pazi : to može samo neko ko gleda u oči
a ti odluči : šta donosi

___________________________________________________________
 

Birajte madam

 

E

,  

lepa si!

Znam, znam, ali slušaj :
Nisam siguran da je to tvoja priča.

Ja

Mogu da ti ponudim trenutke sebe Celog
I ako stignem da se zaustavim i promislim da osetim : možda se Takav
Nikom nisam.
Ako je to manje od Koračanja, nije
Bogznašta.

Ko to stalno otvara kutije ? Ja mislim

Oni

Koji ne znaju da su dobro . 

Očekivala je tako nešto. 

I bilo je blagog golicanja u nozdrvama.  

volim da otkucam prvo što mi padne na pamet

oslušnem kuda i

... 

prvo što mi je palo na pamet: pamet!

mućmuć!

Ne razume se u to: priznala je. U tajnoj poruci.

Mnogo mu je lepo ali ona ne zna šta je

kako se zove

ima li još negde da se vidi

Možda joj bude lakše da prepozna

Sasvim je izvesno da će i ova jesen biti lepa. Koliko se ko potrudi. I da sam ovde već 4.! Zanimljivo mi je da mislim šta sam sve mogla da (u)radim da nisam bila -sa vama. I šta bih sve propustila da sam radila: sva-ta-druga.

Velika rečenica iz malog života jedne žene: Ovo parče omeđenog prostora: na koje sam spuštala svoje zlatnike: je mesto sigurno: da ih niko neće pogrešno pomerati: što je pomoglo da uvežbam: kako da ih slažem: na prava mesta.

--Bio sam

--I ja

Proći ću pored tebe i praviti se da ne vidim šta si izgubio. Ionako moraš otkriti sam. I šta ti je gubitak doneo.

s.

-Šta misliš, hoće li neko doći?

-Neće. Mislim da ne čeka. Mislim da se odmara. Možda i od čekanja.

-Šta li to zapisuje?

-Račun? Šta joj je potrebno sa-pijace. I sa pritoka.

-MainStream?

-Tako nekako.

Nemam zapis o slobodi. Mislite da kasnim?......

Kupila sam ogrev i dala da ga iseku i naslažu. Pristiže mi IV rata za ovo od čega živim. A imam i neke rokove koji će prepoloviti sate. Kupila sam rukavice: plavobraon: nijanse obale: uz šal sa printom ČAMCI. Greju me pokreti kojima pišem. Ovi su samo za ukras. I uspomenu na hladno.

ČESTITAM !

Nekada mi se učini da će slika prostora u kome sam nestati – ako je ne dodirnem. I ja sa njim. Nekada, opet, da će se prostor pretvoriti u sliku – ako ga dotaknem. Oči se trude, slike varaju, slučajni uglovi presecaju prave:

kada bi uklonili staklenu zgradu iz pogleda sa dunavskog keja, mogao bi ne biti beograd

košavna. i miris mora pored reke

onaj ko večeras uhvati pahulju i stigne da se zagleda u to,

znaće. o čemu vredi sastavljati slova. o čemu se postoji.

za(pravo.

____________

*nost

Šta li će, Rado Moje, ostati iza tebe, ako nastaviš da ne tragaš!?

Laki i teški komadi, i svi poslagani po-taman o-toman - - šta-ti-ja-znam -

Hvataaam! Pa-dam!

Po tragovima zatečenim - - naiđenim - - navođenim - - dodatim - datim - - da ti
dam - - proigram - otvorenih ruku - sve je u tom krugu.

Držim olovku na udaljenosti od sunca, toliko tek.. Da me ne zabole sećanja.. Mislim da sam stigla tamo gde sam naumila.. Davno, i kao za tren.. Pesma koju spazim da izlazi iz mene, svaki put kada odlučim da se obratim.. Ili poželim nešto da kažem.. I čujem.. Pesma:

-        Šta čekaju?

-        Mislim da odlučuju šta ih čeka!

-        Kada izađu?

-        Da. Šta su odlučili da iznesu, u šta da uđu, čega da se klone, čemu da se priklone..

.. o čemu da ovise..

.. šta da protkaju sobom..

.. šta da nagoveste..