Trenutno na usvajanje zakona u Skupštini Srbije najviše utiču tri faktora: stranke, službenici u javnoj administraciji i korporativni lobiji. Međutim, uvođenjem onlajn javnih rasprava, u proces donošenja zakona trajno bi se uveo još jedan faktor: necenzurisani pritisak javnosti, tj. građana.

Zato široka koalicija organizacija i institucija zahteva temeljnu promenu rada Narodne skupštine. 

Evo klasičnog primera zašto nam je ova promena neophodna...

Svi znamo da je država sabrala sav svoj autoritet, počev od predsednika Republike, preko ministra policije, Svetog sinoda SPC-a, pa sve do gradonačelnika Palme, da bi zabranila gej paradu i sva povezana javna okupljanja u Beogradu. Svi znamo i da su vinovnici povezanih javnih okupljanja, u solidarnosti sa srpskim vlastima, odustali od svojih bogougodnih i moralnopodobnih akcija - kao što je kamenovanje policije u nadi da će time ubiti ponekog pedera (lezbejke slabo pominju). Na posletku, svi znamo i to da je par euforičnih grupa danas ipak pohapšeno u pokušaju da proslave odluku državnocrkvenih velikodostojnika. Međutim, malo ko zna da je samo jedna grupa danas uspela da održi pravi javni skup, a da je pritom ne napadnu ni državni službenici sa lisicama i pendrecima, ni paradržavni službenici sa bejzbolkama i kamenicama... Dragi moji, danas je ipak održan prajd u centru Beograda.

 

Vojska SAD-a i Univerzitet San Dijega ispituju upotrebljivost Interneta i društvenih mreža u upravljanju vanrednim situacijama i kompleksnim krizama - i to eksperimentom na Balkanu. U tu svrhu, od 28. do 31. marta organizovaće ambicioznu simulaciju cunamija na Jadranskom moru i zemljotresa na Balkanu, i gledati kako će na krizu reagovati korisnici Interneta. U eksperimentu može da učestvuje svako ko ima pristup e-pošti, Facebook-u, Twitter-u i mobilnom telefonu, a moguće je učešće više hiljada ljudi. Da vidimo kako sve to izgleda...

 

EXIT je postao meta napada, i to meta hakerske grupe koja sebe naziva Albanian Cyber Army. Albanski hakeri su preuzeli zvaničnu Fejsbuk stranu EXIT-a, koja broji preko 100.000 fanova. Međutim, ovaj napad se desio u zanimljivom trenutku za poznati srpski brend...

 

Nadležni organi još uvek nisu ništa uradili povodom osuda stručne javnosti i optužbi da je za sajt Ministastva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, www.ocistimosrbiju.rs, proneveren novac poreskih obveznika. Međutim, našlo se par nenadležnih koji su odlučili da nešto urade po tom pitanju...

 

Nakon što je šef diplomatije Vuk Jeremić priznao da će Srbija bojkotovati ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobu, digla se velika prašina. Vest da je Srbija sebe ponovo svojevoljno svrstala među zemlje koje krše ili podržavaju kršenje ljudskih prava, sevnula je u svetskim medijima i izazvala uobičajene reakcije, učvršćujući negativan imidž naše zemlje u javnosti. Naposletku, premijer Mirko Cvetković se odlučuje za "kompromisno" rešenje i na dodelu nagrade šalje ombusmana Sašu Jankovića, sa željom da time zadovolji šokiranu javnost. A naknadno Janković potvrđuje da je to učinjeno na njegovu izričitu inicijativu! Međutim, zaštitnik građana nije nosilac političke funkcije, nije član vlade, ne odgovara premijeru i praktično nije njegov "izaslanik", na način na koji bi to bio ministar, državni sekretar, ili ambasador. Što je najgore, originalna namera vlade je razotkrivena, loša vest je već obišla svet, a jedno je jasno: "Ne možete od riblje čorbe ponovo da napravite akvarijum".

Istorijski kontekst ovog vladinog postupka osvetliće naš gost autor Miloš Bogićević, postiplomac na Univerity Colege London i bivši stručni saradnik za zaštitu ljudskih prava u Kancelariji Ombudsmana za ljudska prava AP Vojvodine.

Mnogi su danas na razne načine želeli da obeleže desetogodišnjicu svrgavanja Miloševićevog režima, ali jedan događaj se bitno razlikuje od svih drugih. Na margini zvaničnih manifestacija, akademskih diskusija i istorijskih TV emisija, 5. oktobar 2010. je obeležila jedna beskompromisna građanska akcija ispred Narodne skupštine Republike Srbije, sa snažnom porukom:

ĐUBRE ZA ĐUBRE - Spontani, ekološki građanski protest

Naime, građani su putem Fejsbuka pozvani da 5. oktobra iznesu đubre iz svoje kuće i, umesto u kantu, izbace ga na plato ispred Skupštine - iste one pred kojom (i u kojoj) su pre deset godina srušili vlast omraženog režima...

Ko se drznuo da pozove građane na tako smeo čin i zašto?

Ogroman krst dimenzija 18x11 metara? Ili....

 

Zanimljiva vest: Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević kaže da će uvođenje fiskalnih kasa za taksiste, advokate i prosvetu biti odloženo za najmanje šest meseci.

On je rekao da bi Vlada Srbije tu odluku trebalo da usvoji u četvrtak, 12. februara, prema predlogu ministarstava trgovine, prosvete i pravde.

Ovo je odlučeno uoči najavljenog protesta taksista, a nakon pritisaka Advokatske komore (koja je ranije blokirala rad sudova) i državnih univerziteta. Da li sada svi ostali (pekari, lekari, trgovci, štampari...), koji se u ovoj krizi muče za svoju zaradu, treba da zaprete blokadom javne infrastrukture i ustanova i time dobiju izuzeće od zakona?

Vidim dva moguća rešenja:

Prvo su advokati podigli svoju pobunu protiv fiskalnih kasa, blokirajući rad sudova u znak oštrog protesta protiv uvođenja transparentnosti u tokove novca. Advokatska komora je čak vršila pritisak na svoje članove da učestvuju u kočenju sudskih postupaka. Zatim su taksisti pošli primerom svojih pravnih savetnika - i oni su odbili da prihvate fiskalne kase i blokirali su grad svojim protestima. Ni jedni ni drugi nisu baš naišli na simpatije građana koji uredno plaćaju svoj porez.

Naravno, ovo nije kraj spiska boraca protiv transparentnosti poslovanja. Ove nedelje je taj oslobodilački pokret dobio akadmski karakter: u isti koš sa taksistima i advokatima hitro su uskočili i uvaženi profesori državnih univerziteta. (Postoje još i njihovi duhovni uzori, ali o tome na kraju teksta.)

Tako su akademska zajednica i taksisti, kao onomad Don Kihot i Sančo Pansa, krenuli u svoj plemeniti pohod - ali ne na vetrenjače, već na fiskalne kase...