DUB PUB: Why No WiFi?

solo

Да претекнем Зоју





и Тесу






А Чарли ће се, верујем, најДУБље фокусират' на следећи клип под насловом Средња медицинска на пракси:

taso, prozorljiv li si? kako znas da mi ne radi i ves masina? zivim kao u 18. veku. blog je samo flash, kao povratak u buducnost.

zoja444

kako znas da mi ne radi i ves masina? zivim kao u 18. veku.

Kakav bre 18. vek. Da ti ispričam kako je živeo moj tata (1940. godište, planinsko selo na obroncima Golije). Daklem ovako:
U školu od 5. razreda pa na dalje je morao u Rašku, to mu dođe nekih 7 km preko brda u jednom smeru, i leti i zimi, i kad zavijaju vukovi i kad ne, i kad je pola metra snega pa moraju da prte stazu. Deca iz sela su išla zajedno, pa nije bilo tako strašno. Kad se vraćaš iz škole skupljaš po šumi granje i šišarke za loženje (nije da te šišarke ičemu vrede ali ajde).
Naravno pre nego krene u školu, mora da, pošto jeli voda nije bila sporovedena do kuće, prošeta par kilometara do izvora i vrati se sa dve kante vode (koje nosi na onim naprtačama) da napoji stoku. To kad je zima, kad nije stoku vode na pašu pa pije vodu u potoku.
Kupanje leti u reci, zimi u lavoru, sa vodom koju si doneo od izvora i zagrejao na onoj perći na drva.
Struje je "bilo", tj. za par sijalica. Imali su neku mini hidrocentralu na rečici i sprovedenu neku struju koje je bilo za sijalicu po kući, uz to je žmirkala sve vreme. To je služilo samo za to da žene predu vunu ili već šta. A struje ima kad neki Radoje nije pijan, pošto on pušta hidrocentralu u pogon, kad se napije i izvali u neki jarak ništa od struje to veče.
Svu odeću, posteljinu i ostalo su pravili od konoplje. Ne znam dal su koristili konoplju i za zabavnije stvari, to mi nije pričao. Ceo proces sa konopljom, ne možeš da veruješ, time se cela porodica bavi jedno 3 meseca godišnje.
U radnji se kupovao džak soli, karton duvana i ponekad ulje za lampu. Sve ostalo sam praviš.
Sve se radilo ručno, planinsko selo i da imaš traktor slabo bi pomoglo. Pšenicu i ječam su vršili tako što poslažu snopove pa onda krave idu u krug i to gaze i tako odvajaju zrno od onog ostalog.
Mož da misliš kako se prao veš obzirom da ni vodu sprovedenu nisu imali, sa korpom prljavog veša na potok, a poneseš i sapun koji si sam pravio od pepela i loja i čega već.
Povrće se gajilo "u reci" (tj. tamo gde je bilo to malo plodne zemlje), a kuće na brdu, ima do reke preko kilometar nizbrdo. Navodnjavanje u početku bilo ručno, a onda su prokopali neki kanal od reke i napravili neke ustave pa je to postalo mnogo lakše.
Od slatkiša su imali šljive koje su sušili i to je to. I jabuke iz trapa.
Hrane onako poludovoljno, glava porodice tj. moj deda sipa svima kutlačom u tanjir, ako neko nije slušao nešto tog dana, slabo mu zahvati. Red, rad i disciplina. Nisam čuo da je bilo trandži, pedera i depresivnih tinejdžera po selu, deluje da nisu imali vremena za to.
I da ne zaboravim da honorarno pomenem moju prababu Tankosavu koja je bila seoska vračara (uz to i babica ali to na stranu), bacala ugljevlje. A volela da popije. Kad joj dođu da se žale kako npr. krava ne daje mleko (a ne daje jer ima puno stoke a malo ispaše), ako joj donesu rakiju onda će sve da bude u redu a ako ne jao i kuku. Mogu da zamislim na šta je to bacanje ugljevlja ličilo, žao mi što to nisam nikad video.

Al zato moj tata danas, eno ga 83 godine a visi na bajsu, svaki dan radi u bašti, član je par nekih planinarskih društava i visi po svim akcijama kad se ide po planinama, non stop je po Goliji, Goču, Kopaoniku u potrazi za pečurkama, borovnicama, raznim drugim divljim plodovima (pravi neku vodnjiku), divljim jabukama (pravi sirće), divljim kruškama (za rakiju, koju pravi ali ne pije), sremušem i ne znam šta sve ne. I još uvek sprema drva za zimu nekoj rodbini gde nema ko iako je stariji od svih njih. I radi dan dva nedeljno, kad treba nešto da se isprojektuje tamo gde je nekad radio pošto nemaju ni jednog inženjera samo manuelnu radnu snagu (neka firma što pravi svašta od metala i drugih materijala). I kad dođe kod nas moramo u ozbiljne akcije, kampovanje se podrazumeva, kakvi hoteli.

(ovo sam manje više sve ispričao i pre na blogu, nego da ponovim zbog zoje, ona je nova ovde)

bene, svaka cast tvom ocu. to je jak i zdrav duh. ali ti sigurno imas ves masinu koja radi.

bene_geserit

zoja444

kako znas da mi ne radi i ves masina? zivim kao u 18. veku.

Kakav bre 18. vek. Da ti ispričam kako je živeo moj tata (1940. godište, planinsko selo na obroncima Golije). Daklem ovako:
U školu od 5. razreda pa na dalje je morao u Rašku, to mu dođe nekih 7 km preko brda u jednom smeru, i leti i zimi, i kad zavijaju vukovi i kad ne, i kad je pola metra snega pa moraju da prte stazu. Deca iz sela su išla zajedno, pa nije bilo tako strašno. Kad se vraćaš iz škole skupljaš po šumi granje i šišarke za loženje (nije da te šišarke ičemu vrede ali ajde).
Naravno pre nego krene u školu, mora da, pošto jeli voda nije bila sporovedena do kuće, prošeta par kilometara do izvora i vrati se sa dve kante vode (koje nosi na onim naprtačama) da napoji stoku. To kad je zima, kad nije stoku vode na pašu pa pije vodu u potoku.
Kupanje leti u reci, zimi u lavoru, sa vodom koju si doneo od izvora i zagrejao na onoj perći na drva.
Struje je "bilo", tj. za par sijalica. Imali su neku mini hidrocentralu na rečici i sprovedenu neku struju koje je bilo za sijalicu po kući, uz to je žmirkala sve vreme. To je služilo samo za to da žene predu vunu ili već šta. A struje ima kad neki Radoje nije pijan, pošto on pušta hidrocentralu u pogon, kad se napije i izvali u neki jarak ništa od struje to veče.
Svu odeću, posteljinu i ostalo su pravili od konoplje. Ne znam dal su koristili konoplju i za zabavnije stvari, to mi nije pričao. Ceo proces sa konopljom, ne možeš da veruješ, time se cela porodica bavi jedno 3 meseca godišnje.
U radnji se kupovao džak soli, karton duvana i ponekad ulje za lampu. Sve ostalo sam praviš.
Sve se radilo ručno, planinsko selo i da imaš traktor slabo bi pomoglo. Pšenicu i ječam su vršili tako što poslažu snopove pa onda krave idu u krug i to gaze i tako odvajaju zrno od onog ostalog.
Mož da misliš kako se prao veš obzirom da ni vodu sprovedenu nisu imali, sa korpom prljavog veša na potok, a poneseš i sapun koji si sam pravio od pepela i loja i čega već.
Povrće se gajilo "u reci" (tj. tamo gde je bilo to malo plodne zemlje), a kuće na brdu, ima do reke preko kilometar nizbrdo. Navodnjavanje u početku bilo ručno, a onda su prokopali neki kanal od reke i napravili neke ustave pa je to postalo mnogo lakše.
Od slatkiša su imali šljive koje su sušili i to je to. I jabuke iz trapa.
Hrane onako poludovoljno, glava porodice tj. moj deda sipa svima kutlačom u tanjir, ako neko nije slušao nešto tog dana, slabo mu zahvati. Red, rad i disciplina. Nisam čuo da je bilo trandži, pedera i depresivnih tinejdžera po selu, deluje da nisu imali vremena za to.
I da ne zaboravim da honorarno pomenem moju prababu Tankosavu koja je bila seoska vračara (uz to i babica ali to na stranu), bacala ugljevlje. A volela da popije. Kad joj dođu da se žale kako npr. krava ne daje mleko (a ne daje jer ima puno stoke a malo ispaše), ako joj donesu rakiju onda će sve da bude u redu a ako ne jao i kuku. Mogu da zamislim na šta je to bacanje ugljevlja ličilo, žao mi što to nisam nikad video.

