B92 Blog

sa sećanjima.

I te njene suze.

Kao da.......

Sedela je kraj prozora. Mislim da nije videla kako joj mašem. Držala je u ruci te svoje suze..... i gledala u pravcu onoga što je želela.

U bombonjeri na stolu četiri kolača sa jabukama i mrvice od keksa sa slikom kuće. Nešto je sviralo. Zaboravio sam. I tragovi sunca na zidu nasuprot vrata.

Sećam se kako sam pomislio: Glupo je što ću se jednog dana, od svega što sam želeo, sećati senki. 

• E! Otkud ti?
• Iz četvrtog reda. Jedva sam se probila. Kako si, gde si?
• Dobro. Sasvim. Mestimično suzno. Još umem da uključim dugu..... Na starim i novim mestima. Ti?
• Dugo se nismo videle.
• Dugo. I nismo se pitale.

ovako:

volim što sam tu.

--Bio sam

--I ja

Sasvim je izvesno da će i ova jesen biti lepa. Koliko se ko potrudi. I da sam ovde već 4.! Zanimljivo mi je da mislim šta sam sve mogla da (u)radim da nisam bila -sa vama. I šta bih sve propustila da sam radila: sva-ta-druga.

Velika rečenica iz malog života jedne žene: Ovo parče omeđenog prostora: na koje sam spuštala svoje zlatnike: je mesto sigurno: da ih niko neće pogrešno pomerati: što je pomoglo da uvežbam: kako da ih slažem: na prava mesta.

Kapljice espresso kafe. I kada mi, u sezoni gradskih bašta, redizajniraju dezen na majici. Ne veniširam.

Miris šampona u mokroj kosi.

Potraga za začinom koji će iznenaditi ukus.

U stvari sam htela da zapišem o običnom. Kako mu se sve lepše radujem.

Namestim udobno pozu za naslućivanje; na koju stranu će krenuti.

mesec :: s.

rasklapam pa gradim

svoju kuću

srednji radovi

više sama

visoki plafoni: gipsani: oni što vise: a kao da su pravi

patos – molovan

i paučina

iz pretprošlog veka

Gospođo! Draga gospođo. Nemojte tako! Niko vam nije kriv! Naručite još jednu kafu i nemojte vikati! Vičete, vičete. Uznemiravate prisutne. Zamislite da neko pored vas tako glasno rasprema: u bašti koju ste odabrali za odmor. Naravno da vas čuju. Žao mi je: niste dovoljno u sebi: a i ona čaša: juče naprsla: iz čistog mira: eeee.... znam, znam. Oni ne znaju, ali ja znam.