Mark Zuckerberg je sa 20 godina (2004.) osnovao sajt Facebook.com, koji sada ima 42 miliona članova (najviše što jedan sajt ima). Za 1,6 odsto tog sajta Microsoft je skoro platio čak 240 miliona dolara, pa ako bi tako mogla da se proceni vrednost onda je ceo sajt vredan oko 15 milijardi dolara... Sigurno vredi činjenice da je Zuckerberg napustio Harvard da bi se posvetio ovom projektu. Ima još takvih priča, kao što je recimo ona o Sergej Brinu i Leri Pejdžu (google) i dr...

Živeti u Beogradu, a na levoj obali Dunava, zna da bude veoma stresno, kao naprimer jutros.

Dodatni trošak benzina.... 50.000 evra.
Sati dodatnog angažovanja saobraćajnih policajaca ... 70.000 evra
Lečenje i obuzdavanje nagomilanog stresa.... 250.000 evra.
Smanjenje produktivnosti (kašnjenje na posao)... 1.900.000 evra
Upropašćeni poslovi (kašnjenje na sastanke).... 2.500.000 evra

Ukupna šteta - NEPROCENJIVA!

Prijatno me je iznenadila vest da su studenti Jagodine posetili Beč o trošku sponzora, a neprijatno vest, tj. izjava njihovog gradonačelnika (poznatog po tome da mu jedino Betoven i Šopen nisu pevali i svirali uživo jer je bio mali), da nijedna druga Opština nije ni konkurisala kod tih Fondova koji su davali sponzorstvo. Svaka čast gospodinu Markoviću Draganu na toj poseti! Samo sam to pomislio, šta god i kako god, lepo je što studenti mogu do Beča. U isto vreme bio sam previše i zauzet da bih mogao da ispratim nešto više o tome.

Naslov bloga je identičan naslovu teksta koji je objavio susedski Tportal.hr nakon istraživanja koje je sproveo GONG među omladinom u Hrvatskoj.

"Na vlasti su SDP i HDZ, homoseksualnost je bolest, NDH nije bila fašistička tvorevina, ratne zločine ne treba kažnjavati, Hrvatska ne bi trebala ulaziti u Evropsku uniju, a slobodu medija i govora trebalo bi ograničiti... "

Istraživanje je sprovedeno među 999 maturanata u celoj Hrvatskoj o njihovoj političkoj

Tužan neki crtani film ova Srbija

Nesvakidašnja slika dolazi nam sa Wesser stadiona u Bremenu.

Često se znalo događati da su huligani znali maltretirati ostale navijače na tribini, no ovaj put su navijači Werdera bili ti koji su sa svoje tribine odstranili nacistički nastrojene navijače svog kluba.
Uz glasne povike 'Nazis raus!' (Nacisti van!) navijači Werdera iz Bremena skoro su linčovali pripadnike jedne neonacističke podgrupe, također navijače kluba iz Bremena tijekom utakmice s Bochumom ovog vikenda,prenosi Spiegel.
Huligane obrijanih glava specijalci su doslovce spasili u zadnji trenutak te

Putujući Amerikom na sve strane sam vidio simbole koji danas obilježavaju istoriju i napredak ove zemlje, poduhvati u kojima su ljudi pobijeđivali prirodu i često ono najteže - sami sebe...

    Tri sata leta od Atlante do Phoenixa prekratio sam filmom The Express, snimljenom po istinitoj priči o životu Ernie Davis-a, prvog velikog crnog igrača američkog fudbala.

Talentovani mladi sportista je sa navršene dvadeset tri godine umro od leukemije.

Na sahrani je pročitan telegram Predsjednika

Nama nije dovoljno što BiH Ustav građane ne tretira kao ljude, nego ćemo ga primjeniti i na životinje pa ćemo i pse podijeliti nacionalno.
Ali ako već nesrećne pse niko ne pita gdje i kako mogu da žive, mi taj izbor imamo...

