Autor: Rodoljub Šabić

Rešenjem 07-00-00440/2009-03 od 28.05.2009.g. koje je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo u postupku po žalbi Udruženja akcionara i poverilaca Kompanije robnih kuća „Beograd", naloženo je Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da im dostavi tražene informacije tj. dokument sa spiskom radnika kompanije RK Beograd u stečaju, koji su, u skladu sa zaključkom Vlade 05 br.401-230/2008 od 22.01.2008.g. ostvarili pravo na posebnu otpremninu koja je isplaćena preko Nacionalne službe za zapošljavanje, uz prethodno

Autor: Rodoljub Šabić

Opšti popis stanovništva i izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, važne i krupne državne aktivnosti koje nam predstoje u vrlo dogledno vreme podrazumevaju, uz ostalo, robusnu obradu podataka o ličnosti. I to, razume se, i obradu onih podataka koji su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti utvrđeni kao naročito osetljivi podaci poput npr. nacionalne pripadnosti ili veroipovesti.
Prema izričitim odredbama zakona obrada naročito osetljivih podataka o ličnosti može se vršiti isključivo na osnovu slobodno datog pristanka lica o čijim

Autor: Rodoljub Šabić

Informacije o famoznom satelitu više nisu tajna! Vest da je Vlada skinula oznaku tajnosti sa ovih informacija privukla je toliko pažnje medija da nije ništa neobično što je jedva primećeno promakla vest da je još jedna „tajna", prestala to da bude. A šteta, jer i vest da su i informacije o izgradnji rafinerije u Smederevu, pre neki dan, stavljene na uvid javnosti zaslužuje pažnju.

Gradske vlasti Smedereva, postupile su po nalogu Poverenika za informacije i dale tražiocu, novinarki jednog dnevnog lista, kako stoji u nalogu Poverenika „ugovor

Autor: Rodoljub Šabić

Post „Borba" za ćirilicu koji sam objavio pre 20-tak dana uz prilično žučnu „razmenu" argumenata na samom blogu, priuštio mi je još i popriličan broj pisama, napisanih na istu temu ali vrlo različitih po tonu i sadržini od kojih jedno, koje mi je uputio naš sugrađanin Lj.J., u pozitivnom smislu vrlo provokativno zaista zaslužuje pažnju. U pismu u kome načelno podržava moju reakciju povodom slučaja zamenika tužioca koji „ne zna" latinicu, implicitno stavlja pod znak pitanja moju doslednost zbog toga što u nekim „obrnutim" slučajevima

Autor: Rodoljub Šabić
Ove godine na Globalnom indeksu percepcije korupcije (CPI), Srbija je na skali od 1 do 10 dobila ocenu 3.5 i deli 78-84. od oko 180 rangiranih zemalja. Ocena koju smo dobili, naravno, daleko je od prve prolazne - 5.0, i rezervisana je za zemlje u kojima, kao što rekosmo korupcija predstavlja izuzetno ozbiljan, sistemski problem. Mesto na rang-listi delimo sa Kolumbijom, Lesotom, Peruom, Tajlandom i Grčkom. Dakle, prilično je očigledno, sa zemljama koje hronično i poslovično "ne bije" dobar glas kad je u pitanju korupcija. I ako se izuzme BiH, iza smo svih

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je generalni sekretar Narodne skupštine pismom obavestio da su tražiocu informacija o tome kada su postavljene skele na Narodnoj skupštini i koliko i kome se plaća za njihovo iznajmljivanje, dostavljene tražene informacije. I više od toga, obavestio me je da je Narodna skupština i svim drugim tražiocima informacija vezanih za izvođenje radova na fasadi objekta Doma Narodne skupštine, takođe dostavila tražene informacije.
Lepa vest, lep gest. I lep epilog za post koji sam objavio pre desetak dana - „Ugovor o fasaderskim radovima Über

Autor: Rodoljub Šabić

Danas je, povodom predloga Zakona o budžetu za 2011 godinu, Transparentnost - Srbija upozorila javnost, Vladu i Narodnu skupštinu na jednu zaista "zanimljivu" nedoslednost u primeni Zakona o finansiranju političkih stranaka.

