca putem raznoraznih usluga koje pružaju ofšor kompanije (i time umanjenjem dobiti srpskih kompanija) se može boriti na način koji smo mi uveli od ove godine - napraviš listu ofšor jurisdikcija i propišeš da se na sve usluge koje vrše kompanije iz tih država našim kompanijama plaća porez od 25%...

I onda se svi oni preregistruju u Fondacije ... off-shore je LEGALAN i LEGITIMAN način poslovanja ... zloupotrebe se dešavaju ali ne u meri u kojoj se to "naslućuje" ... to je moderan mit

PS. Sve pohvale za autorski tekst

off-shore je LEGALAN i LEGITIMAN način poslovanja

Niko na blogu ne tvrdi suprotno. Eventualno mogu da se nađu raznorazni populisti i ministri po raznim političkim strankama koji će tako nešto da tvrde, ali mi nismo političari nego blogeri. Uostalom, i očuvanje svoje poreske baze od strane država je takođe legalno i legitimno...

I onda se svi oni preregistruju u Fondacije

Nisam siguran na šta ovde misliš.

niccolo

I onda se svi oni preregistruju u Fondacije

Nisam siguran na šta ovde misliš.

Fondacija je viši nivo off-shore ... ako govorimo o pravu svakog građana da plati samo ono što je obavezan i da pri tome iskoristi sve zakonske olakšice, Fondacija je idealna za to ... pri tome ne govorimo o namernoj utaji ili neplaćanju poreza već o zakonski utemeljom pravu da zaštitiš svoju imovinu bez prekršaja ... ali otići ćemo van teme ...

moja opaska je bila da nema osnova za tvrdnju da je veći broj prekršaja u off-shore nego u domaćim firmama ... i tamo i ovde ima ljudi koji su spremni da naprave prekršaje zarad potencijalne koristi ...

EDIT: ta teza, svi off-shore = kriminalci je zamisao "našeg" facebook ministra, ali valjda će mu neko reći no-no ili ga uputiti na neke druge sajtove sa relveantnim informacijama

niccolo

off-shore je LEGALAN i LEGITIMAN način poslovanja

Niko na blogu ne tvrdi suprotno. Eventualno mogu da se nađu raznorazni populisti i ministri po raznim političkim strankama koji će tako nešto da tvrde, ali mi nismo političari nego blogeri.

Pa što onda ne daš kolegi blogeru konkretan link FSI da može da se opredeli gde i kako ( tu ima i o fondacijama ).Baš si se stiso.Ovo ima malih promena u zadnje dve godine ali je okvirno upotrebljivo.

ps
pazi samo na Betinu

Baš si se stiso

Pa nije ni rekao da ga želi.

ecce-florian

Pa što onda ne daš kolegi blogeru konkretan link FSI da može da se opredeli gde i kako ( tu ima i o fondacijama ).Baš si se stiso.Ovo ima malih promena u zadnje dve godine ali je okvirno upotrebljivo.

... teško da bi mi taj link pomogao ... off-shore sam, nekih 8-9 godina pre nego se Google pojavio a ni Yahoo nije tad postojao ... ali svejedno link jeste koristan kao opšta informacija

I negde '89/90 sam platio jedinu kaznu i to zbog loše kalkulisane revalorizacije amortizacije osnovnih sredstava mešovitog preduzeća ... sećam se da je kazna bila niža od cene kafe u sudskom bifeu ... ali nebitno jer u Srbiji ne radim ništa još od '99 tako da je sve ovo samo blogerska "rasprava" akademskog tipa.

Evo dobrog linka (za napredne :)KOLIKO SE PLAĆA POREZ NA DOBIT U SRBIJI

Ja htela da budem ljubimica nastavnice, pa čitala i ovo, iako i početni nivo nisam baš potpuno savladala
" Država te kažnjava i obračunava ti dodatno porez na dobit ako plaćaš:

sponzorstvo, donatorstvo
..."
Da li se ovo odnosi na ono kada kao firma hoćemo da pomognemo i doniramo recimo bolesnu decu, a država nas oporezuje i za taj novac? Mislim da je u mnogim drugim zemljama ovo neoporezovano

akcidenata

??? Cemu ovo ???