Svaki govor Baraka Obame, Predsjednika SAD je neponovljiv i poseban,
Međutim, govor izrečen početkom juna u Kairu na Univerzitetu Al-Azhar ima posebnu snagu i važnost.
Obama je u govoru simbolično nazvanom Novi početak poručio:
„Dokle god se naš odnos definiše našim razlikama,

Kada mi je bilo 22 odselila sam se za Englesku. Sama. U to vreme nisam tome pridavala neku veliku vaznost. Sada kad razmisljam o tom vremenu poprilicno sam ponosna na “muda” koja sam imala u tim ranim godinama.

Mogu se poprilicno gadno napiti ako je u situaciju umesana tekila. Dzin i ja takoder nismo veliki prijatelji. Jednom sam prosula punu casu devojci u lice i pokvarila nekoliko okupljanja pod njihovim uticajem.

Poznajem nekoliko ljudi koji su odrasli s konjima, bili u njihovom okruzenju cak i pre no sto su mogli da hodaju. Osecam u isto vreme

Da li je izjava Gordane Pop-Lazić o tome da će SRS na vlasti nacionalno da osvešćuje omladinu, cenzuriše medije i prevaspitava NVO, samo zajednička fatamorgana Gordane Suše i par omladinskih aktivista? Ovo kažem jer ne vidim druge reakcije na ovu nadrealnu najavu, što ukazuje na alarmantno stanje u kojem se nalazi naše društvo.

Širom sveta je paintball odavno popularan kao razonoda. Kolege, prijatelji, rođaci se podele u dva tima, a zatim se jure po terenu nalik na scenografiju igrice Mortal Combat (ili pre: Counter Strike) i pucaju jedni na druge iz vazdušnog oružja, koristeći kuglice farbe umesto metkova. Rečju, oružje protiv stresa...

E, vidite, Japanci su i u ovom polju otišli dalje od ostatka sveta i do detalja razvili nešto što bismo za ovu priliku mogli nazvati: roll-play paintball. Drugar iz Hongkonga mi je poslao par iznenađujućih fotografija iz njegovog dela sveta. Evo kako ih je inspirisalo aktuelno hrvatskosrpsko/srpskohrvatsko zveckanje diplomatskim i međunarodno-pravnim arsenalom:

 A pogledajte onog dole, maskiranog u čiča Dražu:

Trenutno na usvajanje zakona u Skupštini Srbije najviše utiču tri faktora: stranke, službenici u javnoj administraciji i korporativni lobiji. Međutim, uvođenjem onlajn javnih rasprava, u proces donošenja zakona trajno bi se uveo još jedan faktor: necenzurisani pritisak javnosti, tj. građana.

Zato široka koalicija organizacija i institucija zahteva temeljnu promenu rada Narodne skupštine. 

Evo klasičnog primera zašto nam je ova promena neophodna...

Krenem jutros na posao, kad na vratima stana - blokada. Porodica iz potkrovlja blokirala mi izlaz iz stana zato što sam odbio da potpišem papir za adaptaciju potkrovlja. Šta ću, gde ću, žurim na posao, pa im stavih potpis na taj papir, samo da ih skinem s vrata, i naravno, ulaznih vrata. Krenem hitro do lifta, kad mi komšinica saopšti da je lift blokiran. Kako blokiran, zašto blokiran, upitah sav unezveren. Komšinica mi reče da su lift blokirali stanari, koji protestuju što njihove komšije voze u liftu svoje kućne ljubimce, kada ih izvode u šetnju zbog velike i male nužde, pa

Danas sam ponovo bio u zgradi pošte, na uobičajenom ritualu ispisivanja pristiglih računa i uplatnica. Toliko sam puta bio ovde, u modernoj crkvi Boga novca, da se ne bih iznenadio ako bih jednog dana samog sebe sreo!

Na pultu pored šaltera, iskošenom pod uglom koji omogućava udobno i pregledno popunjavanje rubrika računa i uplatnica, primetio sam parče belog papira, formata malog reklamnog letka. S prednje strane (to sam tek kasnije ustanovio) bila je odštampana reklama za nekakav žensko-muški frizerski salon u mom kraju, a na poledjini, što sam odmah uočio, bila je na