Standardi su pali na teme

Dugo sam cekao da pokazem nezadovoljstvo opstim stanjem u drustvu, a kao takvim i opstim stanjem u privredi, pa i opstim standardima kojima bi trebali da se rukovode privrednici. Standardi kvaliteta u svetu postoje dugo, a mi ih ne postujemo ni u osnovi. Svaki kriterijum  kod nas zamenjen je autorativnoscu, narcisoindoscu i stavom "znam sve", da svaki standard gubi smisao na samom startu. Za primer uzmimo institucije koje su pod nadzorom drzave, niko ne odgovara za svoj posao, niko ne daje radni nalog i svaka administracija nema kontrolu od strane drzave. Nema radnog naloga, nema ni odgovornosti.Osnova bilo koje politike kvaliteta. Ako pogledamo samu privredu, tu vlada klasicno robovlasnicko drustvo. Jedna klika i zaposleni, radite dok ne umrete, a mi vam necemo dati sto vam pripada, ni sat prekovremenog, niti godisnji kada vam treba, niti bolovanje, radicemo sa vama sta nam je volja, vidno urusavanje svake samosvesne licnosti. Mobing je druga rec za nasu privredu. Kada sam kod standarda zeleo bih da spomenem inspektorijat, tj. poljoprivrednu ispekciju, koja je do te mere korumpirana da je standard kvaliteta potpuno doveden u pitanje. Uvozicki lobi je velik, pa je moguce preko odredjenih inpektora uvoziti hranu koja je ispod svakog standarda kvaliteta. Kada inspektor dobije izvestaj od laboratorije o ispravnosti nekog uzorka, ukoliko nije ispravan, vrsi pritisak na laboratoriju, koriguje se izvestaj laboratorjie i uzorak dolazi na rafove prodavnica gde vase dete kupuje hranu koja ne odgovara kvalitetu, a cesto i zdravstvenoj ispravnosti. Pored tog pritiska inspektora, pritisak se siri u koncetricnim krugovima svuda u drustvu. Drusto je mobingovano. U Srbiji su veliki strahovi i niko vise ne zivi slobodno.Svi smo zrtve mobinga i zlostavljanja drzave i poslodavaca. Ovu zemlju od nas su otele barabe, ljudi koji nisu naucili nista u zivotu osim da vladju na racun straha.