Al zato moj tata danas, eno ga 83 godine a visi na bajsu, svaki dan radi u bašti, član je par nekih planinarskih društava i visi po svim akcijama kad se ide po planinama, non stop je po Goliji, Goču, Kopaoniku u potrazi za pečurkama, borovnicama, raznim drugim divljim plodovima (pravi neku vodnjiku), divljim jabukama (pravi sirće), divljim kruškama (za rakiju, koju pravi ali ne pije), sremušem i ne znam šta sve ne. I još uvek sprema drva za zimu nekoj rodbini gde nema ko iako je stariji od svih njih. I radi dan dva nedeljno, kad treba nešto da se isprojektuje tamo gde je nekad radio pošto nemaju ni jednog inženjera samo manuelnu radnu snagu (neka firma što pravi svašta od metala i drugih materijala). I kad dođe kod nas moramo u ozbiljne akcije, kampovanje se podrazumeva, kakvi hoteli.

(ovo sam manje više sve ispričao i pre na blogu, nego da ponovim zbog zoje, ona je nova ovde)

Bravo za tvog ćaleta!
To je ljudina štogod!
A ne ovi metiljavci što kukaju za dragog im druga Titu, čekaju sledećeg Titu da im da ono što oni zaslužuju.
Ni repom ne mrdajući.

bene_geserit

Da ti ispričam kako je živeo moj tata (1940. godište, planinsko selo na obroncima Golije). Daklem ovako:

romantizuješ..
kao jao naporan rad 13 sati dnevno al na zdravu vazduhu i u zdravu hranu i gle 83. a on vitalan ko kakav mladić..
a u 99.99% slučajeva tu je posla (pogotovo zimi) bilo za par sati dnevno a ostalo gluvo i pusto, pa onda lakohol, incesti i drugi oblici zabave za puste umove i duhove..
sad ajde, možeš da kažeš pa jbg takva vremena bila vijekovima, ako si nešto i napravio to ti je odmah došlo da otme pa ti i bolje bilo da se sakriješ negdje što dublje u planinčugu i gledaš da ne privlačiš pažnju..
bilo je i toga..
opet su neki gledali da siđu u kakvu plodniju zemlju, da za svoju djecu naprave nešto više od mlatim te od jutra do sutra je jer od muke i bijesa ne znam šta bih drugo..
tvoj je otac vjeorovatno imao baš dobru sreću na genetskoj lutriji..
ali zaparloženu bijedu zaista nije veličati..

newimprovedtadejus

bene_geserit

Da ti ispričam kako je živeo moj tata (1940. godište, planinsko selo na obroncima Golije). Daklem ovako:

romantizuješ..
kao jao naporan rad 13 sati dnevno al na zdravu vazduhu i u zdravu hranu i gle 83. a on vitalan ko kakav mladić..
a u 99.99% slučajeva tu je posla (pogotovo zimi) bilo za par sati dnevno a ostalo gluvo i pusto, pa onda lakohol, incesti i drugi oblici zabave za puste umove i duhove..
sad ajde, možeš da kažeš pa jbg takva vremena bila vijekovima, ako si nešto i napravio to ti je odmah došlo da otme pa ti i bolje bilo da se sakriješ negdje što dublje u planinčugu i gledaš da ne privlačiš pažnju..
bilo je i toga..
opet su neki gledali da siđu u kakvu plodniju zemlju, da za svoju djecu naprave nešto više od mlatim te od jutra do sutra je jer od muke i bijesa ne znam šta bih drugo..
tvoj je otac vjeorovatno imao baš dobru sreću na genetskoj lutriji..
ali zaparloženu bijedu zaista nije veličati..

Nisu morali da se jebu međusobno, mogli su i da drkaju!

Jebote, koliko iko mora da je budaletina da na onako dobar komentar doda da su ljudi u planinskim selima jebavli svoju rodbinu kada im je bilo dosadno.
Pa jebote, kada je ljudima iz Beneovog opisa moglo da bude dosadno kada su samo po nekoliko sati dnevno morali da donose vodu za stoku i sebe?

ali zaparloženu bijedu zaista nije veličati

nisam ništa veličao, nego opisao kako su živeli, daleko od toga da mislim da je dobro živeti tako, radiš od jutra do sutra samo da bi preživeo nekako, nisu džaba ta planinska sela sva opustela a ljudi pobegli u gradove

tvoj je otac vjerovatno imao baš dobru sreću na genetskoj lutriji

pa moguće, ima i toga sasvim sigurno, ali mislim da je pre svega način života u pitanju
on ne može miran ni 5 minuta, večito u pokretu, ima verovatno neki ADSD ili kako već
i večito nešto fizički radi
kad šeta stalno vucara pun ranac čega god, 30 kila da se iskilaviš, uvek ima neki razlog za to
večito na bajsu
kad je u Kraljevu svojevremeno bio problem sa fenolom u pijaćoj vodi, on je godinama dovlačio balone vode na bicikli sa nekih planinskih izvora (i posle kad su problem "rešili" tako što su povećali dozvoljenu koncentraciju 100 puta)

bene_geserit

ali zaparloženu bijedu zaista nije veličati

nisam ništa veličao, nego opisao kako su živeli, daleko od toga da mislim da je dobro živeti tako, radiš od jutra do sutra samo da bi preživeo nekako, nisu džaba ta planinska sela sva opustela a ljudi pobegli u gradove

tvoj je otac vjerovatno imao baš dobru sreću na genetskoj lutriji

pa moguće, ima i toga sasvim sigurno, ali mislim da je pre svega način života u pitanju
on ne može miran ni 5 minuta, večito u pokretu, ima verovatno neki ADSD ili kako već
i večito nešto fizički radi
kad šeta stalno vucara pun ranac čega god, 30 kila da se iskilaviš, uvek ima neki razlog za to
večito na bajsu
kad je u Kraljevu svojevremeno bio problem sa fenolom u pijaćoj vodi, on je godinama dovlačio balone vode na bicikli sa nekih planinskih izvora (i posle kad su problem "rešili" tako što su povećali dozvoljenu koncentraciju 100 puta)

pa da, na tu genetiku mislim, taj restlesness.. to i moja mama ima..
a onda pogoduje i fizičkom fitnesu, ukratko dobra stvar za imati..

