Mediji će sada pokušati da ubede i nas i Egipćane da je priča uglavnom završena. Vojna hunta je dala kontradiktorna obećanja dvema stranama ("inostranstvu" i svojim građanima), a neće biti "interesantno" da se izveštava koga će da proba da prevesla.

Jedna od najneispričanijih priča glede egipatske revolucije je udeo radničkog pokreta. O svemu se škrabalo, fejsbuku&tviteru, paranoisalo se (i dalje se to čini) o udelu Muslimanskog bratstva (tone mastila i piksela) itd. Egipatski radnici, kao i u prethodnih pet godina, nisu bili tema, koja će zaokupiti globalne medije. Čisto da malo popunim tu rupu, kao i da pružim uvid u jedno razmišljanje dan posle, prenosim današnji blog egipatskog novinara, blogera i aktiviste Hosama el Amalavija.

Brian How, 1949-2011 R.I.P.

Opšteprihvaćena definicija terorizma ne postoji. Terorizam je neuhvatljiv, kad god neko poveruje da je našao pravu definiciju neko drugi dokaže da je nesavršena. Teško ga je jasno fiksirati zato što je to u suštini politički fenomen, piše Loreta Napoleoni u knjizi Terorism and Economy. Čuvena rečenica sudije Vrhovnog suda SAD, Potera Stjuarta, koju je on do duše upotrebio za pornografiju, Ne znam da definišem, ali znam da prepoznam kad vidim, može (subjektivno) biti od pomoći, ali nas ni malo ne približava opšteprihvaćenoj definiciji. Taj nedostatak univerzalne definicije može, ali ne mora, kako se već pokazalo x puta u istoriji, predstavljati mali problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Naravno, principi "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj" i "cilj opravdava sredstvo" su češće vodilje u toj raboti no bilo šta drugo.

Volite li sport? Košarku? Igrate, gledate ili oba?

Reprezentativni uspesi naše košarke zaslužuju mnogo više pažnje od "jednog bloga", pa o njima ovde nije reč (a i onako znate sve, skoro). 

Takođe i klupski i individualni uspesi nisu tema ovog posta.

Evo šta me (između ostalog) nervira: godinama slušamo neku mrsomudu o "Zemlji košarke",

Priča se nastavlja :) ...

Pre svega da čestitamo našim košarkašima što su prvi put posle 6 godina uspeli da se kvalifikuju u četvrtfinale nekog velikog takmičenje (EP, SP, OI). Šta god da se desi večeras i prekosutra ne možemo biti slabiji od 4. mesta.

Od naših igrača najviše su se istakli kapiten Krstić (koji će imati težak posao večeras), Tepić (koji ima ogromno iskustvo u mladim reprezentacijama), Veličković (koji može još bolje), možda je najprijatnije "iznenađenje" Bjelica

Danas u 18 časova počinje žreb za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Južnoj Africi 2010.

Učesnici su podeljeni u 4 šešira sa po 8 reprezentacija.

U prvom šeširu su nosioci grupa, dakle najjače reprezentacije + domaćin koji će biti nosilac* u A grupi:

 Južna Afrika, Brazil, Španija, Italija, Nemačka, Argentina, Engleska, Holandija

U ostala tri šešira reprezentacije su podeljene prema geografskom principu.

Drugi šešir: Australija, Japan, Južna Koreja, Severna Koreja, Honduras, Meksiko, SAD i Novi Zeland

Treći šešir: Alžir, Kamerun, Obala Slonovače, Gana, Nigerija, Čile, Paragvaj i Urugvaj

Četvrti šešir: Danska, Francuska, Grčka, Portugal, Srbija, Slovačka, Slovenija i Švajcarska

Već je počela bogata sportska nedelja,
nadajmo se da će sledeća biti još bolja.

Počelo je 13. svetsko prvenstvo u atletici.

MIslio sam još za vikend da okačim neki blogčić, ali...

a pošto niccolo doccni sa teniskim blogom (US Open počeo pre par sati),
ljubitelji tenisa su dobrodošli.

