Dok je kod nas teklo finale lokalnih izbornih cirkusa, Evropa je strogo uzdrzano (jedva preko 43%) zavrsila jedan ozbiljan posao izabravsi sebi "novi" Evropski parlament. Neko ce reci trijumf desnog centra, neko poraz levog centra - ja bi rekao trijumf kolektivizma u hiljadu i jedom razlicitom odelu i "Steady as she goes" za evropsku politiku trulih konsenzusa i nekakvog srednjeg puta koji vodi jos znacajnijem jacanju radikalnih politickih grupacija i uopste mediokritetstvu!

... "Keep ancient lands, your storied pomp!"

cries she with silent lips. "Give me your tired, your poor,
Your huddled masses yearning to breathe free,
The wretched refuse of your teeming shore.
Send these, the homeless, tempest-tost to me,
I lift my lamp beside the golden door!"

Ja ne znam ni kako da pocnem ovaj tekst. Glupost je univerzalna, sto je blesavo opste mesto te nije prikladan

Dve su me stvari ponukale da napisem ovaj blog, za koji se plasim da ce e bude li malo veseliji liciti na parastos. Prva je izvestaj OECD o obrazovanju koji se dotice i Srbije, saljuci joj poruku da ozbiljno zaostaje za evropskim prosekom, a druga je gostovanje ekonomiste Miodraga Zeca u "Pescaniku" i Danice Popovic na TV Avala. (g. Zec je od danas i zvanicno drugi ekonomista kojeg volim da slusam - pored Miroslava Prokopijevica)...

On topic - Globalizacija je, da se razumemo, jedna fantasticna stvar.

Evo i zasto: globalna dominacija ostvarivala se , ovako ili onako, od kako

Vesti kojima jucerasnje dogadjaje sa ulica Beograda prati takozvani Javni servis, pardon, lazni Javni servis obiluju predivnim eufemizmima (za koje se nadam da ih neko zapisuje, jer steta da propadnu tako doplerovski brilijantni obljesci novinarskih umova u slavu relativizacije huliganizma).

Medjutim, ima u vestima laznog Javnog servisa jedna recenica koja mi je posebno smesna - a to je da se u jucerasnjem osvrtu na dogadjaje u Beogradu u programu CNN (znate vec - Sotonin Javni servis na zemlji) cula "... i misljenja koja odstupaju od zvanicnog stava americke administracije"!

Ova

Nakon proslogodisnje tragicne svadje organizatora FESTA sa ustaljenim nacinom protoka vremena ovogodisnji FEST 09 je pravo osvezenje. Osim par elemenata iz publike, sve je na vreme. Bravo! Mali korak FESTA veliki korak ka civilizovanom! Bravo jos jednom.

U zelji da podelim jos neke utiske sa ovogodisnjeg FESTA ne mogu a da ne pohvalim i fantastican izbor filma koji je otvorio FEST. "Citac" je naime bio pun pogodak, ponajvise zbog bliskosti i izvesne slicnost dilema koje su u Nemackoj postojale 50tih i 60tih i Srbiji 90tih i 2000tih. Film koji pocinje kao softcore porn-ljubic, a zavrsava

Nekoliko interesantnih vinjetica iz sukoba Jovanovic - Miskovic.

Vinjeta 1 - Jesus Christ Superstar

Slobodan Milosavljevic citira Krista, promovisuci sebe u Oprostioca nasega doba, eto on velikodusno, kriscanski oprasta posrnulom i zabludelom Jovanovicu na njegovim recima,jer ovaj ne zna sta govori, a uz to je i nesto patoloski ovo-ono, zna on patologiju, shkolovo se covek.

Siroti i mali Jovanovic - milosrdni te konsekventno tome veliki Milosavljevic. 

Interesanta stvar sa ovom vinjetom je potreba u Milosavljevica

Ali, odista bi voleo da mi neko objasni posto su suze prosecnog coveka u ovoj zemlji. Kako izgleda taj dogadjaj, sta je to sto treba da se desi (nekom drugom !!!! plakati za svoju muku nije priznacete nish teshko) da bi se mi ovde u Srbiji ganuli. I ne, da se razumemo odmah, ne mislim bukvalno plakali po ulicama!

Kada se slavila 60ta godisnjica oslobadjanja koncentracionog logora Auschwitz Birkenau, secate se, niko od  nasih politickih predstavnika nije osetio potrebu da tamo ode. Digla se neka frka-frkica na b92, ali smo tih

Strogo hipoteticki tekst. Bez ma i jednog korena u zbilji i istini. Onako, gomila nabacanih pretpostavki, konstrukcija i sl. Nikako istina, jer kako bi se ovako nesto moglo desiti u Srbiji?

Zamislimo jednog muskarca, recimo ranih 50tih godina. Smestimo sad stan i zivot toga coveka u kakvu ubogu vojvodjansku palanku. I neka se u toj ubogoj palanci, taj nas zamisljeni covek, bavi, recimo, malom privredom. A onda neka se jednog dana nas Izmisljeni Covek u jednom trenutku ukljuci u lokalnu politiku.

Izbor toga coveka neka bude partija bez centrale u Beogradu, bez

Petak, rano jutro (strudentsko standardno racunanje vremena - po univerzalnom standardu oko 10h), odlazim po neki posao u jednu od radnji u Delta City. Okolo Sitija metalne barikade, obezbedjenje na kamare, policija, zandari i puchanstvo u gomilama ... TV 3 soma, DVD 1500 dinara, secer po ovoj ceni, sokovi po onoj... pa ti vidi... OK

Udjem ja u City na ulaz za robu, od pozadi, pusti me se jedva - jer na glavni ulaz samo ako si cekao u redu... Razumem ih , da vide da me se pusta preko reda napravili bi Bejrut...I odem gde je trebalo, primim se posla, uzmem to za sta sam

Heroj nacije, nabildovana i dlakava apoteoza svega onoga sto MI jesmo, Onaj koji u kafani (pa sigurno ne u biblioteci) prebi onu rahiticnu, avaj bogatu i chifutsku kreaturu i apoteozu svega sto ONI jesu, cime zaduzi Otecestvo vo vjek i vjekov, stigao je da u svom zauzetom sportaskom kalendaru nekako nadje minut-dva da se upozna sa nacinom funkcionisanja demokratije u Srba, te da se na licu mesta upozna sa naporima koji se u Republici poduzimaju kako se nista ne bi promenilo.

Miladin je Kovacevic bio, srecica, u Parlamentu, u poseti druzini od 250 veseljaka i pripadajuceg im administrativnog