moj ćale je bio vrlo fit i aktivan do neke 50, onda ga preuzeo što posao što neka urođena melanholija i sad plaća skupu cijenu kad je zdravlje u pitanju..

a kad kažem romantika upravo mislim na tu predstavu da se radilo čitav dan i kao bilo teško al eto zdravo..
mislim da se mnogo više pljuckalo u prašinu, lokalo rakiju, lemalo ukućane nego što se radilo..
poljoprivrednih radova ima dok ima i jesu teški ali kuće su u to vrijeme mahom bile bez namještaja, veš se svakako nije prao svaki dan, u teškoj bjedi nit se šta imalo pa poslijedično nit se puno radilo..
u tom smislu mislim romantika..
težak rad nije ni blizu problem kao sjedenje u gluvom i pustom a mislim da su naši pretci (često ne tako davni) upravo tako dane provodili..
po meni najgora kazna

nisam ništa veličao, nego opisao kako su živeli, daleko od toga da mislim da je dobro živeti tako, radiš od jutra do sutra samo da bi preživeo nekako, nisu džaba ta planinska sela sva opustela a ljudi pobegli u gradove

Dobra priča, bene, pogotovu ovaj deo sa fenolom.

Moji nisu živeli u planini, što je velika olakšavajuća okolonost, nego na periferiji grada, i imali su nešto zemlje u Krnjači, dovoljno da ne budu sirotinja, to je odškolovalo ćaleta i njegovog brata i dve sestre. Niko od njih posle nije bio zemljoradnik, sem amaterski, najduže moj ćale. Ali ga sada stigoše godine pa je baštu manjeviše batalio. I isto tako se dobro držao do tada.

A od priča iz onih vremena, dedinih se ne sećam jer je poginuo na Zrenjanincu kad sam bio dete, a ćale je samo pomenuo kako su, kad dođe letnji raspust, on i brat bivali ošišani do glave i ko robijaši morali da rade na toj bašti od jutra do mraka (ovo drugo nisam ubeđen da je bilo stvarno tako, mislim to od jutra do mraka, ali ajde). Mene je to zakačilo samo u smislu da sam još od malih nogu i ja vođen na tu baštu da pomognem oko plevljenja korova, onda oko vezivanja buketa cveća i mladog luka, i prodavao na pijacama naše proizvode (uglavnom to cveće i luk) praktično do kraja faksa, i posle povremeno išao da pomognem ćalcu kad dođe cveće oko uskrsa. I da berem orahe, kad sam dovodio drugare iz kluba vične penjanju da namestimo instalaciju za branje-trešenje (dobro, to su uglavnom bile merdevine, i po neki kanap, ćale se zentao od penjanja na drveće pa je u mom bavljenju speleologijom tu video neku svrhu).

Sad je to sve zaraslo u žbunje i postalo jebarnik za fazane, i povod da se familija posvađa oko podele i prodaje te zemlje kontroverznim investitorima.

srdjan.pajic

nisam ništa veličao, nego opisao kako su živeli, daleko od toga da mislim da je dobro živeti tako, radiš od jutra do sutra samo da bi preživeo nekako, nisu džaba ta planinska sela sva opustela a ljudi pobegli u gradove

Dobra priča, bene, pogotovu ovaj deo sa fenolom.

Moji nisu živeli u planini, što je velika olakšavajuća okolonost, nego na periferiji grada, i imali su nešto zemlje u Krnjači, dovoljno da ne budu sirotinja, to je odškolovalo ćaleta i njegovog brata i dve sestre. Niko od njih posle nije bio zemljoradnik, sem amaterski, najduže moj ćale. Ali ga sada stigoše godine pa je baštu manjeviše batalio. I isto tako se dobro držao do tada.

A od priča iz onih vremena, dedinih se ne sećam jer je poginuo na Zrenjanincu kad sam bio dete, a ćale je samo pomenuo kako su, kad dođe letnji raspust, on i brat bivali ošišani do glave i ko robijaši morali da rade na toj bašti od jutra do mraka (ovo drugo nisam ubeđen da je bilo stvarno tako, mislim to od jutra do mraka, ali ajde). Mene je to zakačilo samo u smislu da sam još od malih nogu i ja vođen na tu baštu da pomognem oko plevljenja korova, onda oko vezivanja buketa cveća i mladog luka, i prodavao na pijacama naše proizvode (uglavnom to cveće i luk) praktično do kraja faksa, i posle povremeno išao da pomognem ćalcu kad dođe cveće oko uskrsa. I da berem orahe, kad sam dovodio drugare iz kluba vične penjanju da namestimo instalaciju za branje-trešenje (dobro, to su uglavnom bile merdevine, i po neki kanap, ćale se zentao od penjanja na drveće pa je u mom bavljenju speleologijom tu video neku svrhu).

Sad je to sve zaraslo u žbunje i postalo jebarnik za fazane, i povod da se familija posvađa oko podele i prodaje te zemlje kontroverznim investitorima.

nema, kamen bi zaplakao..
nego, da, to, pa i ja danas svojoj djeci pričam kako sam ja uvijek sve znala, u životu 4 nisam dobila, pa uči se da se zna bla bla a koliko sam puta ni pogledala šta se u školi radilo e jer jelda me bolela stražnjica..
e pa tako i oni sa svojim pričama ali realnost je ipak da na farmi solidne veličine opet posla za 13 sati dnevno ima kad je sjetva, žetva i tipa plašćenje sjena..
ostalo je po par sati da se nahrane životinje, okopa bašta dok je u sezoni..
zimi ni to..
pa još onda gdje nije ni bilo ozbiljnog broja životinja i ozbiljnih površina..
većinom pusto tursko i to jeste po meni najteži aspekt tog života..
samo ne možeš reći djeci uči, radi, znaš kako sam ja pljuvao u prašinu kad mi uši od dosade otpale nisu nego su oni pričali ja sam nosio vodu ihaaaaa a mi sernjamo kako smo mi u školi sve znali, nisi nam mogao postaviti pitanje da mu mi ne znamo odgovor..
a suština je da su nam djeca super kakve smo mi barabe bili..
a pusto tursko jebeš. hvala bogu da nam danas nije tako i to je sva pouka koja se iz te priče po meni da izvesti

srdjan.pajic

nisam ništa veličao, nego opisao kako su živeli, daleko od toga da mislim da je dobro živeti tako, radiš od jutra do sutra samo da bi preživeo nekako, nisu džaba ta planinska sela sva opustela a ljudi pobegli u gradove

Dobra priča, bene, pogotovu ovaj deo sa fenolom.