Autorka: Gordana Čomić

Bila sam danas u "Media Centru" da zajedno sa Marijanom Pajvančić (Univerzitet u Novom Sadu), Tanjom Mišćević (Evropska kancelarija Srbije), Aidom Ćorović (NVO "Urban-in" Novi Pazar), Veranom Matićem ("B92"), Vojislavom Tufegdžićem (dnevni list "Blic") i Aleksandrom Radosavljevićem ("Carlsberg" Srbija) od ambasadorke Danske preuzmem obavezu "održavanja" i nošenja "Baklje 2015".

Nas sedmoro (tri muškarca i četiri žene) je preuzelo "Baklju 2015" i svako za sektor u kojem radi dao obećanja o tome kako će pomoći da se svetlo ove baklje održi i da svojim plamenom osvetli koliko, kako  i šta treba raditi na promenama na bolje za ženski život u Srbiji.

Pista se oduzila, nikako da dodje do tacke poletanja, evo je. Beograd ostaje iza mene, na koliko - ne znam, ali ostaje. Vide se obrisi Zapadne i Istocne kapije, naslucujem vodo-toranj u Kosutnjaku, bar je to blizu stana u kome sam ziveo, Avala u pozadini, sve nestaje, dok avion juri pistom tako brzo, kao da zuri da me odvede odavde, odakle? U stvari, ja vise ni nisam ovde, ja sam sada u vazduhu, ni na nebu ni na zemlji, lepo mesto, pored prozora, kod krila, bas kako volim. Sa desne strane, ali nema veze. Preferiram levu, bar je sediste broj 9, heh, nisam ni sumnjao - moj broj, sedim

               Umro je veliki Brajan Klaf.

                    Pošto ovo čitaju samo muškarci, ne moram da objašnjavam kakav je osećaj kada imate deset godina i kada volite fudbal više nego svoje rođene matore.Znate svi kako se blaženo zaspiva sa onom slikom u glavi kada trčite prema tribini sa najvatrenijim navijačima i kada oni u talasu padaju prema tebi, jer si upravo dao odlučujuću gol u finalu Kupa Šampiona.Ili je tim tvojim golom, postignutim naravno u zadnjem minutu,  tvoja zemlja prvi put postala

          Večeras neka vatre se pale

          večeras neka dođu svi

          mi igramo super-finale

          zato mila dođi i ti...

...odzvanjalo je u glavi desetogodišnjeg dečaka, tek pristiglog u Glavni grad u svrhu ekskurzije, dok je gledao po prvi put reku ljudi sa zastavama  obožavanog kluba.To je bilo to.Njegova simpatija je sedela iza njega, njegov tim je igrao prvo finale kupa UEFA.Ništa mu više nije trebalo u životu.Da je mogao, zamenio bi svoj tek započeti život za postignuti gol te večeri i za poljubac svoje prve ljubavi.

ili

vrati se, bre, beletristici!

Peter se jednog jutra probudio sa strašnjom glavoboljom koja mu je razdirala levi deo glave.U ovo doba godine to je postala sve češća pojava još od kada je načeo petu deceniju. Više od toga ga je razjedala misao koja mu se vrzmala po glavi već šest meseci.

Hana i Peter su zajedno od kad znaju za sabe. Odrasli u istoj ulici , logično je bilo da i školu uče zajedno.Iako se nisu prisno družili, bili su jedno drugom pred očima čitavu mladost.Posle nekoliko veza, koje su se uvek završavale na isti način – devojke su ga ostavljale, Peter je konačno pogledao Hanu kao ženu, a ona je bila zahvalna jer je oduvek bila zaljubljena u svog neodoljivog komšiju. Zavolela ga je još više pošto je shvatila da njegov problem sa potencijom ona može da prevaziđe i anulira svojom pažnjom  i strpljenjem . Peter se odužio Hani u sledećih dvadeset godina braka i ljubavi sa dvoje zlatne dece.

 Davne 1955. godine neko je, u onoj zemlji, objavio priručnik za
žene. Svaki pošteni, moderni, srpski domaćin potpisao bi ga, kao deklaraciju o neotudjivosti Kosova i dan danas.

Ali šta bi bilo kad bi bilo pa ovaj priručnik poceo da važi za savremene, besposlene, srpske domaćine koji većinu dana, kad nisu na nekoj pruzi, provode ispred televizora.