utorak, 22 septembar 2009 21:20        

  Национални програм ''Србија против рака''

У Србији сваке године од рака оболи 32.000 особа. Са 20.000 особа које умру од последица ове болести годишње, рак представља други

Tog dana kada se probudila Nadica je imala utisak da to nije još samo jedan dan njenog života.Naprotiv,mislila je da je to najbitniji dan.Konačno neće biti neko sa strane.Konačno se i ona pita nešto.Oduvek je želela da se čuje njena reč,kada je bila mala i dok je odrastala.Sada i po zakonu ima pravo na slobodnu reč-napunila je 18 godina.Postala je punoletna građanka i bez obzira na to što je samo gimnazijalka oseća se moćno jer je dobila poziv za glasanje i moći će da glasa.Njena drugarica Sunčica je rođena kasnije tako da još uvek formalno nema pravo glasa.Doduše Ljubica

Danas sam gledajući "Begradsku hroniku" čula vest da je pronađeno dete u dvorištu "Centra za zaštitu odojčadi,dece i omladine" u Zvečanskoj. 

Kafe kuvarica je našla ostavljeno dete.Prema njenim rečima,dete je stajalo u dvorištu gledajući stalno u jednom smeru sve dok mu ona nije prišla.U njenom zagrljaju počelo je da plače.

Dete su pregledali ljudi iz centra.Uhranjeno je,vidi se da je gajeno i nema tragova zlostavljanja.Samo je ostavljeno.

Imalo

Pitaš li se zašto neki ljudi niti porodično šetaju,niti paradiraju a na kraju krajeva i ne razmišljaju o tome?Da li su oni zaista ravnodušni i društveno neaktivni?Da li zaista njih ništa ne boli,ništa ne zanima?Možda oni imaju neke druge prioritete.Pitaš li se ikada koje?Gubljenje vremena?Ko ima toliko vremena da bi ga gubio?

Postoje prioriteti u životu svih nas.Moj prioritet je da se izlečim.Niko nikada nije pričao o diskriminaciji epileptičara.Šta bismo mi trebali da radimo?Ljudi kojima na čelu ne piše da boluju.Ljudi koji piju lekove svaki dan na bazi sedativa.Ljudi