Ljudi, pa zar je ovo moguće...

tvrdi da su ti pirati ljudi iz LDP-a udruzeni sa par momaka iz G17+ !

... kada te zaustavi policajac, pa ti trazi bilo sta samo da ima razloga da ti nesto naplati, pa mu umesto 1500 das 1000 dinara (kao nemas vise) i on te pusti bez ikakvih papira. Koliko tek strancima uzmu?!

Sta je to ako nije neka vrsta drumskih pirata?!

Negotinska krajina onako baš liči na Rog Afrike

'Ajde ne budite naivni, 38 napada za dve godine!? Da se zaista radi o pljački do sada bi policije Bugarske i Srbije odradile nešto po tom pitanju. Verujem da je u pitanju sjajna saradnja bugarske posade brodova i naših švercera. Navodno opljačkani brodari po povratku u matičnu zemlju, verovatno, prijavljuju pljačku kako bi "opravdali" nestanak goriva, kablova, itd. Pa ovo se radi još od početka 90-tih godina!

Ozbiljna konkurencija:

Gusari s kanala Černe
B. STJELJA, 26. jul 2006

GUSARI žive i na Dunavu, a ne samo na filmskom platnu i karipskim morima. Na mestu gde se najveća evropske reke uliva u Crno more, rumunski pirati vrebaju bogate turiste sa zapada. Navike se menjaju čak i u ovoj "profesiji", pa rečni pljačkaši kojima je nekada glavni plen bio teret, danas više vole novčanike.

Tako je u poslednjem prepadu prošle nedelje nastradao "Petar Beron", brod Bugarske rečne plovidbe, koji je osim tereta prevozio i putnike.
- Napadnuti smo u kanalu Černe vode, već uobičajenom mestu za piratske akcije - priča nam Valentin Keremedčijev, direktor predstavništva BRP u Srbiji. - Presreli su čamcima brod usred vanredne carinske kontrole. Zakačili su se čakljama i pomoću užadi se popeli na palubu. Uzimali su sve što su stigli. Od putnika novac i dragocenosti, ali su porazbijali i stakla na automobilima i kamionima i povadili sve što im je bilo zgodno.

Ovoj bugarskoj rečnoj kompaniji gusari su presretali plovidbu već šest puta.

Rumunski banditi poznati su rečnim mornarima duže od deset godina. Vlasti, ipak, ne znaju koliko ih ima. Utvrđeno je samo da su to poludivlja plemena ruskog porekla, koje nazivaju Lipovljani. U njihovim akcijama stradali su i Slovaci, Ukrajinci, Rumuni...
- Naš konvoj, koji je bio natovaren kukuruzom, presreli su u toku noći čak dva puta - prepričava nam Murhaf Jandali, Sirijac koji plovi pod rumunskom zastavom. - Oba puta ih je posada odbila šmrkovima za vodu. Od tada ne pristajemo da se kroz ovaj kanal krećemo noću.

Gusare kapetani opisuju kao bradate nasilnike. Ova poludivlja plemena žive u sojenicama u delti Dunava i uz kanal Černe vode. Osim gusarenjem, bave se i ribarstvom. Brzim čamcima se u noćnim časovima prikradu brodovima i opelješe ih. Nekada upotrebljavaju i silu, ali im se uglavnom niko ne opire.
- Ne želimo da se suprotstavljamo jer su često pijani i nasilni. Vredniji je ljudski život od svake robe - dodao je Keremedčijev, čiji brodovi velikom evropskog rekom prevezu i dva miliona tereta godišnje.

U našim rečnim agencijama tvrde da srpski teret nisu nijednom opelješili divlji Lipovljani, ali su svesni da će se bradati pijanci u budućnosti više "meračiti" na bogate turiste.