Pa ako smeta termin "akcident" , on je tako usvojen u Zakonu o zaštiti životne sredine. A ako je pitanje zašto se prikupljaju sredstva za akcident, pa zato što se nekada ne može utvrditi počinilac, pa se onda moraju odvajati sredstva iz budžeta, a nekada su razmere "akcidenta" tolike da država mora interenisati (recimo izlivanje crvenog mulja u Ajki Mađarska). Kod nas osiguravajuća društva nisu još potpuno uključena u ovaj ciklus odgovornosti.

a nekada su razmere "akcidenta" tolike da država mora interenisati (recimo izlivanje crvenog mulja u Ajki Mađarska). Kod nas osiguravajuća društva nisu još potpuno uključena u ovaj ciklus odgovornosti.

pa retko ko je dobrovoljno ukljucen u to. uvek mora postojati podsticaj (dovoljno veliki da se prepozna finansijski interes)

AO, to je naravno potpuno druga tema, ali postoje realni interesi i zarada osiguravajućih društva, jer se svaka investicija osigurava u skladu sa procenama rizika, ali postoji niz standarda, propisa itd koje treba ispuniti pre nego što uopšte možete da osigurate neki projekat/investiciju. "Akcident" ili nesreće većih razmera nisu u procenama rizika predviđene da se dešavaju redovno, ali kao što rekoh to je za neka nova vremena, u daljoj budućnosti. Ima puno toga što treba da se uradi. Npr taj "obojen novac" od zagađivača se ne prikuplja u potpunosti, pošto ima mnogo fabrika u stečaju, a i zatvorena fabrika može da bude opasan zagađivač itd itd

Mislim da ce naplata poreza u buducnosti biti jos teza pa se treba razmisljati o sto jednostavnijoj naplati i smanjenju broja poreza. Mozda da se sav porez naplacuje kroz placanje struje. Zato bi bilo dobro za pocetak raditi na tome da strujomeri rade na principu vaucera.

U ozbiljnom i dobro organizovanom društvu ne vidim zašto bi naplata poreza bila teža.
Porez mora da se plati. Tačka.

To sa strujom mi nikako nije jasno.
Ne shavatam kako bi se tu uspostavio iole ravnomeran i pravedan sistem naplate?!

I mnogo ozbiljnije drzave imaju problema sa naplatom poreza.
Da, porez mora da se plati.

Ovo sa placanjem poreza iskljucivo kroz potrosnju struje, se meni ucinilo pravedno. Naravno, moguce da nisam u pravu. U principu trenutno u Srbiji postoje vise od 200 mogucih poreza kao mehanizma drzave za punjenje budzeta. To je takodje i nacin da se uspostavi kakva-takva ravnoteza bogatstva u drustvu. Realno, kontrola mehanizma naplate je vrlo komplikovana i zahteva veliki broj poreznika kao i njihovo postenje i znanje. Postenje i znanje su klimave kategorije kada su drustvene strukture u pitanju. I tu pocinje prica o korupciji, neprofesionalizmu itd.
Zato mislim da se ideja da se porez iskljucivo placa kroz cenu struje treba razmotriti. O svemu moze da se diskutuje, koliko je realan, prakktican, naplatic, sklon manipulacijama, drustveno, moralno politicki prihvatljiv.

Zato mislim da se ideja da se porez iskljucivo placa kroz cenu struje treba razmotriti. O svemu moze da se diskutuje, koliko je realan, prakktican, naplatic, sklon manipulacijama, drustveno, moralno politicki prihvatljiv.

OK, ali šta ćemo sa onima koji ne troše EPS struju već je sami proizvode u samo-dovoljnoj količini ?

Ne znam. Nosio sam se mislju da drzava ima monopol u proizvodnji struje.
Takodje da napomenem da se ovo odnosi na neku buducnost, kada cene energenata budu porasle i time direktno uticu na svaku ekonomsku i zivotnu aktivnost. Malo je komplikovano da objasnim svaki segment ovoga, i mislim da ce biti trol, s obzirom da ce Gordana napisati poseban blog sa temom naplate poreza.

Ribozom

Mislim da ce naplata poreza u buducnosti biti jos teza pa se treba razmisljati o sto jednostavnijoj naplati i smanjenju broja poreza. Mozda da se sav porez naplacuje kroz placanje struje. Zato bi bilo dobro za pocetak raditi na tome da strujomeri rade na principu vaucera.