Moji nisu živeli u planini, što je velika olakšavajuća okolonost, nego na periferiji grada, i imali su nešto zemlje u Krnjači, dovoljno da ne budu sirotinja, to je odškolovalo ćaleta i njegovog brata i dve sestre. Niko od njih posle nije bio zemljoradnik, sem amaterski, najduže moj ćale. Ali ga sada stigoše godine pa je baštu manjeviše batalio. I isto tako se dobro držao do tada.

A od priča iz onih vremena, dedinih se ne sećam jer je poginuo na Zrenjanincu kad sam bio dete, a ćale je samo pomenuo kako su, kad dođe letnji raspust, on i brat bivali ošišani do glave i ko robijaši morali da rade na toj bašti od jutra do mraka (ovo drugo nisam ubeđen da je bilo stvarno tako, mislim to od jutra do mraka, ali ajde). Mene je to zakačilo samo u smislu da sam još od malih nogu i ja vođen na tu baštu da pomognem oko plevljenja korova, onda oko vezivanja buketa cveća i mladog luka, i prodavao na pijacama naše proizvode (uglavnom to cveće i luk) praktično do kraja faksa, i posle povremeno išao da pomognem ćalcu kad dođe cveće oko uskrsa. I da berem orahe, kad sam dovodio drugare iz kluba vične penjanju da namestimo instalaciju za branje-trešenje (dobro, to su uglavnom bile merdevine, i po neki kanap, ćale se zentao od penjanja na drveće pa je u mom bavljenju speleologijom tu video neku svrhu).

Sad je to sve zaraslo u žbunje i postalo jebarnik za fazane, i povod da se familija posvađa oko podele i prodaje te zemlje kontroverznim investitorima.

Ja se nisam šišao na ćelavo kada sam bio mali.
Ali sam zato, do pre deset godina, prethodnih deset do petnaest godina, šišao se na ćelavo svakog marta ili početkom aprila.
I mogu ti reći da mi je taj period dok mi ne poraste kosa baš bio kul.
A znalci kažu da je to bilo dobro za jačanje korena kose.

poljoprivrednih radova ima dok ima i jesu teški ali kuće su u to vrijeme mahom bile bez namještaja, veš se svakako nije prao svaki dan, u teškoj bjedi nit se šta imalo pa poslijedično nit se puno radilo..
u tom smislu mislim romantika

Pa ne znam baš, ja sam puno vremena provodio u selu kao mali (nekoliko puta ceo letnji raspust, ošišan do glave, čuvao krave i ovce celo leto, opaljen od sunca, rebra mi se vide, ciganče original, imam slike), video sam dobrim delom na šta je ličio taj život.

Zimi da kažeš se manje radi naravno, al i tad treba krave, ovce, svinje, kokoške nahraniti i napojiti, hranu pripremiti, vodu doneti odakle već, praviti stvari od konoplje i vune, popravljati alatke, štale, svinjce, kokošinjce, bačije i šta već sve to treba održavati i unapređivati.
A i jedna je stvar kad znaš da će sledeće generacije da nastave tu da žive, a druga kad se deca razbeže u gradove a tebi kuća ostane pusta, za koga da sređuješ i unapređuješ?

Alhoholizma ima naravno, ali imaš i u gradu poroka koliko hoćeš i kockara i narkomana i alkoholičara i šta god.
"Sedenje u gluvom i pustom" - to kad su se mladi razbežali po gradovima, pre nije bilo tako.

nema, kamen bi zaplakao.

Inače, dok sam pećinario po Srbiji i CG, nagledao sam se tih napuštenih sela usred vukojebina (a ni kanalizaciju nisu imali). Još gora su ona sela u kojima živi jedan deda, ili baba, možda par njih (i verovatno ne govore od pamtiveka, čekaju da vide ko će prvi dumre). Ili vidiš na zidu na oronuloj čatrlji pre x godina okačenu poslednju umrlicu, ostale iscepane ili izbledele. I uvek mi je dolazila nekakva žal, hvatala tuga nad tim procesom i prizorima. I lepih mesta je bilo, u smislu okruženja, verujem da je takvo i ovo selo o kome piše Bene na Goliji odakle mu je ćalac.

Najcrnja mi je bila jedna osnovna škola na Miroču u kojoj smo spavali, pored Buronovog ponora, iz koje je poslednje dete otišlo nekoliko godina ranije. Sa dnevnicima ostavljanim u kredencu, a na tabli kredom ispisano šta je bilo za jelo tog dana, ili nedelje, poslednje.


Pazi, mi smo imali u zvanični izveštaj sa akcije unetu geografsku odredicu "kod stare bake št živi sama" (poznata još i kao Baba Smrda, jasno je zašto), podnosilac izveštaja Sima, otud ovo "št", Sima nije voleo da se zamlaćuje sa pisanjem izveštaja. Doduše to je bilo u Crnoj Gori u zaleđu bokokotorskog zaliva, Ledenice ili Knežlaz se zove mesto, pa odatle austrougarcem još ko zna koliko vožnje usred ničega, poslednji put kad smo je videli nas je upozoravala na poskoke koji naskaču na glave sa grana). A možda joj je to bila ćerka ili unuka, nisam siguran, uglavnom i ta je onda živela tu sama, ako ne računamo poskoke.

Zamisli samo takav život...

srdjan.pajic

nema, kamen bi zaplakao.

Inače, dok sam pećinario po Srbiji i CG, nagledao sam se tih napuštenih sela usred vukojebina (a ni kanalizaciju nisu imali). Još gora su ona sela u kojima živi jedan deda, ili baba, možda par njih (i verovatno ne govore od pamtiveka, čekaju da vide ko će prvi dumre). Ili vidiš na zidu na oronuloj čatrlji pre x godina okačenu poslednju umrlicu, ostale iscepane ili izbledele. I uvek mi je dolazila nekakva žal, hvatala tuga nad tim procesom i prizorima. I lepih mesta je bilo, u smislu okruženja, verujem da je takvo i ovo selo o kome piše Bene na Goliji odakle mu je ćalac.

Najcrnja mi je bila jedna osnovna škola na Miroču u kojoj smo spavali, pored Buronovog ponora, iz koje je poslednje dete otišlo nekoliko godina ranije. Sa dnevnicima ostavljanim u kredencu, a na tabli kredom ispisano šta je bilo za jelo tog dana, ili nedelje, poslednje.


Pazi, mi smo imali u zvanični izveštaj sa akcije unetu geografsku odredicu "kod stare bake št živi sama" (poznata još i kao Baba Smrda, jasno je zašto), podnosilac izveštaja Sima, otud ovo "št", Sima nije voleo da se zamlaćuje sa pisanjem izveštaja. Doduše to je bilo u Crnoj Gori u zaleđu bokokotorskog zaliva, Ledenice ili Knežlaz se zove mesto, pa odatle austrougarcem još ko zna koliko vožnje usred ničega, poslednji put kad smo je videli nas je upozoravala na poskoke koji naskaču na glave sa grana). A možda joj je to bila ćerka ili unuka, nisam siguran, uglavnom i ta je onda živela tu sama, ako ne računamo poskoke.