Samo kroz beogradsku luku u sezoni prođe oko 400 luksuznih brodova koji plove ka Crnom moru. Na sreću, dosada, svi su plovili bezbedno.
- Na njima se voze bogati putnici, koji uglavnom imaju oko 70 godina, jer traže da im grupa bude sličnih interesovanja - priča nam Vojislav Obućina, komercijalni direktor pomorsko-rečne agencije "Jugoagent". - Sedmodnevni aranžman za bračni par na ovakvim brodovima košta oko 5.000 evra.
Ostaje samo nada da piratska avantura nije uračunata u cenu aranžmana.

DELTA
ČERNA voda je kanal koji spaja Dunav sa lukom Konstanca na Crnom moru. Prilikom radova, za vreme Čaušeskove vladavine, iz njega je izvađeno više zemlje nego u Sueckom kanalu. Ovaj prolaz skraćuje zaobilazni put kroz deltu Dunava do Crnog mora četiri stotine kilometara.



Domaća sitovacija:


[Politika]

Rečni „pirati” bolji trgovci nego pljačkaši
Godišnje se prijavi svega desetak pljačkaških prepada u srpskim vodama, ali se sumnja i da su pojedine zapravo – dogovor sa posadom brodova

Pljačkaši presreću brodove i u Srbiji, ali su njihove akcije manje spektakularne od piratskih prepada u somalskim i indonežanskim vodama, pa i od masovnog pretovara nafte u švercerske barže za vreme sankcija. Sitni trgovci gorivom iz naselja duž Dunava izgubili su podršku države, ali su i dalje spremni da, makar prepušteni riziku, napadaju brodove radi svakovrsnog tereta, naoružani i spremni da ga otmu ili da ga otkupe od podmitljivih posada. Njihovi ojačani čamci mogu da ponesu i po 20 tona tereta, ali, ako ne odnesu količinu veću od one koja je ugovorom proizvođača i kupca određena kao prihvatljivi gubitak, policija ne mora ni da sazna da se zbila krađa. Posle nafte, čiji sladak ukus pirati nikada nisu zaboravili, najcenjeniji su tovari koksa, metala, žitarica, šećera ili veštačkog đubriva. Omiljena zona za vršljanje im je pojas od Smedereva do Beograda.

– Smederevo je najveća luka u Srbiji, ali nema odeljenje rečne policije. Kako nema obezbeđenja, odavde do Grocke kriminalci imaju na raspolaganju 60 kilometara da operišu bez mnogo straha – objašnjava Hranislav Mirković, šef Lučke kapetanije u Smederevu.

– Rečna policija nije uvek od pomoći ni tamo gde je ima. Ili ne rade 24 časa ili nemaju dovoljno čamaca, pa posadi na brodu presretnutom na otvorenom Dunavu niko ne može da pomogne. Policija ponekad privede osumnjičenu grupu, ali dokaza nemaju, puste ih pa ih opet hvataju nekoliko dana kasnije. Oteti tovar nikada ne dobijemo natrag pošto je roba odmah prosleđena preprodavcima – kažu u beogradskom predstavništvu Ukrajinsko-dunavskog brodarstva.

Prijava piratskih napada godišnje stigne svega desetak. Dogovorenih pretovara robe ima i više, ali se sumnja da su i pojedine prijave navodnih prepada samo maska za pogodbe posade i pirata. To bi objasnilo zašto mnogi tobože napadnuti mornari nerado govore i sa policijom, a kamoli sa novinarima. Drugi razlog za ćutanje mogla bi biti strepnja da su pirati zadržali dobre odnose sa lokalnim policajcima uspostavljene u devedesetim godinama prošlog veka. Pojedini brodski transporteri nezvanično navode da su dobro poznati krajevi reke gde ih sačekuju pirati, kao što se zna i za improvizovana pristaništa, uređena za primanje pokradenog tereta. Ipak, njihov je utisak, rezultati policije u hvatanju rečnih kriminalaca ostaju mršavi, tako da o piratima danas otvoreno govore samo oni koji odavno nisu morali da se suoče s njima.