A kako funkcioniše naplata putem električnog brojila vidimo na primeru uspešnosti naplate pretplate za RTS koja je, sa malom pauzom, bila već dve decenije vezana za isto - u prvoj iteraciji umalo ugušila EPS jer su prvo pare išle propagandnoj mašineriji a za struju šta ostane; u drugoj je pretila da ubije RTS, što je ruku na srce poželjna stvar.

Inače, čak i kad bih za tren takav predlog uzeo kao ozbiljan, živo me interesuje po kom bi se to principu svi porezi sveli na el. brojilo i kako bi se to razdeljivalo na ravne časti? Ako misliš na potrošnju brojila - forgetaboutit, za početak bogatiji će imati više novca da kupuju noviju, energetski efikasniju tehniku, pa samim tim bi plaćali manje od sirotinje koja recimo fura Obodin frižider iz še'set osme - to je kao postojeća priča sa deračinom na motore veće kubikaže bez obzira na to koliko isti zagađuju (ako je pravdanje u ekologiji) ili koliko koštaju (ako je pravdanje da bogati treba da plaćaju više - trolitraš Audi iz '88 košta k'o točkovi za dvolitraša iz 2010)). A najpametniji bi uložili u solarne panele i razne druge generatore pa ne b' plaćali ništa. A i sama prezumpcija da država treba da bude monopolista sproćut snabdevanja građana el. energijom je posve dovoljna da učini predlog blago rečeno neozbiljnim.

gordanac

To je druga tema.
I govori o tome da se iz javnog novca finansiraju i institucije koje treba da brinu o naplati poreza, o istragama utaja poreza i slično.
Dakle - i ta institucija "ide na spisak" funkcija države koje se finansiraju od javnog novca (kako god se zvale, u bilo kom trenutku).
Dakle - nije problem što neko želi da utaji porez, (takvih će uvek biti) problem je u tome da ga onaj koji se za to finansira iz budžetskih prihoda ne spreči, takvih treba da bude, stalno.

Pa i nije.

Mitrović nije utajio porez, već ga nije plaćao.

A država je recimo pre dve-tri godine donela uredbu, da ko plati glavnicu - ima otpis kamate.

Pa su tako oni koji redovno plaćaju porez - ispali budale.

milisav68
Pa su tako oni koji redovno plaćaju porez - ispali budale.

Dobar dan. Ja sam budala.

gordanac

Pa - jeste, TO jeste utaja poreza, ako ima "razrezanu obavezu", ali odluči da je - ne plati, a ako nema "razrezanu obavezu", a treba da je ima odgovoran je onaj ko je iz budžeta plaćen da taj posao "razreza poreza" obavi. Tog takođe plaćamo javnim novcem,

A kako se onda zove kad nema "razrezanu obavezu" (jer nije prijavio prihod PU), nego bude uhvaćen "bez papira"?

milisav68

gordanac

Pa - jeste, TO jeste utaja poreza, ako ima "razrezanu obavezu", ali odluči da je - ne plati, a ako nema "razrezanu obavezu", a treba da je ima odgovoran je onaj ko je iz budžeta plaćen da taj posao "razreza poreza" obavi. Tog takođe plaćamo javnim novcem,

A kako se onda zove kad nema "razrezanu obavezu" (jer nije prijavio prihod PU), nego bude uhvaćen "bez papira"?

Ako ne prijavi prihod PU onda je poreska utaja tj. on je kriv da tako kažemo (Krivični zakon tu traži nameru, ali da ne komplikujemo sad). Ako prijavi prihod pa mu razrežu porez koji on ne plati nit mu oni naplate, onda nije poreska utaja tj. država je kriva

princi

Jel u ovo uračunata i socijalna cena pušenja, tj cena zdravstvenih usluga obolelima od raka i srčanih oboljenja?

ОВАЈ СТАРИ ЧЛАНАК говори супротно изнесеној сумњи, то јест каже да су додатни велики приходи од опорезивања цигарета и дувана већи од оних који настају лечењем пушењем узрокованих болести. Но, чланак је стар, вероватно има и новијих, треба бити опрезан у дефинитивном закључку. Ја сам оптимиста, ипак: "добит" од додатних прихода вероватно је већа од додатног "трошка", како и треба да буде... (Моја вера потиче отуда што је уназад годинама пореска политика свих држава све оштрија спрам опорезивања дувана и његових производа.)

