Blic volim da čitam jer često prvi pišu o društvenim temama o kojima sam imao nameru i ja da pišem ali danas sam se razočarao u njih. Da li može neki medij, bilo online ili offline da ne koristi copy & paste kao model kako dolazi do sadržaja!? U današnjem (16.10) izdanju Blic-a, u rubrici o novim tehnologijama (stranice IT2 i IT3) su se pojavila 3 prekopirana teksta iz rubrike B92 Tehnopolis! Ali kao što u TV shop-u kažu - Ali to nije sve! Samo jedan od ta tri teksta su potpisana imenom autorke teksta i da je preuzeto sa B92 a ostala

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

http://www.boingboing.net/2007/08/23/jasmina-teanovi-i-he.html

RussiaBlog

Eto, opet se desilo.Šta se desilo ? Ozbiljno je napadnut jedan novinar (snimatelj B92), malo manje ozbiljno drugi fotoreporter, a shvatam da i ostale ne prolaze baš najbolje. Verovatno se vaskoliko srpstvo odmah „hvata“ za ove moje reči „ozbiljno“ i „malo manje ozbiljno“. Pa zaboga, u Srbiji je sve normalno dok vas ne ubiju, mada primeri Ćuruvije i Pantića pokazuju da i posle ubistva sve OSTAJE „normalno“. Kako je sve normalno najbolje zna Dejan Anastasijević koji je kao maksimum reakcije SVIH grana vlasti (pravosudne, zakonodavne, izvršne) i svih drugih institucija dobio reči Predsednika Republike (tadašnjeg i sadašnjeg) da „će se založiti da se počinioci pronađu“. Verujem ja čika Predsedniku, al’ su mi miliji rezultati i istina. Rezultati su da svako krivično delo koje ima bilo kakve veze sa ljudskim pravima u širem smislu (nadam se da ne treba da crtam da tu spada i sloboda informisanja, pisanje o ratnim zločinima, korupciji, sloboda javnog izražavanja mišljenja, pa ako hoćete i različitosti itd) nije rasvetljeno niti su počinioci kažnjeni. Ako i jesu SLUČAJNO kažnjeni, kazne više liče na one za neprijavljivanje prebivališta ili kad Stanoje ubije Milojevu kravu zato što mu je ušla u zabran. Kad znamo ove rezultate, lako je da vidimo i istinu. Ona je posve jednostavna – nema volje ! Da li je to politička ili neka druga – to je Bošku Brankoviću, Dejanu Anastasijeviću i svima ostalima potpuno svejedno – bitno je da zbog nedostatka te volje nema rezultata. Pa nemojte mi reći da policija ne može (EJ – NE MOŽE) da od tih 300-500 bitangi nađe ko je prebio ovog momka, da od malog kružooka AKTIVNIH podržavalaca ratnih zločina identifikuje ko je Dejanu „instalirao“ bombu ili ko je iz efikasnog DB90’s (za nepismene: BIA 90-tih) ubio Ćuruviju,a bogami i ostale. O tome da jadna policija ne može da nađe ko je raznim i ratnim zločincima „sređivao lične karte i papire“ ne treba trošiti reči. Da je to lako, ja bih otišao u MUP i tražio da mi daju ličnu kartu na ime nekog ko je već umro.

Danas smo Dragana Vučković i ja kao predstavnici Koalicije protiv diskriminacije boravili u Nišu i zajedno sa Mrežom odbora za ljudska prava (takođe članica Koalicije) održali konferenciju za novinare. Novinari su bili pristojni kao i svih ovih dana, sa puno konkretnih pitanja o povlačenju zakona, izmenama itd. Posle toga

Kao što sam već pisao, najmanje 5 pesama su gotovo sigurni finalisti od onih koje će za manje od dva sata izaći na scenu. Nekako je najmanje izvesno šta će uraditi Srbija i tu se situacija nije previše promenila. Pesma se svima sviđa mnogo više, ali ko zna da li će to biti dovoljno... Na poslednjoj "prediction" tabeli ovde u

Mnogo sam naučio sinoć gledajući Utisak nedelje. Ja sam naivno mislio da je problem zdravstva, kao i u ostalom svake druge sfere društva gde je država glavna i jedina, nedostatak pozitivne selekcije i sistema koji stimuliše pozitivnu selekciju. Ukratko konkurencije. Da građani budu ti koji će odraditi i odrađivati posao te selekcije time što će birati bolje lekare, bolje sestre, čistije toalete, ljubaznije osoblje.

Grupa od desetak zena iz Kuršumlije, koju je okupila sedamdesetogodišnja Dragica Milanović, već su postale konkurencija najboljim molerima u gradu.

