SRBIN KOSOVAC… ili prvih 100… il je mozda ipak Kosovo ...

 

Uhvatih sebe kako ne mogu da se setim imena nekih devojaka sa kojima sam bio, mislim koje su mi znacile nekad nesto u zivotu ...

I cvrsto resen da sacuvam tragove koji mi se sve vise brisu po vijugama i kao od praha sacinjeni gube se, gube obrise dok se ne stope ili razveju po ponorima zaborava ,Sedoh za sto da pokusam da nahvatam tog lepog sto mi je bilo a sto je zalosno zagubiti pa i ako zagubljeno ono bar ne zaboraviti ali i ako zaboravim ,na kraju podsetiti se ... ako drugacije ne biva onda bar po ovom mom pisaniju ...

(Iskren da budem nije mi bas jasno sto pokusavam da ovo napravim u pripovedackom stilu kad ovo i pisem i onako samo za sebe, sa nekom vizijom sebe kako ovo citam za 20 ili 30 ak godina al ajde verovatno me je blam samo da napravim spisak nije mi bas ono u cilju bas samo to ,jebi ga sad ,ko sto reko ocu da ne zaboravim, a ne da nabrojim a mozda i dam burazeru da procita da mi potvrdi verodostojnost mojih secanja pa ispadne nesto kao neki Srpski kazanova memoari haha )

Eto zato cu da pocnem sa mojom stotom ...

Nije bas uobicajeno, ali mi je nekako tako u redu zato sto je moja stota bila i moja prva !

Kosovo , eh Kosovo, tamo sam proveo prvih 5 godina svog zivota i skoro svaki kasniji Letnji ili Zimski raspust . Tamo me je moja baba volela i cuvala vise nego sebe i tu ljubav cu verovatno da shvatim tek kad sam dobijem unuke. A i bio sam joj prvo unuce, pa jos musko,  povuko sam nogu pa se posle mene izrodilo preko 10 muskih unuka i tek negde na kraju kad je nekako i sama htela rodile se i tri Zenske unuke i baba je bas ono bila srecna ...

Kosovo eh ...

Ujutru neka magla u pramenovima kao da nesto vecno gori ali nesto vlazno i hladno , neugodna mirisa , kao da krije neku zlobu ili nesrecu u sebi i sve je to pratilo graktanje mokrih i gladnih gavranova u velikim jatima na polovini horizonta, nikad bas pored tebe ali nikad od tebe ...

Ali opet poznato , ali opet moje ,Eh, cak i zemlja koja je vukla na mulj i paljevinu cak mi je i ona mirisala onako tuzno moja ... kao da nije moje ono u Srbiji koja je lepo mirisala na zemlju i zelenilo i to na crnu masnu zemlju ... na rodnu zemlju , na cistu zemlju ...

I tako ne pamtim ili ne mogu da se setim lepog jutra na Kosovu a mora da ih je bilo !! Mislim mora , nije realno ali ja se tako secam  ...

Zato je dana bilo i ovakvih i onakvih i lepih i ruznih i tuznih ali i smesnih ma bilo ih je svakakvih tu nema sta ...

Ono sto mi je bilo najlepse na Kosovu i ono sto stvarno ne mogu nigde drugde da osetim i da ponovim  su Kosovski zalasci sunca  ...

Kad sunce zakrvavi i i u svom purpurnom sjaju obasja i baci krvav sjaj i senku i ispred i iza tebe ... pa cak i oni veciti dim koji se vijao ka nebu od neke zapaljene gume ili strnjike ili tako neke vatre jer na kosovu je vecito nesto gorelo , il tinjalo, ne samo u prenesenom znacenju .... cak i on se rasplinjavao i dodatno pojacavao ono treperenje na rubu horizonta kao da se valja neka golema sila   i tada mi se zaista cinilo da Knez Lazar sa svojim Milosem i svom onom izginulom vojskom tutnji tamo negde kao da ne zaboravimo da su oni tu , mozda pod mojim nogama i da odavno svojim prahom hrane Kosovske bozure koji su na kosovu ipak stvarno najveci i najlepsi ?!?