"Која је то зграда која није у функцији Бога и часних људи? Нема такве", ... То што црква гради станове и води хотеле је бизнис Митрополије, у славу Бога, а на добро народа, рекао митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

eto to je apsolutno pravo ... srećom idemo ka toj EU pa će i "beli medvedi" početi da plaćaju porez na nekretnine i biznis.

Angie, za ovu fotomontazu imas hiljadu od mene

eto to je apsolutno pravo ... srećom idemo ka toj EU pa će i "beli medvedi" početi da plaćaju porez na nekretnine i biznis.

to i ja jedva cekam

jedva cekam i momenat kada crkveni porez udje kao posebna stavka u poresku prijavu, sa otvoreno naznacenom sumom.

pa kada narod bude video koliko tim mafijasima placa, u redovima ce ici do opstina da se zvanicno odreknu crkve i oslobode zvanicno tog nameta!

pa kada crkva lepo ostane bez para, onda ce se sljam sam procistiti, jer vise videti vajde nece imati tamo, pa ce ostati oni koji su zaista i religiozni. a za to ce trebati jos jedno 10ak godina minimum.

ali neka, od negde se krenuti mora!

Baš smo (mi iz drugih država) pričali sa raznim Dancima sad kad sam bio u Kopenhagenu na tu temu...Naime, oni su od ove godine prvi po poreskom opterećenju (prestigli Šveđane zato što su ovi smanjili porez na dobit pravnih lica na 22%), ali im je zato školovanje (uključjujući i univerzitet) i zdravstvo valjda potpuno besplatno. Pa smo nešto računali kao ko u stvari daje više, oni kojima odmah uzmu više za porez, ili mi koji platimo manje, ali onda plaćamo deci školovanje, zdravstvo itd. Zaključak je bio da to (taj njihov sistem) uopšte nije tako loše...

Као мали а "смели" закључак: добра држава (Норвешка, Немачка, Аустрија...) мора "добро" порески и да кошта.

ali zato njeni gradjani ostvaruju pravo na rad, pa kada zarade, daju deo kroz porez da bi sve funkcionisalo,

kod nas se oporezovanje ne bazira na mogucnostima gradjana i onome sto za te pare dobiju, nego na potrebama onih koji vode drzavu, bez obaveze da obaveze, da usluge prema gradjanima funkcionisu.

niccolo

Нешто опет багује па ниси, можда, могао да се линкујеш из мога поста на http://en.wikipedia.org/wiki/Tax_Freedom_Day и упоредиш податке. Мислим да сам исправио.

Рекао бих да смо ми на 23-24%, то јест да су нам толика укупна пореска оптерећења, те би наш ДПС (Дан Пореске Слободе) пао негде крајем марта :) У светлу овог (можда тачног) података, цела филозофија да имамо скупу државу пада у воду. И све што са њом иде. (Особито када се има на уму да нам 46% БДПа односи јавна потрошња, што је негде европски просек.) Знам најмање тројицу блогера-економиста који би боље од мене ово срачунали, па бих волео да и њих чујем. Јер, понављам, ја немам добре податке нити сам вичан овом послу, морам да импровизујем.

Замисли ову ситуацију, да сам ја у праву, и да су ми закључци тачни, нарочито следећа два:
I Не, немамо скупу државу.
II Наше укупно пореско оптерећење је ниско.

А онда неко прави државну стратегију као да имамо скупу државу и као да нам је пореско оптерећење високо...

Како ти ово изгледа?

Проблем је, Горданац, што ово моје не звучи баш привлачно, никоме: потпуно сам сигуран да нам је однос ЈавнаПотрошња/БДП сасвим уобичајан, а за ово друго још сам у недоумици -- да ли нам је пореско оптерећење заиста 23-24% као што претпостављам, што је чак веома ниско. У ствари, ја тиме као да кажем да су све идеје о спасоносном додатном прогресивном опорезивању "богаташа" популизам, као и да све идеје о додатном спасоносном пореском растерећењу рада јесу шупља прича. Ипак, мене код нас овде већ годинама највише нервира та идеја пореске ПРЕРАСПОДЕЛЕ као спасоносне. Не, од тога нема ништа, то је споро и поцркаћемо док помери ствари. Трпљива пореска оптерећења сама привреда одређује, од нетрпљивих бежи у сиве и црне зоне или се гаси. Систем се, изгледа, увек налази у неком самобалансу: ОстваривиПрофитииЗараде/ПлативииТрпљивиПорези. Угрубо и на брзину, дакле, не можеш ти наплатити више пореза него што привреда може истрпети. О томе добрим делом говори и ОВАЈ ЧЛАНАК Милтона Фридмена.

