Kaj se skrivaš v megli toj...

Dve su me stvari ponukale da napisem ovaj blog, za koji se plasim da ce e bude li malo veseliji liciti na parastos. Prva je izvestaj OECD o obrazovanju koji se dotice i Srbije, saljuci joj poruku da ozbiljno zaostaje za evropskim prosekom, a druga je gostovanje ekonomiste Miodraga Zeca u "Pescaniku" i Danice Popovic na TV Avala. (g. Zec je od danas i zvanicno drugi ekonomista kojeg volim da slusam - pored Miroslava Prokopijevica)...

On topic - Globalizacija je, da se razumemo, jedna fantasticna stvar.

Evo i zasto: globalna dominacija ostvarivala se , ovako ili onako, od kako je sveta i veka. Najpre preko puke teritorijalne dominacije, jednostavnim principom - ko ima vise fizicke kontrole nad najvise teritorija vise i dominira svetom. 

Vremenom je teritoriju je kao osnov svetske dominacije zamenila kontrola nad resursima. Nije vise bilo bitno koliko teritorije imate , nego sta se na tim teritorijama moze iskopati, obrstiti i sl. te da li je to zlato, srebro, ugalj, celik, nafta, uranijum. Glavni resursi koji su omogucavali status svetske sile su se, jel, menjali kroz vekove i decenije, ali je ostalo neophodno exploatisati ih zarad statusa.

A onda je nastala informaticka revolucija i temelj za svetsku dominaciju postala je informacija.

Za eksploataciju informacija vam vise nije bilo potrebna ogromna teritorija, trgovacka i vojna flota, i tako te kerefeka. Nista vise od sobe i kompjutera. Bil Gates poceo je iz garaze, danas je najbogatiji covek na svetu, uticajniji i licno bogatiji od mnogih drzava. Richard Branson, genije iza "Virgina", je recimo disleksican. Onaj klinac iza FaceBook.com je postao milijarder iz svoje sobe u studentskom domu.

Zemlje koje su do juce zickale ispred globalnog dragstora za hleb i mleko danas drmaju svetskom ekonomijom - mislim ovde na Finsku i Irsku - a postale su bogate obrcuci informacije i baveci se informatikom. Neke od vrlo plemenitih inicijativa - kao sto je moja omiljena i u Srbiji neprimenjiva - fair trade coffee - jednostavno ne bi bile moguce bez komunikoloskih okvira koje postavlja globalizirani svet.

Zato sto joj je kompjuter u kuhinji americka domacica, engleski stolar i juznoafricki biskup imaju moc da u okviru svojih zajednica stanu u zastitu dece iz azijskih swetshopova i da izvrse presudan uticaj na poslodavce ovih nesretnika kako bi im se poboljsali uslovi.

Internet kao svetska baza podataka o svemu omogucava do sada nepoznatim kulturama da se oglase i kazu sta i kako vide svet.

I najbolja stvar, svako svesno bice u stanju je da poseduje informaciju. Mozda bi bilo preterano reci da tek svet utemeljen na moci koja proistice iz imanaj informacija omogucava ostvarenje liberalnog (mozda i ultimativnog) ideala jednakosti na pocetnoj stanici individualne trke ka uspehu, ali eto ja cu da kazem.

Ako dojucerasnji proizvodjac gumenih cizama moze da bude lider u mobilnim komunikacijama, disleksican covek miloner, a studenjak rasadnik milijardera gde su granice mogucnostima ? Nema ih. Sve je moguce, nista nije nemoguce.. Treba samo znati.

I tu dolazi onaj izvestaj OECD koji u principu saopstava da su nasi ucenici nesposobni da pronadju i plasiraju relevantnu informaciju.

I kako vec nista nismo mogli da uradimo jer se na nasoj teritoriji nikada nije nasla nafta u saudiarabijskom opsegu ili sto nemamo nalazista zlata i dijamanata kao JAR ili what not. u mogucnosti smo da preko umeca nalazenja informacije omogucimo sebi da se konacno uclanimo u drustvo uspesnih.

Da, da, znam. I ja pucam od smeha dok kuckam ovo, jer kao, alo, govorimo o Srbiji, zemlji u kojoj se politka i drustvena akcija utemeljila u pitanju "Gde sam ja tu dobar?", no budite dobri i pustite decka da sanja!

Gospodin Zec vrlo nadahnuto govori o tome zasto ce i kada pasti nasa ekonomska kula od karata. Vidim da se sa njim u dobroj meri slaze i profesorka Popovic u svom mini-intervju na TV Avala, dat u sklopu Bozuretkovog intervjua. Najvise mi se dojmio poredjenje Srbije sa ponasanjem pijanog milonera. Govorili su i jedan i druga o suludoj strategiji trosenja novca iz NIP-a.

Veliki Dositej je svojevremeno rekao "Skole braco, skole; a ne zvona i praporce!". Kao da je savetovao odgovorne za NacInvestPlan.

Svoj blog zavrsicu recenicom za koju nisam siguran kome smem da je pripisem, cuo sam je u okviru rasprave povodom strajka naucnih radnika - "Niti jedna drzava nije postala bogata pa ulozila u nauku, nego je ulozila u nauku pa postala bogata". Gospodin Zec i profesorka Popovic kazu - i u izvoz - ako sam ih pravilno razumeo.

U medjuvremenu - bezumlje po stadioima - kao kasnih 80tih, nasilno prekidanje skupova neistomisljenika kao kasnih 80tih, zveckanje oruzijem i shushkanje o ratu - kao kasnih 80tih, kriptodiktatori i pseudodemokrate, recju pleme kao i kasnih 80tih, lazna ekonomska utemeljenost kao kasnih 80tih... 

... jer zna neko za neki available posao u Zagrebu?