Zamisli samo takav život...

Sve bi to bilo drugačije da nije bilo vašeg dragog (vam) druga Tite.
Koji je iszgradio silne gradove i industriju kako bi opustošio sela.
Jebo vas Tito glupe.

verujem da je takvo i ovo selo o kome piše Bene na Goliji odakle mu je ćalac.

Nemoj da brineš za to selo, ako nije do sada onda će uskoro poslati gejted komjuniti sa placevima od po 6 ari na kojima su generičke kuće koje su sad u modi (lego-četvrtasto, stakleni zidovi, gravel yard + bazen end šit). Useravaju sve planine redom, došla je na red i Golija. Ja još nisam stigao da vidim Homolje pre nego što ga sjebu.

maksa83

Ja još nisam stigao da vidim Homolje pre nego što ga sjebu.

Ah, Homolje...posebno Beljanica: Omladinska, Radoševa pećina, Velika Atula, skijanje niz sipar... i prvi srpski nindža koji je čuvao planinarski dom Lisine... (ozbiljno, neki lokalac ludak koji je u samoći vežbao nindjucu, neku homoljsku varijantu, sa i bez oružja, i još štošta vežbao, sa ovcama, u časovima dokolice i nejebice).

Tu sam izgubio nevinost po pitanju odlaska u planinu i zavlačenja u rupe u zemlji, i zato su mi Beljanica i okolina posebno dragi.

Poslednji put sam čuo (od Albicile) da su i tu zaboli cev za mikroelektranu, u grob im je zaboli dabogda!

Nemoj da brineš za to selo, ako nije do sada onda će uskoro poslati gejted komjuniti sa placevima od po 6 ari na kojima su generičke kuće koje su sad u modi (lego-četvrtasto, stakleni zidovi, gravel yard + bazen end šit)

Oće qrac.
Golija je velika a i znaš kakvih tu nedođija ima. Recimo ovaj Plešin odakle mi je baba, to ti je u sred planine (išli smo dosta puta peške od tog Plešina do tatinog sela, 25 km ima, nizbrdo, a tatino selo je isto u planini). Njima ono malo povrćka što gaje stiže u septembru, što u normalnom svetu stiže u maju. Tamo ni kropirove zlatice neće da žive, za krompir je odlično.

bene_geserit

Nemoj da brineš za to selo, ako nije do sada onda će uskoro poslati gejted komjuniti sa placevima od po 6 ari na kojima su generičke kuće koje su sad u modi (lego-četvrtasto, stakleni zidovi, gravel yard + bazen end šit)

Oće qrac.
Golija je velika a i znaš kakvih tu nedođija ima. Recimo ovaj Plešin odakle mi je baba, to ti je u sred planine (išli smo dosta puta peške od tog Plešina do tatinog sela, 25 km ima, nizbrdo, a tatino selo je isto u planini). Njima ono malo povrćka što gaje stiže u septembru, što u normalnom svetu stiže u maju. Tamo ni kropirove zlatice neće da žive, za krompir je odlično.

Nema da brineš za Goliju!
Sve će to idioti da poravne i izbetoniraju.
Uskoro će tu da prođe i autoput, pa će Golija biti na 2 sata od Beograda, a za ludake u Audijima na 1,5 sata.
Tako da ti je to rešeno.
Nema da brineš za prirodu na Goliji - neće je biti.

bene_geserit

poljoprivrednih radova ima dok ima i jesu teški ali kuće su u to vrijeme mahom bile bez namještaja, veš se svakako nije prao svaki dan, u teškoj bjedi nit se šta imalo pa poslijedično nit se puno radilo..
u tom smislu mislim romantika

Pa ne znam baš, ja sam puno vremena provodio u selu kao mali (nekoliko puta ceo letnji raspust, ošišan do glave, čuvao krave i ovce celo leto, opaljen od sunca, rebra mi se vide, ciganče original, imam slike), video sam dobrim delom na šta je ličio taj život.

Zimi da kažeš se manje radi naravno, al i tad treba krave, ovce, svinje, kokoške nahraniti i napojiti, hranu pripremiti, vodu doneti odakle već, praviti stvari od konoplje i vune, popravljati alatke, štale, svinjce, kokošinjce, bačije i šta već sve to treba održavati i unapređivati.
A i jedna je stvar kad znaš da će sledeće generacije da nastave tu da žive, a druga kad se deca razbeže u gradove a tebi kuća ostane pusta, za koga da sređuješ i unapređuješ?

Alhoholizma ima naravno, ali imaš i u gradu poroka koliko hoćeš i kockara i narkomana i alkoholičara i šta god.
"Sedenje u gluvom i pustom" - to kad su se mladi razbežali po gradovima, pre nije bilo tako.

pa bio si ljeti ne, plus to što opisuješ više nije siromašno selo.. gdje se imaju krave, ovce, svinje i kokoške (i još sve množina) to više nije siromašno selo..
ono prvo što si opisao nije to..

ja sam na selu provodila kraće, uglavnom na po par dana, mislim da su me samo jednom ostavili na sedam dana..
a baka je imala malu farmu za recimo 50ak do 100 koka, kravom, par svinja, voćnjakom i baštom u kojoj je bilo od kukuruza, preko paradajza, paprika, krastavca, razumije se luka, bilja do dinje i lubenice plus svog mogućeg cvijeća i sve to organizovano tako da je ograđeno drvenom i živom ogradom po namjeni..
imala je i svoju kruparu, sušnicu i šta oćeš, bukvi bilo ko one farme iz slikovnice..
pride je pošto je deda poginuo kao partizan imala i tzv. prvoboračku penziju pa je to sve odražavano i uz više nego velikodušnu penziju..
ja sam to zapamtila kao raj sam i žao mi je što moja djeca ništa slično nisu vidjela (u zamjenu ih vukljam po šumama)..
omiljeni momenti su mi bili svježe izlegli pilići i jedva progledali mačići i kučići plus da skupiš jaje u kokošinjcu koje je još toplo koliko je svježe e pa onda žumance umutiš sa šećerom u limenom lončetu..
e i kad baka na stolu u bašti zamjesi krofne..
e bogme mi nije bilo strano ni da čeprkam po želudcu svježe zaklane kokoši al mi se svinjokolj gadio plus nisam mogla ni da slušam skičanje sirote svinje..
hranjenje svinja korom lubenice je bio major fun..
al sam se krava uvijek bojala pošto su bakine krave sve redom uvijek bile bijesne i lude (to nam je malo i familijarno)..
boljeg provoda od tog za djecu ne znam al realno to je bogato selo i bogata farma jer em posavina, em vrijedna baka em srdačna penzija..
mislim da to ni slučajno nije reprezentativan uzorak šta je selo u prosjeku kod nas kroz istoriju bilo..