Углавном, Србија јесте у тужној економској позицији, и наредних десет година можда већ треба отписати. Ми смо економско смеће Европе. А ја, све овако мислећи, силно навијам да нам буде боље и да они који треба нешто да ураде ураде то како треба. Па који год били...

ја немам добре податке

Pitanje je ko ima dobre podatke. Problem je u našem izvitoperenom godišnjem porezu na dohodak građana, koji ne plaćaju svi građani. Za mene kao paušalca će biti različit u odnosu na onoga koji primi isti iznos zarade, a obojci će nam biti različit od noga koji isti iznos primi po osnovu prihoda od nepokretnosti recimo. A na kraju godine nemamo porez koji će da uzme u obzir naše ukupne godišnje prihode, pa korigovati eventualne nepravilnosti. Možda možemo da dobijemo neki običan prosek gde saberemo poresko opterećenje nas trojice i podelimo sa 3, ali nam ta cifra za pravu reformu neće mnogo koristiti (osim možda u smislu da dobijemo ideju imamo li skupu ili jeftinu državu), jer ne znamo koliko je nas u prvoj, koliko u drugoj, a koliko u trećoj grupi.

А онда неко прави државну стратегију као да имамо скупу државу и као да нам је пореско оптерећење високо...

Како ти ово изгледа?

Po meni je ključ u ovoj zabludi

Ипак, мене код нас овде већ годинама највише нервира та идеја пореске ПРЕРАСПОДЕЛЕ као спасоносне.

Zato što priče o spasonosnom progresivnom oporezivanju i jesu populizam. Progresivnim pokupiš nešto više novca od bogatijih, ali im istovremeno oduzmeš nešto više novca koji bi mogli da investiraju i stvore neku novu vrednost (a što nama treba kao 'leb nasušni)...

i stvore neku novu vrednost (a što nama treba kao 'leb nasušni)...

Да, ово...
У последње време ја сам познат као заговорник Хитлера. Наиме, он је погурао економију покренувши велике јавне радове. Пре неки дан се насмејах: princi негде инжињерски окачио предивну слику Магдебуршког воденог моста у Немачкој, а ја пронађем да је започето с његовом градњом 1934. Гле, то је Адолфово доба?!



Инфраструктурни пројекти покрећу економију. (Добро, и ратови :) Но, и ту има, како кажу клинци, један зајеб. Пример: кинески мост у Земуну. Кинези дали паре, Кинези-радници га праве, кинеска фирма га гради, а чујем и да је чак и храна -- кинеска :))) Волео бих да видим податак колико је наших фирми укључено у ово и колико наших радника ради. Углавном, ако и ико, то је тек мало више него ништа. Сума сумарум: кинеска банка зарадиће на кредиту, кинеска фирма профитираће на изради моста, кинески радници добијају плате и шаљу их кући, кинески добављачи опреме, елемената моста, хране и зачина зарадиће на овом послу. Дакле -- шта овим ми чинимо? Сурприз, сурприз -- потпомажемо раст кинеског БДПа, урааа! А нама остаје кредит, за чију отплату мора да зарадимо овде. (Наравно, и мост.)

Ја се искрено надам да ће уважена арапска породица Зајед помоћи нам оним повољним кредитом о ком се говори, и да ће добар део тих пара бити одатле усмерен у инфраструктурне и производне пројекте. Али не тако да се сва корист онда трансфером профита и платама врати у матичну земљу...