Važeči Zakon o finansiranju političkih stranaka predviđa da se parlamentarnim partijama dodeljuje iz republičke kase „0,15% budžeta umanjenog za transfere" za finansiranje njihovog redovnog rada. Međutim, zakon ne kaže da li se pod pojmom "budžet" podrazumevaju prihodi ili rashodi budžeta. A prihodi i rashodi budžeta, ni u državama sa solidnom budžetskom situacijom, a pogotovo u onim koje kao naša imaju hroničan budžetski deficit, ne moraju biti, zapravo nikad nisu ujednačeni. U predloženom budžetu razlika između prihoda i rashoda je negde oko 93 milijarde, dakle bezmalo milijarda evra. Znači, cifra kojom se izražava pomenutih 0,15% budžeta se mora veoma razlikovati u zavisnosti od toga šta se uzima kao osnov za obračun. U proteklih šest godina primene zakona Ministarstvo finansija je ove troškove obračunavalo uvek na osnovu rashoda budžeta. Pomenuta "zanimljiva" nedoslednost ogleda se u tome što su ovaj put po prvi put, u predlogu budžeta Republike za 2011, kao osnovica za obračun uzeti prihodi budžeta.

Autor: Rodoljub Šabić

„Google Street View", atraktivna aplikacija „Google Maps"-a izaziva sve više pažnje. I to, ne zbog očigledne atraktivnosti - mogućnosti za besplatnu (virutelnu) šetnju po raznim lepim krajevima sveta, već nažalost zbog toga što postaje sve očiglednije da je operacionalizacija dobre ideje došla u sukob sa međunarodnim i nacionalnim pravilima o zaštiti privatnosti.

Problem se svodi na dva pitanja.

Prvo, da li se već samim činom prikupljanja fotografija i video zapisa narušava pravo na privatnost ljudi? I drugo, da li „snimanje"

Autor: Rodoljub Šabić

U iole uređenoj državi smatra se krajnje zabrinjavajućim kada organi vlasti ne postupaju po konačnim, obavezujućim i izvršnim aktima koje su, u okviru svoje nadležnosti doneli drugi organi. A razume se, na mogućnost da to počnu da čine sudovi, gleda se kao na nešto neverovatno. Mislio sam da je i kod nas to neverovatno. Ispostavilo se da nije. U postu od prošle nedelje sam, pisao o tome da se u takve „operacije" uključio i jedan sud - Viši sud u Beogradu, uz konstataciju da je iznenadilo i mene „koga ništa ne može iznenaditi".

I isti sud je još jednom uspeo da me iznenadi. Prvo je „Blic" objavio tekst o tome da je Poverenik za informacije, zbog nepostupanja po njegovom nalogu kaznio Viši sud u Beogradu sa 200.000 dinara. A sa časnih visina pravosuđa Viši sud je „žestoko reagovao" zvaničnim saopštenjem očigledno rešen da Poverenika „raskrinka" i prikaže ga u „pravom svetlu", kao neodgovornog i neznalicu.

Autor: Rodoljub Šabić

Moj poslodavac zahteva da ima uvid u moju elektronsku poštu. Kaže da na to, kao vlasnik kompjutera ima pravo i da to važi za kompletnu prepisku, dakle da se odnosi i na mejlove privatne prirode koje ponekad primam na poslu. Da li je on u pravu?

Ovo pitanje koje mi je e-mailom (sa privatne adrese) uputila NN podsetilo me je na jednu kontraverznu činjenicu.

Statistički podaci kod nas, za razliku od drugih zemalja, ne potvrđuju da je oblast radnih odnosa oblast u kojoj postoji mnoštvo problema u vezi sa ostvarivanjem prava na privatnost odnosno

Autor: Rodoljub Šabić

Čitalac ovog posta mogao bi na osnovu naslova pretpostaviti da se radi o vrlo radikalnom izrazu podrške, trenutno inače vrlo aktuelnim zalaganjima za decentralizaciju. Jer, ako nije tako, teško da će mu taj naslov izgledati logično.