– Pre deset godina, ne samo da smo znali na kojim deonicama puta će nas presresti, nego su njihovi čamci bili stalno ukotvljeni na adi preko puta pristaništa u Pančevu – seća se Milorad Kovačević, pripadnik službe obezbeđenja „Petrohemije”. – Tek što sam počeo da radim kao čuvar, nepoznati tip mi je prišao, pozdravio me po imenu i, kada sam ga pitao odakle se poznajemo, rekao mi je i kako se zovu moja supruga i kćerkica, gde žena radi i u koju školu mi dete ide. Mada mi je nudio dve hiljade maraka, nisam prihvatio da poslujem s njima, pa je uskoro još jedan navratio da me pritisne, ali je i taj gubio vreme. Kasnije sam prepoznao tu osobu u SUP-u, saznao da je policajac, pitao ga šta je hteo od mene i on je odgovorio da je čuo kako neću „da radim” pa je proveravao zašto. Posle toga me ipak nisu dirali.

Nasilje nije neophodno piratima jer, i pre desetak godina i danas, ako čuvari u pristaništu ne pristanu na pogodbu, članovi posada se pokažu popustljivijima, mada, kada im sa obe strane plovila priđe nekolicina čamaca sa po barem dvojicom ljudi naoružanim pištoljima i dugim cevima, izbor jedva da imaju. Zato dunavski pirati, sem jednog izuzetka prošle decenije, ne ostavljaju za sobom žrtve, retko kada lakše povređene sem ako se neki mornar baš uzjoguni. Jedan takav tvrdoglavac sa bugarskog broda u oktobru je gurnut u reku, posle čega su njegovi drugovi izgubili volju da se bune. Taj slučaj je bio povod da se o bezbednosti plovidbe Dunavom raspravlja na Konferenciji rečnih brodarstava u Varni početkom meseca.

– Oni vole da uskaču na barže bez posade, ali su na ovoj zatekli mornare pa su pribegli nasilju. Ako nema vrednog tovara, kradu makar elektromotore i kablove, što mogu da prodaju samo kao staro gvožđe za sitan novac, dok brod mora da čeka danima da dobije nove delove i zato probija rokove, vlasniku stižu sve veći računi za nepredviđene troškove i, naposletku, javljaju mu da je ugovor otkazan – kaže Zoran Netković, generalni menadžer „Agent plusa”, koji zastupa mnoge strane teretnjake na proputovanju kroz Srbiju.

Kablovi, koliko god to mizerno zvučalo, najčešći su plen današnjih pirata sa Dunava. Moguće je pokrasti ih bez rizika, pa se isplate iako ne donose veliki novac. Važniji su živa glava i plitak ali pun džep nego obogatiti se i postati heroj morbidnih legendi.

Vladimir Vukasović
[objavljeno: 04/12/2008]

Dunav je more.

To samo stranacki podmladak malo vezba....Da budu spremni kad dodju na funkcije!Mada im i brodari u tome zdusno pomazu - posebno ako su iz zemalja u kojima je demo(n)kratija uzela maha.Da,Bugarska je bas dobar primer!

I ovo je Dunav i u odnosu na onaj prvi - nisu tako daleko...
Levo je Rumunija, (valjda je jasno ?)

Interesantno zasto ne "napadaju" austrijske i nemacke brodove pogotovo one sa turistima gde para ima na bacanje, nego nasli sirote Bugare da peljese?
Pole izrecenog samo da se slozim sa sagovornicima koji su konstatovali da je to zajednicki biznis a onda "opljackani" moraju da prijave kradju imovine koja nije njihova nego firmina ili klijentova.
Da dodam, ovaj clanak i onaj u austrijskim novinama (na istu temu) treba odmah da izazove najsnazniju mogucu reakciju nasih vlasti(u vidu sveobuhvatne policijsko-poresko-finansijske kontrole priobalja) jer se vec vidi kampanja kako su Srbi nepopravljivi kriminalci,kloshari koji su zasluzili to sto im se desava!!