i sad to sve kad kažem baka opet nije radila 13 sati iako je to sve imala pa plus razumije se sir, sušeno šta oćeš, pa sirupi, kompoti, pa zimnica, sušeno meso, bog otac (na to sve naravno moj otac je odbijao da jedan orah ponese sa sobom kući, ne pitati, dio porodične nam tradicije)..
jedino što jeste zajebano to je činjenica da za razliku od rada u gradu sa životinjama nema godišnjeg odmora.. jer jelda oće da jedu baš svaki dan..
a i biljke kad oće onda oće da ih okopavaš pa i to ne može na principu mrzi me sad, ko što kancelarijski poslovi mogu..
i to poštujem, nije lako i svaka čast ko to radi..
al realno današnja vrijedna žena koja ima posao, nekoliko komada djece i domaćinstvo... radi više od naše žene na selu u stara vremena garantovano..
nije uopšte ni uporedivo..
šta skuvam za jednu subotu oni nisu za mjesec dana a da ne pominjem listu ostalih dužnosti..
e ne znam u tom smislu jasnije li je šta tedoh

pa bio si ljeti ne, plus to što opisuješ više nije siromašno selo.. gdje se imaju krave, ovce, svinje i kokoške (i još sve množina) to više nije siromašno selo

Selo je imalo ograničenja tipa koliko paše i sena može da ima tu blizu tj. koliko grla stoke možeš da gajiš, ali da li i koliko siromašan zavisi pre svega od toga kakav si domaćin. A i stoku si uvek mogao, ako imaš dovoljno radne snage, na napasaš po planini (bilo je delova gde su terali stoku i ostavljali po pola godine, mislim da je to bila državna zemlja, ali to se nije radilo tih godina kad sam ja išao u selo, ne znam zašto).
Baba i deda su imali, bez obzira što su im sva deca bila otišla od kuće, kad sam ja provodio vreme tamo, 2 krave, 5-6 ovaca (držali ih zajedno sa komšijskim), jednu ili dve svinje i ne znam koliko kokoši. To je normalno plninsko seosko domaćinstvo, nisu to bile neke rasne krave koje su davale ne znam koliko mleka. Verovatno i kad su sva deca bila tu i kad ih je bilo puno, nije moglo puno više stoke da se gaji, ono zemlje pod travom što su imali je davalo ograničenu količinu sena.

jedna bakica iz subotice, 89 god., zamalo finansijski prevarena od profesionalnog prevaranta, 50 god., udvaranjem na fb. spasile su je praunuke. hehe bakica je genije. dzodzi na fb u 89-toj.

solo

p.s.

Gde je ona ide i on u paketu jbg.

Не пратиш фабулу радње на овом блогу.

За њу си већ закаснио.

За њега ниси.

П.С. - На једном дочеку вољеног друга Тита са једног од његових многобројних путовања по свету водили нас са школом да машемо са тротоара и бацамо цвеће на лимузину са 6 врата. Наше место било тамо негде на Топчидерској звезди.

Мој другар из одељења се, да би боље видео белу рукавицу која маше кроз прозор мечке са 6 врата, попео на киоск.

Одмах се ту створио исти овакав пандур а ла Лечић на слици, са све брковима и пендреком, само много дебљи од Лечића, и почео да урла на мог другара:

"Силази доле!!! Немој да ми правиш ситуацију!!!"

Из протеста због грубог поступка представника народне милиције који нам није дао да искажемо своју љубав за вољеног Маршала и највећег сина наших народа и народности, ми сви групно, цело одељење, побегнемо одатле и одемо на стадион ФК Графичара да гледамо неку текму не сачекавши колону са другом Титом у мерцедесу на челу.

Наравоученије за тебе, драги мој Соло:

Мојне овде на овом блогу да ми правиш ситуацију да ја не бих опет морао да побегнем на стадион ФК Графичара када се појави Лека с брчонима и почне да урла на мене.

(Је л' то тај Брка што си га поменуо Зоји?)







Јбт, ово смо се драли на Маракани на Северу када би народна милиција кренула да нас пендречи због неког срања које правимо... "Тито-Партија-омладина-акција!!!"... Имали смо утисак да нас онда некако нежније бију.

Сад ако омладина почне исто тако да кличе Вучићево име, има пандури још горе да их оплаве.

Видиш ти, богати, како су се времена променила.

shmoo

... пандур са... пендреком... почео да урла на мог другара:

"Силази доле...!!!"

Trebalo mu je reci da je to pleonazam.

(Је л' то тај Брка што си га поменуо Зоји?)

Pandur je brka slučajno.

A pošto si u dilemi pravi brka je....ajd' i ,,brku,, da preteknemo.



....Topalović

Da preteknemo i domaćina

solo

(Је л' то тај Брка што си га поменуо Зоји?)

Pandur je brka slučajno.

A pošto si u dilemi pravi brka je....ajd' i ,,brku,, da preteknemo.

....Topalović

Максимилијан!



Имамо ми кафану на Брду са таквим именом.(фенси срање, мермер, стакло, метал и звуци)

А има и Минимилијан. Исто за клопу.

Музика за Зоју за добро јутро...

Razumijem te u potpunosti, hoćeš da naučiš što bolje taj žanr. Nikako ne izbacuj glas. Posalji mi molim te na mejl ovu verziju - smisliću gitaru sa distorzijom, mislim da bi bilo dobro da se ona umjereno pojavljuje na pojedinim dijelovima a definitivno treba numera da traje duže!

Ovo je super, samo "rokaj"

Hvala, potrudiću se da smislim nešto dobro, volim neobične i autentične stvari - mislim u ovom vremenu gdje je sve komercijalizovano do besvijesti baš treba njegovati ovakav pristup za malu ali odabranu publiku. Vrijeme uloženo u stvaranje i iščašenih kreacija nije bačeno uzalud, ostaju lijepe uspomene pa makar bile i virtuelne

Ne, to su javne ličnosti i projekat je u potpunosti nekomercijalan. Isprva sam slao nekima (svima je simpatičan fazon) a neki ljudi na Instagramu su mi se čak javljali da im uradim SS ali nisam htio od toga da pravim posao.

Dozvola bi trebala u slučaju da želim da prodajem robu (majice, kackete, printove itd.) ali to mi nije ni na kraj pameti.

meni su nepoznate ove 3 zenske osobe. da li su one javne licnosti?

Da.

Svemirski selfi

Ovdje je link na IG stranicu, uz svaki SS ima opis o kojoj javnoj ličnosti je riječ uz obaveznu napomenu da nije za komercijalnu upotrebu.

promoter

Ne vadi!

Бобић ти обрисао коментар у којем си га питао зашто је мене бановао.





Је л' видиш да код њега не смеш ДА УДАРАШ НА СВА ЗВОНА јер се одмах види какав је то човек.





То ти се зове петооктобарско вађење и прање сопственог прљавог веша.

А у ствари ни Зојина машина за веш то не може да опере.

То ти се зове петооктобарско вађење и прање сопственог прљавог веша.

To se zove jedini prostor gde Bobić može da postavi svoje žvrljotine a da je mufte.

5 oktobar su uradile sitne duše pa sitno i prošli.

Evo ih dele opet ministarska mesta a svađaju se ko poslednja fukara i misle da će da pređu cenzus.