Грубо, то овако може да изгледа: боље да платим нешто 100 мелеона нечега и упослим на три године једну 'иљаде Српчади, него платим, рецимо, 50 мелеона и упослим једну 'иљаде странчади. У том смисли и FIAT у себи крије клицу лажи, јер он трансфером цена и изношењем профита сели наш раст БДПа напоље, то јест себи. FIAT побољшава спољноплатни дефицит наше земље? Па да, моћи ћемо тако да више увозимо и трошимо увозне робе, чиме опет омогућавамо странцима да на нашем тлу остварују зараду коју ће преточити у раст властитог БДПа. Ми смо економска колонија вредна најпре због ових седам мелеона гузица које нешто троше и једу. Те наше гузице омогућавају да други зарађују на нама. Но, у данашњем свету, и тих наших седам мелеона гузица су ништавне спрам тржишта Индије и Кине. Ми смо... готово статистичка грешка.

Практично, тек од тог дана у години почињемо да зарађујемо, сада за себе, а не да бисмо држави плаћали своје пореске обавезе. У Америци то је прошле године био 13. април, што значи да су сви Американци до тог дана радили за државу.

U Kanadi je taj dan negde krajem juna. Ovaj podatak je od pre nekoliko godina kada su liberali vladali i kada je PDV bio 15%.
Sada je PDV 13%, a vladaju konzervativci, tako da verujem da je period kraći.

У светлу овог (можда тачног) података, цела филозофија да имамо скупу државу пада у воду

па не баш, јер најскупље је оно бескорисно а николо лепо осветљава и други поглед на ствар

ko u stvari daje više, oni kojima odmah uzmu više za porez, ili mi koji platimo manje, ali onda plaćamo deci školovanje, zdravstvo itd.

Re: ДАН ПОРЕСКЕ СЛОБОДЕ -- Колико кошта држава
У светлу овог (можда тачног) података, цела филозофија да имамо скупу државу пада у воду

па не баш, јер најскупље је оно бескорисно

Kako bre ao beskorisno

Ajd samo jedan primer naprimer
Aleksandar Vlahović

izvod iz biografije

Član Demokratske stranke je bio od 13. marta 2003. godine, a takođe se u istom periodu nalazio na poziciji člana Političkog saveta DS, koordinator Centra resornih odbora DS za oblast Privreda i razvoj. Poslanik DS u parlamentu Republike Srbije je bio od 2003. do 2007. godine, a takođe i u periodu od 2007. do 2008. godine. Bio je član Srpskog poslovnog kluba Privrednik, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije i počasni predsednik Asocijacije akcionaskih preduzeća Srbije. 11. maja 2008. godine na parlamentarnim izborima izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

imovinska karta i primanja prema jednom izvoru



struktura stanova prema drugom izvoru

Александар Влаховић је Агенцији за борбу против корупције пријавио
Поседује седам некретнина: два трособна стана од 160 и 163 квадрата, четири једнособна и један двособан. Осим тога, пријавио је и власништво у „АВ холдинг д.о.о.“, „Белгрејд капт. груп д.о.о.“ и Економском институту а.д. у ком прима месечно 200.000 динара као председник УО, док као посланик месечно прима 30.344 динара.

u AB holding ukupni novčani kapital cca 70.000 eura i nenovčani u vidu zgrade ( da sad neširimo temu na zgradu) u vrednosti cca 388.000 eura izvor

Isto poslovalo sa gubitkom u 2011. od cca 600.000 i dobitkom od cca 5.800.000 u 2102. izvor

I tako dalje da sada ne davim ko hoće može i ostale podatke da nađe na navedenoj adresi

Ajd sada malo matematike

Ukupna zarada od 2003. kada je postao član DS do 2013. Elem mesečne zarade iz 2011. da važe za ceo period to je 230.344 x 120 meseci = 27.641.280,00 preraačunato u eure da lakše računamo po kursu 115 to je 240.358 eura.
Jednosobne stanove da računamo po 45 a dvosoban po 55 m2 to je 235 m2 i da dodamo jedan trosoban, onaj manji od 160 m2 ( onaj drugi za potrebe analize tretirajmo kao stan koji je imao i pre ulaska u DS) to je 395 m2. Sa koliko da množimo sa prosečnom cenom m2 u bgd 2011? 1500 realno? To bi bilo 592.500.