 Bice da je od Kosovske muljevite zemlje ko ce ga znati ???

E tad kad projezdi Lazar i pocne da se slaze paucina iza paucine i kad ti se cini da zaista u vocnjaku sumrak visi po granama osecao sam se svoj na svome a pored mene svi moji e tad i nekako tako jasno, samo tad ...

Posto sam opisao da ne zaboravim,  secanja koja me teraju na melanholiju, za jutro i dan i zalazak sunca, da redom pomenem Kosovske veceri i noci kako ih se secam ...

veceri su mi uglavnom bila lepa jer smo se okupljali svi i neretko ili bolje receno cesto, lozila se vatra u dvoristu i pekli se krompiri ili kukurzi a posle toga bi dolazila babina filija pod sacem ,sa testom malo guscim od onog za palacinke i razmrvljenim mladim sirom razlivala je zrakasto po tepsiji i tako svako razlivanje se peklo dva puta ispod saca tako sto bi baba prvo pekla pa dodavala izmedju zraka pa opet pekla ispod saca i tako do vrha tepsije ...

vaistinu nista lepse i ukusnije nije bilo niti ce biti ...

eh da voleo sam i babin pindjur ukrckan sa par jaja ili one sitne kosovske paprike samo razrezane posljene i isprzene u ulju

 i  dva jela koja ce mi ostati omiljena do dan danas : cepkane paprike sa belim lukom i pasulj u bilo kom obliku ali najvise na tavce ...

 I naravno krastavice, te krupne, sa krupnim semenkama i slatke da ti je bilo neverovatno da od takve zemlje tako slatko biti moze a bilo je... baba ih je spremala na vise nacina: na kolutove sa uljem , sircetom i belim lukom ali i na kockice u zakiseljenoj slanoj vodi sa mladim prazilukom ili u jogurtu umesano sa pecenim neljustenim papricicama  ..

i da ne zaboravim babinu pita  koju je ona na kraju pecenja prskala vodom da ne bi hrskala i mogla da se sa istom slascu i vruca i hladna jede ...

od voca su dobre i slasne bile kruske i sljive djanarike ostalo je bilo:tako, tako, neugledno cak.

Noci mi nisu bile po volji ...

nekako sam od najranije mladosti znao da izvan dvorista vrslja nesto tudje, nesto zlo i to zlo nije bila imaginarno , vec zlo koje je imalo i ime i zvalo se siptar ...

jos od malena sam naucio strah i oprez kad mrak dodje do nogu ...

a dobro sam zapamtio  batine pa i poneki kamen od zasede siptarske dece u pokusaju da prodjem siptarskom ulicom sa ukalkulisanim rizikom ali sa cvrstom namerom stici kuci pre mraka i to precicom kroz siptarske ulice pa makar i dobio batine jer batine su ipak nesto sto se da podneti a i vidi se jos koje kako, dok u noci ljudi nestaju i desavaju im se nezemaljske gadosti i sto je najgore nije to bio samo  strah malog deteta, vec nesto sto se desavalo ...

Mada moglo je, dobro se secam ...  kao bas mali ...bilo je retko siptarskih kuca i videti a ako ih je i bilo bili su po coskovima ulica a i to malo.

Doduse bilo je siptarskih naselja, ali tamo pametan Srbin nije ni isao, i nije bilo bas toliko lose ...

krajem sedamdesetih ...

Imena gradova su bila ispisana samo na Srpskom, dokumenta i licne karte isto tako ... ma bilo je Srpsko, jes da smo imali siptare ali smo se tesili da Leskovac i Vranje zato imaju Cigane a Beograd Beogradjane ...

Ali onda je pocelo da se oseca , prvo je pao Rankovic na onom(po zlu) cuvenom brionskom plenumu i sve je krenulo nizbrdo ... vec nije bilo samo po coskovima vec su kao planski hvatali po citavu jednu stranu nekad cisto srpske ulice ...

pa i na korzou je svako imao svoju stranu s tim sto je ipak srpska bila bolja ili mozda sigurnija i to je bila ona pored izloga koji su bili osvetljeni cele noci dok su s druge strane prema parku ili posti u polumraku belesale siptarske kape i iskezeni zubi ...

tuce i ispadi su bivali sve cesci , nasrtaji na decu i srpsko zenskinje skoro svakodnevni ...

strah i nesigurnost se valjao kao ona odvratna kosovska magla ujutru sa sve gakanjem gavranova ...