Pa kako brate?

Najlepša srpska reč -PREZRENI

,,Studio?,,

solo

То ти се зове петооктобарско вађење и прање сопственог прљавог веша.

To se zove jedini prostor gde može da postavi svoje žvrljotine a da je mufte.

5 oktobar su uradile sitne duše pa sitno i prošli.

Evo ih dele opet ministarska mesta a svađaju se ko poslednja fukara i misle da će da pređu cenzus.

Pa kako brate?

Никако.

Морају и они да оду заједно са Вучићем, нема друге.

Najlepša srpska reč -PREZRENI

А није уопште нова реч.

Врло је стара.

Вековима стара.

mene je bobic dozivotno banovao. kao i endzika, da bi posvecivala blogove i stihove m.m.. jel bobic bio neki gradski faktor kada su posekli platane u bulevaru? arhitekta, urbanista?

jeste docs, prodje zivot kao san.

ma prođe i život očas...

Zato ostaje samo DUB.

evo još jedna tema, kao predlog... LINK

Ove klavijature (neki organ) su simpatične umjesto skankovanja gitare

Aha,ok.

Juče mediji javljaju da je umrla vaša sugrađanka, majka Ramba Amadeusa. Vrlo impresivna stvaralačka biografija pored prosvjetne karijere. Dobila i neke nagrade za svoj spisateljski rad, nisam znao ništa o njoj.

docsumann

PPS da nisi slučajno zavirio malo u band.lab. vjerujem da bi ti se dopao.
možeš sopstvene snimke da ubacuješ u njega, edituješ, ubacuješ instrumente, efekte...

Vidim da skoz zanimljive kreacije mogu da se dobiju, definitivno ću "pročačkati", hvala na preporuci.

docsumann

...
a mene lično je gurnula u javni knliževni prostor (na njenu preporuku iobjavljene su mi neke pjesme u časpšosu ARS)
...

Dobači ih ovde da vidimo da li su bolje od ovog drombuljanja.

docsumann

gavros

evo još jedna tema, kao predlog... LINK

Ove klavijature (neki organ) su simpatične umjesto skankovanja gitare

razradih stvar do kraja...i opustih bubnjeve

LINK

objavih je kao Skank Attack

Da, baš su opušteni Svi mi elementi bubnja pristojno zvuče osim činela - one mi malo škripe na naivu - dakle ako sam dobro razumio elementebubnja si skinuo sa interneta kao wav fajlove? Čim stignem provjeriću taj program.

docsumann

rege bubanj garniture.

What?

docsumann

crossover

docsumann

rege bubanj garniture.

What?

u band labu postoje garniture bubnjeva posebno setovane za funk, soul, rok, hip-hop, calipso, rege, haus...sigurno sam neku preskočio.

svaka garnitura ima zaseban zvuk (bas, doboš, činele...)

То ми је јасно али горе си написао као да постоје неки посебни бубњеви за реге.
Како се штимују бубњеви за реге?

docsumann

Како се штимују бубњеви за реге?

lično ne znam, al znam da se posebno šteluju doboš i bas, kako bi imali specifičan rege zvuk( doboš - visok zategnut zvuk, dok bas bi trebalo da bude - suv, dubok i kratak)

na band labu, to izgleda potpuno drugačije

EDIT: zaboravih na ram (& croos stick ), trebalo bi da imaju drveni zvuk

Sve je to ok, sad poslušaj štimovanje doboša u Three Little Birds i u Could You Be Loved pa javi utiske. Eho na dobošu u drugoj stvari možeš da zanemariš, to je postprodukcija.

solo

Idemoooo....

Opa diko!
Moglo bi se na Atomsko sklonište da se čuje 'Stol na ćetiri ćavla', te 'Mali žuti kišobran'.
A pre svega, i najvažnije - vaginalna manipulacija.
Da proste blogerke i da se ne uvrede.

cula sam da u primorskim mestima, gde se pokojnici ne sahranjuju u zemlju vec u one neke kamene komorice sa vratancima, posle dugo vremena, decenija, sve se pretvori u prah, nema skeleta, kovcega... da li znas da li je to tacno? i kako?

gledala sam prilog o skerletnim meduzama koje proucava neki naucnik u japanu, i za koje tvrdi da su besmrtne. velicine su par mm, i u nekom trenutku se spuste na dno, pretvore u polip, pa opet u meduzu. tako nekako. taj profa misli da je tu tajna besmrtnosti ljudi ali nije objasnjavao kako.

Ti bi baš volela da si besmrtna.

Zar ti nije dosadilo?

ma kakva besmrtnost. moj rodjak je rekao svojoj majci: hoces da umres? prestani da jedes i pijes. ej, majci. kazu da neki odluce da ce da umru, legnu i stvarno umru. kako?

taso, a gde je ovo bilo? promaklo mi je. emilija i kamilo.

gavros

Pošto je traka prezasićena efektima

Мало је претерао, звучи као да је притиснуо дугме на коме пише ДАЈ СВЕ. То је честа почетничка грешка и не би било толико страшно да бубњар не звучи као да је имао мождани удар - контрачинела је скроз испала из ритма, тј. синхронизација између десне и леве руке не постоји, у једном тренутку се истовремено (кластер) чују контрачинела, кросстикинг и неки томови, то је неодсвирљиво осим ако бубњар има више од две руке.

Зато није лоше да се макар елементарно упозна са техникама свирања неког правог инструмента пре седања за софтвер, и ту почетници често греше па онда све делује као да је свирао робот на креку.

Твоја гитара је то мало покрпила и повезала, сумњам да више од тога може да се уради осим да Докс направи све из почетка.

Твоја гитара је то мало покрпила и повезала, сумњам да више од тога може да се уради осим да Докс направи све из почетка.

Meni se ideja kao eksperimental odmah dopala čim sam je čuo, kao neka vrsta očajavajuće psihodelije što se nema WiFi mislim da ima potencijala kao art uradak i vjerujem da se daju srediti stvari na koje ukazuješ. Pitanje je samo koliko vremena i truda/rada treba uložiti u traku. Ako ga vuku nove ideje i ako se slaže ja bih mogao da peglam korekcije u Band Labu ako shvatim logiku programa mada ne bi trebao biti problem. Ili ako hoćeš ti pošto mi Dok juče, prekjuče reče da si bubnjar, to bi bilo sjajno.

Evo, prijatelj Amir iz Melburna koji prati moj Jutjub javlja: "Dub sa onoga svijeta..." Mnogo mu se dopalo, nisam stavio opis videa pa odmah pita da mu dam kontekst.

Super, e ovako, ja bih sugerisao sledeće -

- da osmisliš kratak rege prelaz na bubnju na samom početku kao uvod prije nego što krene muzika. To mi nekako baš nedostaje.