Kako god okrenemo fali nam 350 soma eura samo u stanovima.
Esad ako je i prijavio prihode iz kojih su kupljeni onda je za navedenih 10 godina a da nije imao nikakve troškove imao prihode koje je investirao u stanove od 59.250 eura na godišnjem nivou. po 115 dinara to je 6813750 dinara na koje je trebalo podneti poresku prijavu na ukupan prihod građana ( da osta vimo sad imovinu u doo po osnovu akcija i prostora i druge sitnice)

Međutim ovo je ipak Srbija pa je na ukazivanje Saveta za borbu protiv korupcije u januaru 2004. tadašnji resorni ministar čijem ministarstvu je komisija podnosila izveštaj Ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije Aleksandar Vlahović rekao je

cit

da je Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o politici i procesu privatizacije analiziran sa aspekta analitičke osnove, pouzdanosti, stručnosti i mandata koji Savet ima, i ocenio da je s obzirom na te kriterijume taj dokument činjenično neutemeljen i zasnovan na nekritički prikupljenim informacijama i navodima iz medija, zbog čega su ocene koje su u njemu navedene proizvoljne i paušalne.

Prema njegovim rečima, analiza Saveta o politici i procesu privatizacije delimično izlazi izvan mandata Saveta, a delom ga nije ni ispunila. Analitička osnova je, kako je objasnio Vlahović, neadekvatna kako zbog nedovoljnog obuhvata činjenica, tako i zbog pristrasnosti u njihovoj selekciji, što predstavlja krupan nedostatak analize. On je postavio i pitanje koliki je uzorak privatizovanih preduzeća na osnovu kojeg je napravljena analiza, odnosno na osnovu koliko analiziranih preduzeća se može pouzdano oceniti da je bilo nepravilnosti, zloupotreba i elemenata korucije od nadležnih institucija, s obzirom na to da se Savet u svom Izveštaju poziva na podatak da je u proteklom periodu privatizovano više od 1.000 preduzeća putem aukcija i 30 na tenderu.

Da se samo podsetimo to su one početne primedbe na privatizacije

Спорне приватизације за време Влаховића



♦ Национална штедионица 2001-2003.

♦ Ветеринарски завод јула 2003. продат за 9,1 милион евра конзорцијуму Зекстра и Банком. Председник Тендерске комисије био Чедомир Јовановић

♦ Цементаре Нови Поповац, Беочин и Косјерић продате за 138,9 милиона долара

nadalje je gospodin Vlahović ukazao

Vlahović je rekao da je nivo stručnog poznavanja materije o kojoj se raspravlja neprihvatljivo nizak, kao i da Izveštaj Saveta obiluje materijalnim greškama, koje govore o neupućenosti autora, kao i neistinama, i ako su sve informacije javno dostupne preko zvaničnog Internet sajta Agencije za privatizaciju i Ministarstva za privredu i privatizaciju. i dodao da je Izveštaj Saveta i metodološki konfuzan.

e vidiš AO zato je važno da se o ovako složenim stvarima kao što je između ostalog i porez raspravlja sa poznavanjem materije i sa upućenošću. Tačno je da se tada Zagorka Golubović usprotivila ovakvoj kvalifikaciji

Član Saveta za borbu protiv korupcije Zagorka Golubović protestovala je na današnjem sastanku zbog izjava ministra za privatizaciju da je to vladino telo "nekompetentno i niskog nivoa stručnosti" i izrazila neslaganje zbog konstatacije u izveštaju resornog ministarstva da je "Savet protiv privatne svojine", da je njegov Izveštaj "štetan za tranziciju i da se njime uznemirava javnost".

Ovo sve normalno sa web sajta vlade link

Tu je normalno bio i gospodin Cvetković, pa ne mogu da odolim a da ne okačim i fotografiju sa navedenog skupa



ps

niccolo bi zato mogao da precizira i ovu drugu grupu ( mi koji platimo manje, a onda deci plaćamo školovanje, zdravstvo) jer i Vlahović je imao problema baš oko plaćanja školovanja njegovog sina

Naime, njegov sin Miloš koji je završio prestižni američki univerzitet Viskonsin-Medison počeo je da se interesuje za nostrifikaciju svoje diplome. Ispostavilo se da je za to potrebno 2.000 evra.

Ta stavka, međutim, njegovom ocu nije bila nikako jasna.


