Dokle više taj krivolov?

U severoistočnom delu Srbije, u karpatskom obodu Panonskog basena, nedaleko od ušća Peka u Dunav, nalazi se varošica Veliko Gradište. Na pet kilometara od Velikog Gradišta nalazi se Srebrno jezero, koje je nastalo pregrađivanjem rukavca Dunava, a koje se svojom dužinom od 14 km prostire preko sela Ostrovo, pa sve do Zatonja.

Još od svoje 7 godine, svakog leta sam, ali svakog leta, tamo provodio mesece. Tamo sam naučio i da pecam. Hej, pa prve svoje kapitalce sam upecao tamo. Upecao sam šarana od 5 kg, amura od 15.5 kg, soma od 4 kg, smuđa od 2,5 kg... Htedoh reći da je u jezeru bilo toliko ribe, da nije postojala teoretska šansa da se profesionalni ribolovac vrati bez trofeja.

A jel znate šta je najgore u svemu? Što je to bilo u ona srećna vremena kada su žitelji Velikog Gradišta ali i sela Ostrovo i Zatonje uspešno švercovali benzin u dilu sa Rumunima. Imali su specijalno zavarivane čamce sa po dva, ne gliserska, nego mlazna motora. Furali su ko ludi i mogli su da prošvercuju i po 4 tone u turi. Četiri ture u jednoj noći. Jedna noć u jednom danu. Jedan dan u jednoj sedmici. U jenoj sedmici sedam dana i td. 

Eeee... to je bilo u ona srećna vremena mračnih 90-ih. A devedesete su onda prošle i siroti subjekti ove moje priče više nisu mogli da voze svoje specijalno zavarivane čamce na dupli mlazni pogon. Oni su se okrenuli jezeru. Da, da, Srebrnom jezeru. Na jezeru je počela da radi struja, zaostale bombe iz poslednjeg, pretposlednjeg i svih ostalih ratova koje smo uspešno vodili. I naravno mreža. Mreža je počela da radi. 

Na Srebrnom jezeru danas više nema ribe. Bar ne koliko je ranije bilo. Ustvari, ko je taj nesrećnik koji je otišao na Srebrno jezero da peca. Ako mene pitate, pre bih rizikovao da mi kažu "srećno" i odem na Topčiderku da pecam (ko razume shvatiće).

Riba se na Srebrnom jezeru toliko izlovljavala svim zabranjenim sredstvima, da su ta sredstva bila toliko zabranjena, da su i ribočuvari učestvovali u njima. Napomenem i to da je u jezeru zabranjena upotreba svih pojavnih oblika motornih plovnih vozila i izlovljavanje ribe mrežama. Motorna plovna vozila mogu koristiti jedino ribočuvari. Evo linka do jedne reportaže časopisa glas javnosti, koja se takođe odnosi na temu krivolova na Srebrnom jezeru i vodama u njegovom okruženju.  A pokušaću da citiram i jednog žitelja sela Ostrvo koji je pre par dana izgovario svoje misli u sledećem kontekstu: "Šta ti je bre, pa nama više krivolova ovde". Druga osoba mu odgovara: "Hej, pa nisam ja sisao vesla kad sam bio mali". A ovaj će opet: "Dobro, jeste, razumem ja tebe, ali to nije ništa. Danas ti svega 5 ljudi baca mrežu. Evo mogu i da ti ih nabrojim". 

E sad, da ja vama kažem. Što se mene tiče, neverujem ja ni jednima ni drugima, ali verujem i znam da je Srebrno jezero postalo jedan običan "bunar". Ako ste pročitali gore pomenuti članak glasa javnosti, mogli ste i da pročitate da su dolazili čuvari i iz drugih regiona Srbije da bi čuvali jezero. Članak je pisan 2003. godine.  

Kako ja zamišljam rešenje ovog problema?!

To što ste ukrali, sada ćete da vratite, a to bi izgledalo ovako.

Pošto ne može brigada čuvara da danonoćno pazi na jezero i da pritom pravi astronomske troškove budžeta, i pošto se ribokradice nikada neće odseliti sa jezera, svima u tim mestima treba udariti neki tip takse (npr. ekološka taksa ili nešto što može da se adekvatno formuliše), koji bi morali da plate kroz neki od komunalnih računa. Taj novac bi se trošio na poribljavanje jezera i opremu za noćni video nadzor celom dužinom jezera. I sve to sa clijem da se na Srebrno jezero vrate pravi pecaroši, koji se drže moralnih normi i etičkih aspekata.