Cifre koje su siptari poceli da nude za Srpske kuce i imanja ,nisu bile normalne .Mislim onaj jadnik koji je ostao stesnjen izmedju siptarskih kuca, je iz straha danonocnog, vrlo brzo pakovao prnje i srecan ako je uspeo bilo kako da naplati odlazio skoro bezeci ka severu kosova ili u pocetku redje za srbiju ...

Ali tamo gde je bila cista srpska ulica , a komsije odavno uz vino i mastiku  na nekom vecernjem okupljanju  dale jedan drugom besu da siptara pustiti nece i tvrdoglavo se drzeci zadate reci odbijali ponudu za ponudom tamo su cifre bile koje jedan covek ne zaradi ceo svoj zivot ma imao odlicnu platu i nista ne trosio ...

tu su siptari pokazali ono zadnje zivotinjsko mada vredjam zivotinje jer zivotinja i kad ubije ne ubija iz obesti nego iz potrebe ili pri odbrani ...

i samo tako ..

tada bi birali najvidjenijeg i najponosnijeg domacina sa dve ili tri cerke i udarali na cast devojacku, tako da posle nikad priznatog silovanja ili ako je imala srecu pokusaja ,vec kao posle duze, te i te cerkine bolesti, neprimetno i u strahu za resto dece prodavali , cak preko noci bezali od dvostruke sramote a opet bezeci ne kao onaj jadnik sto je ostao sam u ulici i bezi od siptara vec bezeci i od siptara i od srba pravo za srbiju gde su sa dobijenim parama Gazdili i kupovali ogromne zemlje i kuce ... i onda su prekidali sve veze i pokusavali da se utope tamo gde su, da se ne poznaju , da se ne pozna i kao da stid koji prati cerkinu nesrecu da ostane tamo gde se i desio ...na Kosovu

E onda je islo vise manje rutinski na ovaj ili onaj nacin su ili kupovali ili na druge nacine dobijali kuce i na kraju opet dolazimo do onog zadnjeg jadnika koji stesnjen i sam, i on mora da ode i da proda, ako proda ,za dvadeseti deo od cifre koju je dobio onaj prvi Srbin ali opet odlazi prkosno, odlazeci na sever kosova gde je jos bilo srba i ne napustajuci ga ,

Kao da kaze mozete da me pomerite ali ja sam tu i cekam ... i cekao je a kako vidim nije trebao ...

Tako nekako je bilo pocetkom i polovinom osamdesetih ...

Ali i dalje su Kosovski Srbi bili nekako vise Srbi nego Srbi iz Srbije i nekako Srbi iz Srbije nisu verovali da je bas toliko lose , a bilo je i gore nego sto su Srbi s Kosova priznavali ...

Otkako znam i tokom cele moje mladosti Srbi s Kosova su slavili slave ,

doduse krisom zentajuci se komunista ali uporno kao sto su disali , postovali su tradiciju i pravoslavlje i u kuci se znao red i poredak ...

rizikujuci da se posle dvadesetak godina sam sebi nasmejem da pomenem i da ne zaboravim kako je moja baba  cekala dedu posle posla sa lavorom da opere noge i rakijicom da otvori apetit...

I dok deda raskisne tvrda i nazuljana stopala i cisto uzivajuci kulira cak i po pola sata  sva deca i ujaci vec prikupljeni i umiveni za veceru i vec pregladneli ali  ipak kao nesto radeci ili ceprkajuci nesto po dnevnoj sobi  a opet cekajuci cak i kad je vecera posluzena da deda hukne i zagrabi od necega, i tek onda i najzad kretali u napad kao gladni vukovi na veceru koja je vise licila na rucak po jelima i ponudi ...

i tako mi je bilo pravo i znao se red...

NOC DRUGA ...Kosovski fragmenti ...

