Dalo intervju za nas najveci tabloid. OK. Ko sve nije bio u novinama, neka i njega mucenog. 

Onda ga se u jednom trenutku stavlja pred konstataciju:               "Za sve loše rezultate ove vlade krivite Mirka Cvetkovića".

Kraj citata.

FYI -- Mirko Cvetkovic je upravo onaj seriozni gospodin kojeg s vremena na vreme zaticemo na funkciji Predsednika Vlade Republike Srbije.

Odgovara nas opozicionar na tu konstataciju i kaze: "...Srbiji treba energičan premijer koji ima hrabrost da donosi odluke"

Dobro.

Da li je znanje roba? Neverujem. Znanje je suvise svuda da bi bio roba. Kao na primer vazduh ili sunceva svetlost. Do znanja se danas, zahvaljujuci znanju, stize lakse nego ikada u ljudskoj istoriji. Dok je nekada bilo potrebno, recimo, potegnuti na opasan i skup put u daleku Aleksandriju da bi se citala kakva knjiga, danas je potrebno uloziti oko 100 dolara, koliko kosta recimo - prosecan Kindle.

Knjige se mogu naci besplatno, uciti se, kao i ploviti, mora i moze. 

Mala digresija u banatsko. Moj komsija Pishta je recimo majstor vocarstva. Da ima Nobela za orezivanje i kalemljene - ukinuli bi ga, jer bi ga Pishta svake godine dobijao. Toliko je dobar. Ono sto je zanimljivo je da Pista nema ni dana vise od srednje mashinske skole. Sve sto zna naucio je gledajuci i citajuci, na svoju ruku - besplatno.

Sesti oktobar ostace u Srbiji dan koji nikada nije dosao.

Sesti je oktobar 2011. godine medjutim pokazao u kakvom provizorijumu i "make believe" drustvu zapravo zivmo.  Vest da je mozda najcuveniji eugenicar medju piscima i najcuveniji pisac medju eugenicarima dobitnik Nobelove nagrade mogla se sestog oktobra 2011. naci svuda od drustvenih mreza do kairona drzavne televizije.

Ova gerilska akcija Anonimous Serbia pokazala je svu povrsnost naseg drustva, a posebno onog dela koji bi trebalo da bude njegov najkriticniji deo - novinara i tzv. web aktivista. Akcija je pokazala da pucamo po svim savovima kao drustvo i da su povrsnost, zloba i lakomost na slavu uz otvoreni prezir spram istine prodrli u sve pore. Pokazalo je - recju - koliko smo truli.

Znate ono kad zena plavog oka i rascepljene usne sedne pored Coveka Svog Zivota i krene da prica kako je sa njihovim brakom sve u redu, a da njen muz sve radi za njeno dobro? Niti ona njemu zamera sto je on alkos i nasilnik, niti sto je latentni homic ili/i emotivno nedojebani edipovac.  Samari i pesnice po njenom licu najbolje svedoce o skladu te veze dvoje lepih, ali tranzicijom sjebanih ljudi. Ne bi on, al eto - tranzicija.

Ova urbana polubajka bavi se slicnom temom.

Njegova ekselencija ambasador Konuzin izvoleo je u dve recenice sumirati ne samo trenutni odnos Rusije prema Srbiji, nego vrlo verovatno odnos ove supersile prema Srbiji od XIX veka, na ovamo. A i nekih drugih. Velike Britanije najverovatnije. 

Sta je rekla Njegova ekselencija nimalo ekselentnim tonom ?

"Does Serbia have any interest in global security or not? Its just a minor country with no global interest! Do you pretend to be a subject of international relations or only an object?"

U podnozju moje zgrade nalazi se Renomirani Ugostiteljski Objekat, Renomirane Klijentele i podjednako Renomiranog Repertoara Renomiranih Pesama i vanredno Renomiranih Izvodjaca. Renomirana Klijentela, Renomiranih Automobila i prateceg Renomiranog Acesoara Renomirano se zabavlja do Renomiranih jutarnjih casova, na takav narocito Renomirani Nacin da od njihove Renomirane Zabave Renomirano Tutnji citav nas nimalo Renomirani Kraj.

I tako, renomirano, do 3, pa i 4 izjutra, bez ikakvog renomiranog obzira na to sto su okolo samo i iskljucivo Nerenomirane Zgrade i sto Nerenomirana Lokacija uopste nije predvidjena za tu vrstu Renomiranih Ugostiteljskih Objekata.

Ovaj ceo schweinerei sa drzavnim gestapovanjem twitter naloga postaje ogavan.

Em sto je "satiricni nalog vuka jeremica" jedan uopste pleonazam - jel ako je nesto vuk jeremic onda je po logici stvari i satiricno, em je - sto je rekao neko iz twitosfere - taj satiricni nalog bio jedino mesto da o Bobu porazmislimo kao o mudrom, smislenom i s logikom ozenjenim djecarcem iz ananasa na dnu mora.  

 Kao i svaki drugi ridikul i Boba iz ananasa na dnu mora postaje opasan tek kad se umrezi sa istim ili vecim ridikulima - kako i dolazimo do pitanja ima li te sfere javnog i privatnog

Ima li ministar Sutanovac pametnija posla nego da poput uspaljene tinejdzerke dopisuje sa ljudima sa americkog TV-a? Da stvar bude ludja od maturske ekskurzije u Prag sa senilnom matematicarkom, on se i ne dopisuje sa Celzi. On se dopisuje sa nama pretvarajuci se da se dopisuje sa Celzi. Jer, da se dopisuje sa Celzi, valjda bi joj, jel, pisao na njenom zidu, poslao joj e-mail, poruku... Poke? Pisao na engleskom?

Ali, ne, Dragan se dopisuje sa nama - vrlo predizborno, tvrdolinijski pritom.  Ima li Gagec pametnija posla? Ima. Recimo da nam saopsti ko je ubio gardiste na Topcideru. To

Jutros, na fejsu, lupaju ljudi lajkove ko ludi na neki video snimak u kojem se navodno napada Milog Predsednika (Borisa Tadica, ne Hajdara Alijeva). Iskace Boris po feed-u samo tako.

Long story short - veliki pobornici slobode radnika, seljaka i postene inteligencije, nazalost u najsurovijem pojavnom obliku mercedes marksizma, kavijar anarhizma i shampanj levicarenja koji je skoro vidjen, napravili su nekakvu spam aplikaciju koja im omogucava da bez znanja vlasnika profila kace taj svoj video po njihovim zidovima.

Bedna ideologija jos jednom je rodila bedne metode politicke borbe.

Pokusacu da budem apsolutno jasan na samom pocetku - a pisem ovo u svoj svojoj hirscanskoj samilosti - sto se mene tice Tomislav Nikolic moze sve sta god hoce. Da se dehidrira, da se hidrira, da umre, da postane tramvaj, da se skine go i trci po terazijama, da nauci esperanto.... A sa njim ibidem i ostali iz tzv. politicke elite.  Sto bi u Baleticevom "Balkan Expressu" rekao Bora Todorovic - u liku Pika - Ovo nije moj rat!

Tacnije, mi mozda delimo fizicki prostor (sto spletom istorijsko-geografskih okolnosti, sto mojom gluposcu i naivnoscu), ali pravno, te gledano po jednakosti u sansama