Ovo su preduzetnici (eng. entrepreneurs). Po meni, to je suština priče. To što su žene, pa još u zrelim godinama, čini priču još lepšom. Ali joj ne menja suštinu. Za Srbiju je suština da iko razmišlja kao one, da uvide da postoji tržište za njihov proizvod, i to u naizgled zatvorenom tržištu na kome naizgled nema mesta za njih, a onda i počnu da rade na svom planu. I da rade i razmišljaju na duži rok.

Koja li je muka naterala nepristojno bogatog da da intervju na televiziji? Da proziva predsednika i njegovu stranku i njihove nepristojno bogate? Da kao i Čeda pohvali rad sudstva i opšti izbor sudija. Intervju u kome može samo da izgubi, a ništa da dobije.

RZS je objavio Anketu o radnoj snazi za oktobar mesec 2012.god. Prethodna je izvršena u aprilu 2012.godine. Između dve ankete, dobili smo 141.000 zaposlenih.

Vlada je formirana krajem jula prošle godine. Prošlo je šest meseci od njenog formiranja. Mislim da je prošlo dovoljno vremena da bi mogla da se da prva ocena njenog dosadašnjeg rada.

Spremajući ormane (presipajući iz šupljeg u prazno), pronašla sam notni papir, tačnije, istrgnuti papir iz kajdanke (notna sveska). To nije običan notni papir, ovaj sadrži rukom pisanu pesmu nastalu oko 3 am u stanu jednog novosađana kome sam zaboravila ime&funkciju, na sedeljci posle izložbe u Studju 24 (ako se tako zvao klub, nek me novosađani isprave). Izložba je bila o stripu Mali Nemo i Dlakava Patka (sve asocijacije su prihvatljive) te radionici od par dana na kojoj je taj strip i još koji na blisku temu, nastao.

Na moje oduševljenje, u jednom momentu stiže i Andrla

 

Sve obichno.

Sasvim.

I dan i grad u njemu

i nebo nad njim.

Ni jedne mrlje od oblachka, prosharane bljeskavim zutim, sakrivenog sunca.

Nishta.

 

Obichna ulica i obichan pas u njoj.

Njushka beznadezno po djubretu, bachenog sa prozora zgrade, pored koje se zatekao.

 

Saobracaj uobichajeno tutnji, poneka sirena nervoznog vozacha talasa kroz naviknuti napon buke.

 

Na

"Alice: It would be so nice if something made sense for a change.", Alice in Wonderland

Citat po izboru urednika bukleta EU sexy issue, Rajka Božića 

Ms Milić je odlučila da strateški -edukativno pristupi određenim side effects koji su vaskrsli oko  usvajnja zakona protiv diskriminacije, pošto je isti  sa verom u Goksija Miletića and  Koaliciju, Marka Karadžića i LDP ispratila u Skupštinu.

Ms Milić se, naime, danima pita na šta su nekad sve ili i dalje onanišu likovi poput Plame, GajgEJr brojača

OK, kad već ne slušaju Ms Milić i ne šalju u Srbiju interventnu u sastavu Horejšio Kejn i Geregori Haus ( zna se da Čak Noris u istu ne sme ni da priviri  jer je Mile Kitić jači nego ikad) dobar je i tandem Džozef Bajden i Filip Gordon. Još da se  Bajden bolje ošiša, pogotovu onu loknu pozadi na vratu, i da pusti da se „granice na Kosovu prilagode“ to jest da se Kosovo podeli a da se to psssss nikom tako ne predoči. Da se ta farsa završi na jedini moguć polufunkcionalan način, jer „ocena krivičnog dela“ koja je dovela do bombardovanja, ajde, to je bila Klinton-Bajden politika, od koje je Bušova administracija odustala, a  od nje napravila Frankeštajna zvanog izvoz demokratije nasilnim putem.  Ms Milić nije BTW.  A i EU se pravi luda pa nam tvrdi bolje vam je bez Kosova ekonomski i organizaciono, il prodaje priču o nastavku raspada SFRJ kao glavnom argumentu, koji onda totalno pobija razloge zašto su nas bombardovali, dakle sve to je politiku supremacije ljudskih prava nad državnom teritorijom  ojadilo možda i  za sva vremena verovatno kao legitiman koncept, al ni po toj poltici nikad nije bilo neke usaglašene, normirane,  skale za „presude“. Presudu su Srbiji  još  izrekli x godina kasnije što solidno zbunjuje i daje ogroman prostor satelitu Jeremiću i Co za kamaru zamena teza, previđanja Batajnica,....Al ako uzmete u obzir broj kolatreralnih šteta u Afganistanu, metodoligija dal selo po selo il pojedinac po pojedinac, to jest  i iz kojih razloga se ljudi ubijaju,  počinje da gubi na razlici i značaju, pa ne vidim šta je loše u podeli, pogotovu ako se zna da bi Bajden i Irak podelio.