Prvi ... Ja , 4 ili 5 godina u kartonskoj kutiji  od oko metar i nesto, na kraju dugog predsoblja i obicno dve trecine puna suncokretovih semenki... ususkan do pola u polulezecem polozaju biskam one bez kore i grickam slatko i slasno kao kakav mis , i u potpunosti predan i koncetrisan biskam i grickam satima ... nekoliko puta sam babu dovodio do ruba panike ne odazivajuci se na njene zabrinute pozive po kuci i oko kuce, ne hoteci da izdam moje malo skroviste i mesto moje detinje nirvane ... pa bih obicno cekao poslednji trenutak da krene niz ulicu da me trazi , brzo ispadao i sprintao oko kuce , izbivao na put i zvao babu da se vrati posto sam eto dosao od tog i tog druga u zavisnosti na koju stranu ulice je krenula da me trazi .. i baba vec srecna sto sam u redu zaboravlja prutic sto ga je ponela sa „ozbiljnom" namerom da mi sa njim „ zapreti „ ... posto uz najbolju volju ne mogu da se setim da me je baba ikad udarila bilo cime ...

Drugi ...Ja umiven i zacesljan stojim pored babe i mladjeg ujaka i baba mrtva ozbiljna komanduje ujaku koji je vec odavno zasao u pubertet i hormoni ga bacaju po dvoristu tako da kad vidi neko fino parce tacno stane u onu pointer pozu kao u crtanim filmovima ... (preterujem verovatno ali takva mi je sad slika ...)da me vodi sa sobom na korzo , mislim , sad ga razumem sto se voliko bacao po predsoblju ne uspevajuci da ubedi babu u koji ga blam ubacujem kod ortaka, a ujak je bio bas oni britki kosovski Srbin kome nije trebalo puno da zavari nekoga a omiljeno mu je bilo da nekom nazvezdi nos tacno posred svog cela tako da je imao zesci autoritet kod svog drustva  a da ne pominjem sto su mu sanse da nesto smuva padale blizu nule i onda ,ma razumem ga u potpunosti ... ali na kraju bilo bi po babinom i ujak koji me je na kraju ipak obozavao i nije mogao od miloste mene da krivi citavim putem do korzoa nesto gundjao u vezi babe a u stvari zalio sto ne moze da zbrise negde da popije i osacuje ...

Treci... Ujak je ukapirao da je slatki i mali vunderkind koji cita i pise i crta kao cak  malo koji odrasli (4 - 5 godina) vrlo koristan ako se izdresira da ode do tog i tog stola i onako nevino slozim neku pricu kako mi se ta i ta teta za tim stolom mnooogo svidja i da bi ja da je ozenim a ako nije raspolozna bas za udaju, bar da popije pice sa nama a ja cu za to vreme da joj nacrtam portret u bloku za crtanje koji je ujak redovno poceo da nosi sa sobom pa se cak i vracao kad bi ga zaboravili pri polasku u grad ... i onda bi raspilavljena zrtva vec napola kuvana dolazila za nas sto gde bi se ja bacao na crtanje i pustao ujaka da zavrsi posao ... da , da bili smo bas uigrani dvojac.

 i to je toliko dobro islo da me je cak pozajmljivao najboljim ortacima da im pomognem da startuju dugo sacovanu lovinu i islo je nije da nije , bio sam dobar ... a s druge strane neverovatno mlad sam dosao u situaciju da posmatram i ucim od lokalnih smekera medju kojima je vazda svakako bio i moj ujak ... i start i razrada i finis sve sam mogao da vidim i cujem nista bajo pcelice i cvece , rode i kupusi ... sve kako treba i sve direkt preda mnom  ...

 

Tako da eto kad sad pisem nije mi ni cudo, sto sam relativno mlad stigao do te neke cifre od prvih sto, sa nekih 27 godina ...jeste, imao sam cak i neki casiov digitalni rokovnik za tel. Brojeve i tu upisivao svaku sledecu. mislim da ga i sad negde imam ali mu je baterija riknula jos pre desetak i oho godina heh i jos nesto mom trideset godina starijem alter egu u tih prvih sto su uracunate,su i one ,u koje sam ,osim sto sam ih kresnuo, bio i zaljubljen u njih , imao neku vezu emotivnu ali su bogami uracunati i one night standovi  pa i placene kurve na kraju ,kojih je bilo sigurno u tih sto, bar 20 do 30 ...eto tako ne mogu da lazem samog sebe a znajuci kakav sam za trideset godina  bile bi sve device haha  ...