- da se ispegla to što je rekao Kros jer po meni jedina slaba tačka su naiva tih prelaza kad bubanj ostane sam (ovo što si linkovao samo bubanj i udaraljke zvuči zaista kul i dobro)

- solo gitare je melodija i više je tema nego solo koja pravi balans između uvrnutosti glasa i efekata (raspoloženja pjesme) i "normalnosti" (ugodni pop pristup - koji malčice proširuje publiku u odnosu na eksperimental) i tu mi fali još jedan krug (A, D, E, D) da melodija gitare ide četiri kruga a ne tri kao sada (prvi i drugi krug bi ostao isti a treći i četvrti bih ponovio melodiju iz prvog i drugog kruga samo sa još jednom gitarom koja svira iste tonove samo za oktavu niže da bude prodornija podebljanija)

- primjetio si sigurno kako sam izbacio rif u finalu kad efekti totalno polude, tu po meni ne treba ništa već bih umjesto završetka na bubnju ponovo išao sa istom temom/melodijom gitare 4 kruga samo bih za tih četiri kruga otišao u fade-out./dakle prekopirati u potpunosti sve elemente aranžmana koji su na solo dionici/

Možda djeluje kao komplikovane izmjene ali zaista su minimalne i neće ti uzeti više od sat, dva sata efektivnog rada, možda i manje.

Slobodno kači, mada mislim da bi ova sledeća verzija bila dosta bolja.

Amir je toliko otkinuo i za ovom - pita me da li imam Spotify da može da sluša Why No WiFi ovih dana

ima da je radimo.

Super, inače mi ovdje u Prnjavoru smo svi amateri - i dok radimo, svačije dobre ideje i sugestije (bez obzira na nivo sviračkog znanja) za poboljšanje pjesme uvažavamo i razmatramo, dakle praktično probamo novu verziju i tako svi čujemo da li zvuči bolje sa tom idejom ili bez te ideje, ništa nas ne košta da probamo - prosto to je kreativni proces tako da treba probati a opet je važno da ti ne kvari artističku viziju kompozicije (ono što si ti zamislio da s njom hoćeš da kažeš) čisto da ne bude: "A mogli bi to i to" a u stvari ispada Vidi šta sam ti uradio od pesme mama - "niđe veze" sa konceptom

malo ćeš mi pojasniti ove dorade s gitarom, šta tačno da uradim... a bubnjeve idem da korigujem o'ma

Na 0:52 počinje solo (gitarska tema) i traje do 1:15 kad sa prelazom bubnja opet dolazi glas. Taj solo (dakle instrumentalna podloga za solo) treba da traje još malo duže prije prelaza na glas.

Dakle, sad traje 23 sekunde, aproksimiraćemo na 24 da bude djeljivo sa tri (tri kruga A, D, E, D), dakle treba dodati još jedan krug (A, E, D, E) da bi ukupno trajanje sola bilo 32 sekunde. Te identične (ili ako hoćeš malo izmijeni aranžman pratećih instrumenata) 32 sekunde ponoviti na kraju u fade out i to je to.

Bojane, počni da vježbaš skank tehniku, mislim da nam predstoji još dosta saradnje u budućnoisti (onaj klip o rege gitari je blago)

Da, slažem se, preslušao sam i jasno mi je šta treba. Hajde tu sam, ako mi se nešto dopadne od standardnog regea - uskočiću.

e da, kad bi se verzirao u BL, ovo bi išlo još lakše

Hoću, definitivno, čim stignem, samo polako.

Na Why No WiFi? ti sredi korekcije i pošalji wav fajl a ja ću poslati wav fajl samo sa gitarama da možeš tačno da nalijepiš na traku od početka do kraja jedan gitarski kanal i da sebi našteluješ glasnoću.

docsumann

novi bubanj ( s korekcijama po krosu), bez uvodnog rola

Why No WiFi? bubanj 2

inače, kad ubacujem externu traku, svejedno je je li glas u pitanju, instrument ili kompletna traka.

tako da samo snimi (MP3, MP4, WAV..., svejedno koji format) vremenski usaglašeno s instrumentalom i to završim očas posla.


e sad, mogao bih da se igram s efektima na tvojoj gitari, ako imaš neku dodatnu ideju za sam gitarski zvuk...

Vazi, uvijek gledaj da tražiš wav od saradnika zbog najboljeg audio kvaliteta. MP3 je kompresija, prosto sabije fajl radi lakšeg slanja i skladištenja

Naravno, slobodno se poigraj sa zvukom gitara kad ti pošaljem gotov wav. Sasvim je moguće da ti to efektnije obojiš nego ja na procesoru i pojačalu. Ako bude bolje super, ako bude lošije nikom ništa bar smo pokušali

Meni zvuči bubanj ok, Kros neka posluša pošto je bubnjar.

Bilo bi dobro da se pojavi taj mali uvod na bubnju - može to biti i samo high hat ili udaraljke koje će prethoditi punom zvuku - kao ono odbrojavanje - je'n, dva, tri i - jer ovako samo "grune" nenadano sve.

Evo Amir pita imaš li još nešto. Poslaću mu u toku dana one tvoje ranije albume koje si mi poslao i opet se vraćam na to da kačiš albume na svoj Jutjub sa time code-om.

Inače, dopalo mi se ono što je Angie spomenula prašumu, mogla bi biti dobra ideja za vizual.

docsumann

evo ga i uvodni rol, ostaje još da produžim dio za gitarski solo

LINK

mom laičkom uFu ovo zvuči sasvim pristojno. zvuk jeste rasterećeniji kad nema preklapanja činela i prelaza

Ne mogu da verujem da nisi ukomponovao i gusle?

poslah i produženu verziju, bez fadeaway-a na kraju, za to će mi trebati vremena, jer moram parcijalno da utišavam segmente

Sve okej - i treba bez fade outa da mogu da nasnimim gitare a onda na kraju kad ubaciš wav sa gitarama kao kanal u Band Lab - "renderuješ" mix i u editoru zvuka napraviš na tom miksu fade out - razumijemo se u potpunosti

Evo sad preslušao - to je to, svaka čast, obično kad radim rukujem se sa drugarima saradnicima tako da imaš jednu virtuelno pruženu ruku
Gledaću večeras da snimim gitare i da ti pošaljem da možeš da se igraš sa dizajnom zvuka gitare i sa miksom.

Bilo bi super da mi pošalješ i svoj vizual dizajn logotipa dubBASSmassive ali u PNG formatu sa transparentnom pozadinom i ako imaš ideje za vizualizaciju - svaka je dobro došla - može da se efektno uradi u Midjourney-u uz naravno dizajnersku kombinaciju sa tvojim labelom. Sumanjam da će imati neku veliku publiku ali to nije ni bitno - ne radi se radi toga, eto mene prati mala ali odabrana ekipa (juče jedan gitarista iz Srbije mi se javio da mi donira gitarsko pojačalo stvarno me obradovao ali nema smisla ne mogu to da prihvatim, nabavljaću ja sebi opremu kako budem više uranjao u kreacije)

Amirova supruga Tanja kaže za prvu verziju - nadrealizam, ništa slično nije čula Toooooooooo

Sasvim razumljivo, nekoga nešto pogodi i dodirne i baš mu znači neki period.

Evo recimo šta Amir i ja volimo:


I am A Victim Of This Song · Pipilotti Rist · Anders Guggisberg



Obrati pažnju na "prateći" vokal od 3 minute. Prosto deranje van tonaliteta ali mene dirne.