- Ne mogu da verujem da se diploma jednog poznatog fakulteta kod nas ne ceni i još moraš da platiš da bi je uvažili - požalio se Vlahović bivšem ministru nauke.

izvor
to je po sadašnjim cenama za nonresident godišnje cca 40 soma $ ( ako se nema neka stipendija) link

antioksidant

u čemu početnike?

Valjda u izbegavanju plaćanja...

gordanac

antioksidant

u čemu početnike?

U osnovnim znanjima i informacijama o vrstama i prirodi poreza.

а ко су они који сад савладавају основна знања и информације о врстама и природи пореза? основци, средњошколци, студенти? подмладак политичких организација или етаблирани страначки вукови са деценијским стажом у скупштинским клупама?

Čini mi se da vrlo često zastupaš ultra liberalne stavove, odnosno drastično smanjenje javnih usluga i javnog sektora. Možda to može da zaživi kada imaš jake regulatorne funkcije države, ovako se bojim da bi skliznuli u scenario "banana republike" jer ne bi u maloj zemlji kao što je naša postojala zaštita od monopola.
Što se tiče boljki države, pa i po pitanju zdravstva, to je iz mnogih razloga, pa i iz razloga nepotpunog sprovođenja zamišljenih reformi.

Naime ako ti Zakon o komori zdravstvenih radnika nalaže obavezno članstvo u Lekarskoj komori da bi mogao da obavljaš svoju profesiju kao zdravstveni radnik, ti onda imaš direktno mešanje države i preuzimanje odgovornosti za svaku lekarsku licencu. U drugim državama sama Komora preuzima odgovornost i u skladu sa svojim protokolima, procedurama te u saradnji sa osiguravajućim društvima uređuje struku i brine o očuvanju ugleda, povlači licence, menja pravila izdavanja licenca. Iako kod nas Zakon o udruženjima omogućava slobodu udruživanja, ovakvim zakonima država se meša u pojedine struke i preuzima krajnju odgovornost za nestručnost i greške pojedinca.(Zakon o komori „Чланство у комори је обавезно за све докторе медицине, докторе стоматологије, дипломиране фармацеуте, дипломиране фармацеуте медицинске биохемије, дипломиране фармацеуте специјалисте медицинске биохемије и докторе медицине специјалисте клиничке биохемије, медицинскесестре и здравствене техничаре, који као професију у Републици Србији обављају послове здравствене делатности у здравственим установама и у другим облицима здравствене службе (у даљем тексту: приватна пракса).“
Pogledaj član 2 gde se tačno specificiraju komore u kojima smeš i MORAŠ da budeš član ako hoćeš da obavljaš i privatnu praksu!

jinks

Šta bi na osnovu odnosa ove dve brojke, kao i njihovog odnosa sa ostalim brojkama (PDV, na primer) moglo da se zaključi o aktuelnim parametrima fiskalnog sistema - da li su više podešeni u levo ili u desno.

Ништа.
Ми не знамо ни шта смо ни ко смо.
Нити куда идемо.
Зато овако и изгледамо.

Ко ти каже другачије, тај лаже.

Ништа.
Ми не знамо ни шта смо ни ко смо.
Нити куда идемо.
Зато овако и изгледамо.

Ovo je naročit problem. Peđa kao preduzetnik svoje poslovne odluke donosi na osnovu toga kakva su mu očekivanja u budućnosti. Mnogi kao i on ne očekuju ništa pozitivno. U takvoj situaciji teško da do nečega pozitivnog može i doći. U tom smislu mogu članovi Vlade da dube na glavi, ako ne mogu privredu da ubede da znaju šta rade nema od toga ništa...

niccolo

Ovo je naročit problem. Peđa kao preduzetnik svoje poslovne odluke donosi na osnovu toga kakva su mu očekivanja u budućnosti. Mnogi kao i on ne očekuju ništa pozitivno. U takvoj situaciji teško da do nečega pozitivnog može i doći. U tom smislu mogu članovi Vlade da dube na glavi, ako ne mogu privredu da ubede da znaju šta rade nema od toga ništa...

Tačno tako ... "ovde" radi ko mora ili ima dobru "infrastrukturu" ... ali to jeste posledica neozbiljnosti države ... a ta neozbiljnost je mnogo krupnija od čisto poreske politike ...

Da smo te iste novce popili u kafani sa pevaljkama ne bismo drzavi placali nista

Varaš se, takvi obično dobiju pomoć od države