 

No bilo kako bilo... 100 vagina je 100 vagina ...

 

sto bi Mujo reko al sam se najebao na neciji racun ...bolje , na necije racune ...

 

I tako sedeci sa burazerom u kuci u Nisu te 97 godine sredjujuci moj mali crni casio ,dodjem do neke kalkulacije da ce mi sledeca koju kresnem biti moja stota, bacim mu misao kako bi bilo lepo da to obelezim il nekom bas specijalnom ribom  ili nekom bas specijalnom situacijom. Buraz nanerviram dok gleda neki tenis, a daleko bilo, bas je (bio) frik za tenis , mi odbrusi :

 „ Sta oces bre ti ,majke ti , sta nisi probo i koju nisi nabo i gde te sve nisam skupljao pijanog i golog ... sta mozes vise da izmislis a"

u principu se slazuci s njim, i vec rezignirano sklapajuci casio cuh s pola uva ,kako valjda kao zakljucak ,dok se vracao tenisu u poluglasu  promrmlja:

 „ jeste bato, samo prvi put je specijalno, a sve ostalo su ti varijacije na istu temu „

I ja mahinalno i samosazaljivo klimajuci glavom gotovo uvredjen kako covek zaista ne moze posteno da proslavi svoju stotu vaginu a opet dobro znajuci i kao teseci se ,da se gro ljudi koje znam zadovoljavao u mojim godinama sa cetiri - pet riba dotad a neki i manje,ali ipak ozlojedjen i ljut kako sudbina koja mi je valjda i uvalila tolike ribe, na cemu sam joj inace bio neizmerno zahvalan , eto ipak na kraju nije u stanju da me ispostuje u tom za mene istorijskom i sudbonosnom momentu , ne za covecanstvo,jer me je u tom periodu bas bolelo za covecanstvo, ha ...

Ali tad mi proburgija kroz glavu...

„Cek , cek , stani bre „ sinu mi kroz glavu  „a sto ne bi ja nasao moju prvu i nju kresnuo" ... zinuh ja na burazera , on i dalje opiruci se da bude uvucen u moje velikoumne planove :

„ Aj ne seri, ljubim te, nema logike kad si je vec kresnuo ???

Ne , ne zbrzam ja, ne ta, nego moja bas prva ljubav ; ona sto sam je prvi put poljubio , prvi put uzeo za ruku i rekao da je volim ... mada moze da bude da sam rekao da mi se svidja najvise na svetu, vise i od Dusice Todorove, koja je bila bas slatka i uvek imala prilepak od 2-3 deckica, koji su se vukli za njom gde god se krenula kao rep za lisicom ...

Buraz videvsi da su se pit bulu sklopile vilice oko sledece zrtve i fatalisticki prihvatajuci njegovu ulogu mog Glasa razuma kako sam ga ponekad zvao ali i dalje zajedljiv na mene zbog propustenog tenis meca izmedju 128 sprocu 138 na ATP listi poce da mi redja :

„ O.K. al ajde kazi ti meni , kako onaj koji se ne seca kako mu se zove riba koju je kresnuo prekjuce ,  kako mislis da me ubedis da znas koja ti je bila prva koju si poljubio, pazi poljubio , a ako se i setis garant je na kosovu a tamo giljaju sipci ko ludi i moze da se prodje samo sa konvojem od crvenog krsta , i na kraju ja jesam cvrsto ubedjen da ces da zagines zbog picke ali brate malo mi je rano „

Sad se ja , slusajuci s pola uveta , vratih  u mislima u  bas ranu maladost od nekih 5 godina ...

Zvala se Suzana ...

 

 

 

NOC TRECA ... U stvari jutro , i jos ne znam kako da pocnem ...

 

Suzana

1.DEO

Ili ono nase sto nekad bejase ...

