Još od stvaranja sveta postoji - dan prvi

Prvi dan u vrtiću, kad su tvoji roditelji rešili da su te dovoljno čuvali baka i deka i da će ti socijalizacija sa drugom decom pomoći u odrastanju

Prvi dan u osnovnoj školi, kada je psiholog procenio tvoju zrelost da stupiš u obrazovnu mašinu

Prvi dan u novoj školi, kada se preseliš, jer su tvoji kupili stan u drugom delu grada ili su se zbog boljeg posla preselili u drugi grad

Prvi dan u srednjoj školi, nekoj koju si izabrao/la jer želiš da pratiš svoju viziju i misliš da si dovoljno odrastao/la da znaš koji je najbolji pravac u tvom životu da se njime krećeš

Prvi dan na fakultetu, nekom koji si izabrao zato što si sebe video/la u belom mantilu ili sa kičicom u ruci

Prvi dan na novom fakultetu, ako shvatiš da ti je prvobitna vizija bila pogrešna

Prvi dan na prvom poslu u životu, kada su ti mama i tata ukinuli džeparac, zato što su procenili da je vreme da se osamostališ

Prvi dan na svakom narednom poslu, kada si otišao sa prethodnog zato što ti je plata bila nezadovoljavajuća ili si doživeo/la mobing ili zato što si spreman/a da se dalje usavršavaš

Usud prvog dana............ Nepoznati oko tebe, čini ti se da te gledaju tako da ne primetiš da te gledaju, da se oni koji se međusobno poznaju došaptavaju o tebi,  osećaš se nesigurno, uplašeno, ako ugledaš poznato lice tvojim prođe olakšavajući osmeh prepoznavanja i sve tako....... definitivno od blago do vrlo taumatično iskustvo. I doživljavaš ga iznova i iznova. Moja majka bi rekla - to ti je život, sinemiko, otac - drži se daso, tvoja majka bi možda rekla - izdrži biće bolje dušosrcesrećo, otac bi te bez reči potapšao po leđima i ja - ti vremenom, primetio/la si verovatno, prhvatamo te njihove roditeljske savete između mudrosti i floskule i tešimo sami/e sebe. Ili usvojimo onu narodsku - sve što me ne ubije, čini me jačim/om, pa tako i taj prvi dan. Ja baš ovih dana razmišljam koliko sam jača na konto tih prvih dana, pošto ih se dosad nakupilo baš dosta...........

Prvi dan kad sam sa gomilom dece koju ne poznajem ostala u sobi sa niskim stolovima i stoličicama, kockicama po podu i igračkama na policama, gledajući u vrata koja su se zatvorila za mojom mamom, prvi dan kad sam sela u klupu sa nekom devojčicom sa loknastom kosom  i tokom tri preduga, a u stvari 45minutna časa krišom zagledala njen profil, prvi dan kad sam ispred table za obaveštenja stajala unezvereno posmatrajući raspored predavanja i vežbi, koji kao da je bio ispisan na turskom jeziku, koji pritom nisam upisala da studiram, pa onda prvi dan u dvokrevetnoj sobi u domu sa devojkom koju sam tek upoznala, u stvari još strašnije prva noć - spavati na metar od totalne srankinje, pa ponovo ta ista prva noć samo sa drugom devojkom, kad je počela nova godina studija i ja dobila drugu sobu..... I sve tako, do evo još jednog prvog dana na poslu, doduše ne na prvom poslu. Prvog dana na novom poslu najstrašnije je, čini mi se kad te još uvek ne rasporede na neki od tekućih poslova, pa nemaš šta da radiš, a naravno nemaš s kim ni da popričaš, pošto nikoga ne poznaješ i ako poznaješ, ne želiš da budeš navalentan/a. Zato ti tih osam sati izgledaju kao večnost, koju bi želeo samo da je u nekim drugim uslovima, recimo da provodiš sunčan mirisni dan na moru sa svojim prijateljima ili da u kišno nedeljno popodne ležiš sa svojim dečkom / devojkom u toplom krevetu ispred TVa ili već, prepuštam ti da maštaš.... Ali kada to želiš, vreme uglavnom proleti da bi se nakupilo i zakrčilo u toku nekog od tvojih prvih dana. Eto takvo jedno zakrčenje se zbilo u mom životu u dan prvi na četvrtom poslu. Poučena prethodnim iskustvima, pokušavala da zavaram svoje „ustreptale" misli usmeravajući ih ka nekim lepim doživljajima, dragim ljudima, željenim stvarima da bi se i damari smirili.... pa je dan prvi prošao, kao pola, a ne cela večnost (šta znači iskustvo) i ja sam još jednom preživela!

Nije ni taj prvi dan uvek tako loš, ne želim da ga totalno ocrnim, razbijem, razbucam, raskomadam, smrvim, smlavim i ponizim. Ja sam prvog dana na fakultetu ispred baš one table o kojoj sam pričala upoznala svoju najbolju drugaricu, mada sam tek kasnije shvatila da se ona izborila za to mesto u mom životu, a moj dečko kaže da se još prvog dana srednje škole zaljubio u mene, mada mu je trebalo mnogo mnogo vremena da tu svoju zaljubljenost iskaže.......

Toliko o danu prvom, za mene je ipak lepo kad dođe dan drugi, pa sve ono nepoznato krene da se uobličava u obrise prepoznatljivog. Možda sam zato komformistkinja.