Ali nije reč o podršci bilo kakvom političkom konceptu. Radi se o nečem sasvim drugom.Na taj naslov me asocirao aktuelni „sudar" Republičkog javnog tužilaštva (RJT) i Poverenika za informacije. Onaj, ovih dana aktuelan slučaj, u kome je RJT tužbom Upravnom sudu zatražilo poništaj rešenja Poverenika

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je agencijska vest o tome da je poverenik za informacije u toku prošle godine organima vlasti izrekao 66 novčanih kazni zbog toga što ni nakon njegovih naloga nisu tražiocima dali zahtevane informacije, privukla priličnu pažnju javnosti, a kod mnogih i izazvala i nedoumice u vezi sa (ne)logičnošću takvih mera. Jedan deo pitanja i komentara stigao je i na moju blogersku adresu, što je stvaralo obavezu da i ovde na blogu o tome nešto kažem. I evo tek sad, sa izvesnim zakašnjenjem sam stigao da to uradim.

Dakle da li je logično da poverenik

Autor: Rodoljub Šabić

Podneta je i prva tužba protiv Poverenika za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti. Javno komunalno preduzeće „Parking servis" iz Beograda podnelo je Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja Poverenika, a uz nju i zahtev da Sud odloži izvršenje rešenja do okončanja spora, jer bi to izvršenje nanelo tužiocu „nenadoknadivu štetu".
Ova tužba zanimljiva je sama po sebi, kao „istorijski" raritet. Ona je u najbukvalnijem smislu prva tužba takve vrste kod nas, uopšte. Međutim, verovatno je zanimljivija iz jednog

Autor: Rodoljub Šabić

Prvog radnog dana nakon praznika zateknem moje e-mail sanduče zatrpano poštom. Moju pažnju privukao je e-mail, tačnije žalba, napisan povodom jednog gotovo bizarnog događaja i iz razloga koji su na prvi pogled lični, individualni, a čija sadržina mislim ipak zaslužuje da bude interesantna za mnoge. Tu žalbu mi je uputila jedna naša mlada sugrađanka, studentkinja iz Kragujevca, i u najkraćim crtama ona glasi:

„Volim da kuvam i razmenjujem recepte. Pročitala sam u novinama da onaj ko pošalje recept u novine „..." dobije nagradu od 800 dinara. Poslala sam jedan recept i popunila ugovor o autorskom delu, kao saglasnost da se recept menja. Unela sam svoje podatke, matični broj, broj lične karte i žiro račun kako bi mi za taj recept uplatili iznos od 800 dinara. U decembru 2011. kada sam htela da overim zdravstvenu knjižicu dobila sam informaciju da sam zaposlena i da kao nezaposlena ne mogu da overim zdravstvenu knjižicu jer sam u radnom odnosu. Rekli su mi da sam radni odnos zasnovala u Novom Sadu, honorarno i da sam prijavljena u Penzijsko i invalidsko osiguranje Novi Sad. Kako me je ova situacija iznenadila a bilo je potrebno da overim zdravstvenu knjižicu zvala sam PIO u Novom Sadu da proverim kada sam prijavljena i pokušala da se odjavim. Nikada nisam potpisala ugovor o radu, obrazac M, niti je bilo reči o zasnivanju radnog odnosa. Moji podaci su zloupotrebljeni. Bojim se da ih mogu zloupotrebiti za još neke radnje koje mi mogu napraviti dodatni problem. Zamolila bih Vas da ispitate ovaj slučaj, kako bih ja bila u potpunosti sigurna da moji podaci ne budu ponovo zloupotrebljeni i da ostali građani ne budu na ovaj način prevareni."

Autor: Rodoljub Šabić

U Srbiji živi nepoznat broj nevidljivih ljudi. Naravno, ne bukvalno nevidljivih, već „pravno nevidljivih". Reč je o osobama koje ili nikada nisu bile upisane u matične knjige rođenih, ili su bile upisane a matične knjige su uništene ili nestale, a oni ne raspolažu dokumentima ili drugim dokazima koji potvrđuju da jesu bili upisani. Ti ljudi nemaju pravni identitet, oni su za državu i pravni sistem nevidljivi, praktično svedeni na ono famozno „niko i ništa" i potpuno onemogućeni u ostvarivanju građanskih i drugih prava.
Tačan broj „nevidljivih" je, kao što rekoh, nepoznat, а procene su veoma različite. Minimalne se kreću oko 2.500, a maksimalne oko 20.000.