 

Bila je klinka za razglednicu , velike krupne zelene oci , tamno plava kosa na krajevima prosvetljena od sunca i to bas tamo gde su lokne bile najkrupnije i najlepse...

 

Imala je dve rodjene sestre , obe lepotice sa puno krvi i gena iz Crne Gore odakle im je rodom bio otac a cini mi se i majka ... tako da i ako lepe i krsne, imale su ipak onu skoro musku lepotu sestara Hemigvej ..

Suzana je za razliku od sestri bila sva gracilna i prozirna , kao da je vazda bila u sobi , a i tacno je bilo ...

Sestre  , koje su uzgred budi receno bile dosta starije od Suze cak nekih 10 mozda i 15 godina obe , i vec bogumi stasale po kosovskim merilima i za udaju, a i spremne sto se njih i spremnog miraza tice, cuvale su Suzu cak jedna od druge. I videlo se da ce imati buljuk dece,dok se kod Suze nije bas videlo da je iz te price ili neke slicne ...

Iskren da budem  ja sam Suzu posmatrao kao pokusaj oca da ipak i u starim godinama dobije sina, a ipak ga teralo i dalje sa kcerkama.Te je na kraju pomiren sa sudbinom zavoleo suzu skoro kao deda unuku, jer je Suza mogla da dobije od njega sve. A i to ne napadno vristeci i bacajuci se po podu, vec tako, mirno i bezglasno, posmatrajuci ga onim krupnim zelenim ocima punim suza, a suzu ne pustajuci ,sve dok on ,sve vrteci se po sobi i ne moguci da izdrzi i mogucnost da se ona ipak, ipak,ne rasplace odobravao, i hucuci izlazio iz sobe jer nije hteo da drugi vide istu onu suzu iz Suzinog oka i u njegovom ...

prema starijim Kcerkama je bio strog ,bez pardona, i znalo se kad kaze ne , da je to bilo istorijsko i definitivno ...

Cak i kad bi je sestre dakle pustile ...

na Lazinu livadu koja je ionako bila pored  njihove kuce a delio je samo puteljak koji je isao pored njihove kuce samo tamo iza, na mirniju stranu kuce gde su im bile spavace sobe i sen ali opet sa prozorima koji su gledali na livadu...

I opet su izlazile cas na cas , il jedna il druga ili obe sestre da je pogledaju , isprave nesto na haljinici ili podignu spalu carapu , jer je ona i zaista svo vreme izgledala i bila obucena kao da ce bas sad da je slikaju za razglednicu . Mada definitivo u Suzinom slucaju je sve bilo malo izmesano pa se i kod njih vise licilo kao da su joj matere a ne sestre ... bilo je cak i dana kad sam i sumnjao da Suza nije nesto bolesna kad je toliko paze .Ali na kraju gledajuci ih sve krsne i putene uocavao totalnu razlicitost kod hm moje Suze i mozda je na kraju i to bio razlog. Kao sto ja nisam znao da uhvatim maslacak a da se ne raspadne, ni oni nisu tacno znali kako da pridju i s koje strane, neznoj , neznoj Suzi ...

Cak i na livadi stesnjenoj izmedju srpskih kuca , i najsigurnijoj za srpsku decu jer je zaista tu bilo ono jezgro starih srba sto iz Crne Gore , sto starosedeoca, skoro svi dobrostojeci i na dobrim mestima po opstini ,policiji ili vec kakvoj funkciji , ko sto rekoh dosta ih je bilo iz Crne Gore a njima je i onako genetski fatanje kakve bilo fotelje ,ma i stolice , samo da je u drzavnoj sluzbi ...

Cak i tada su je pazili kao da nesto slute, i u onim stisnutim pesnicama na grudima majcinim ako bi se samo zakasnila ili prvi poziv precula pa se ne javila video se grc od straha , kao da sluti nevolju ,i naslutise je na kraju, ali i ja cu o tome na kraju ...

Nastavlja se , a mozda i ne ... odlucite sami ...

P.S. Izvinjavam se ako interpunkcija i gramatika negde nije u redu ... nisam hteo da menjam,kako mi doslo tako sam pisao ...