Kanal sa rednim brojem 21
je mesto koje je od ponoci
pa do pola sest izjutra rezervisano
za soft pornice.
Nikada mi nece biti jasno
zasto u gornjem levom uglu
ne stoji oznaka +12
za pubertetlije ili decu koja ranije provale taj bitan
momenat odrastanja.

                                                        klica sumnje

Potpuno sam se sjebao

kada sam pomislio

da je život ono što bi trebao da bude,

jer sam nedavno shvatio da je život ono

što ne bi trebalo da bude;

govnjiva klica u utrobi univerzuma, sitna, neprimetna,

ne namerno začeta, bez svrhe i cilja,

bez napretka,

odjednom se samo

rasprši i od nje

ostane samo gola sumnja.

Uspem ponekad da ućutkam pse u dvorištu

i na miru ispušim cigaretu na terasi

Noćas ce umreti troje

i roditi se četvoro Kineza.

O tome verovatno niko neće čuti,

ali opet, njihove majke plakaće ponosne.

I majke umrlih i majke novorođenčadi

Slabo se šta menja u Srbiji

osim potražnje robe

i uzdizanja srednje klase isčitavanjem domaće beletristike.

Sumnjam da je iko ikada

napisao pesmu o Kinezima

A živeo u Srbiji

i boleo ga kurac

i za Kineze

i za Srbe.

O domaćim piscima da i ne govorimo.

'' the golden billion consumes the lion's share of all resources on the planet ''
Sergey Georgyevich Kara-Murza

I imam mp3 u ušima,

I idu mi emisije ‘’Noćna mora’’ Željka Malnara.

February  12th,   memento 3

Nikada nisam bio u sličnoj situaciji – niko od mojih nije bio sklon suicidu, možda po malo depresivni ali to je valjda normalno.

Sestrin muž. On je razmišljao o tome, nije krio, pričao je otvoreno o tome. Sestra ga je izvukla, sada je samo na lekovima koji ga smire kada vrišti u snu. Još uvek je polukonfuzan po pitanju da li je trebalo da ide u Irak ili ne. Mada često kaže da bi opet otišao, patriota je.

U zatvoru nisam razmišljao da se ubijem. Ne vidim razlog, odslužim svoje i idem dalje. Loša karma me neće pratiti

Vozili smo se oko 60 na čas, Fiona i ja, po krivudavom putu za Glazgov. Kroz poluotvoren prozor, s vremena na vreme bih proturio glavu, praveći duboke uzdahe; napolju je lebdeo prohladan, majski vazduh, i sunce je odskočilo visoko iznad; osećao sam kako me njegovi zraci zapljuskuju po obrazima. Sve u svemu, bilo je fino, napolju.

A unutar karoserije mog ''fordića'', bilo je užasno. Fioni se išlo u toalet – hajde da se ne foliramo, pišalo joj se! – i bila je prilično nervozna. Uspevao sam da ostanem pribran, uprkos latentnoj netrpeljivosti koju bih osećao prema njoj u ovakvim

    Fred Melcher je bio poslednja generacija one Amerike, koja nam je bila saveznik i koju smo toliko voleli.

    Rođen je 1918. godine u porodici siromašnih doseljenika iz Nemačke, ubrzo pošto je njegov otac, kao američki regrut u prvom svetskom ratu, umro na brodu za Evropu od posledica španske groznice. Oca nikad nije upoznao.

Dobar dan, ja sam Čeda i imam dva meseca.

Sa takvim jednim

Ponekad samo tako dođe kraj.

Htela sam da stavim FB status,ali se moje kolege bune kada pisem vezano za susednu nam drzavu, iako to nema veze sa njima licno vec sa bezumljem koje je vladalo u vremenu koje niko od nas ne moze da zaboravi. Poenta je i da moze,nece.

Svaki vetar nosi zensko ime, svaka je nesreca bezimena, jedino je Oluja ta koja je zauvek etnicki ocistila skoro sve Srbe iz susedne nam nase komsijske clanice EU.

Slusala sam Rabina pre dve nedelje kada je pricao o Patrijarhu Pavlu, i rekao da je u najvecem stradanju Srba i drugih nacionalnosti za vreme Oluje bio uz srpski

Za Zanku Stojanovic

Poligraf