B92 Blog

Vidim opet i ove godine besomučne analize oko 5 oktobra, i ne mogu da verujem da se čitav taj istorijski dogadjaj svrgavanja Miloševića posmatra van konteksta državnog udara i ubistva premijera nepunih 3 godine kasnije ?

Kako možete govoriti o izneverenim očekivanjima 5 oktobra a da uopšte ne konstatujete da je već 2003 godine   izvršen puč i krvavo smaknuta demokratska vlada ?

Miloševićeva je smaknuta uz koji požar psovku i šamar. Djindjićeva je smaknuta metkom u srce.

A danas vidim na RTS-u emisija koja se bavi hvalisanjem nove knjige jadnog i napaćenog Milorada Komrakova ? 

Jadničak, silno se napatio ovih godina nakon što je mnoge ljude svojim huškanjem poslao u smrt.

 Ima li ovde ljudi sa mozgom ?

U svakom slučaju, rizikujući da budem tužen zbog autorskih prava ili još gore nedaj bože citiranja autora ja ipak ne mogu da odolim da ne okačim ovde odličan tekst Biljane Srbljanović

 "KAD PORASTEM UBIĆU KENGURA"

Posmatram ovu zemlju i ove ljude poslednjih godina. Zapravo čudio sam se i zgranjavao šta se to desilo sa svim ljudima, kada su se promenili, kada su postali zli, agresivni,bezobzirni,bezosećajni,samoživi, kada im se svima promenio muzički ukus.

Šta se to desilo pa isti oni ljudi koji su nekad bili onakvi, sada su ovakvi ?

I onda shvatim šta je.

Srbija je uvek bila ovakva, kao gojazan koji ima tendenciju ka daljem gojenju, ali se do 35 godine borio i držao dijete, i trudio se, vodio računa o liniji, gledao se u ogledalu, nervirao, maltretirao sam sebe da bude nešto što mu priroda nije dala...

I onda, prepustio se da ga voda nosi. Prešao kritičnu kilažu i pomirio se da je debeo.

Pogledao se u ogledalo i rekao sam sebi: " Pa dobro jebiga, ja sam debeo čovek i biću još deblji baš me briga, neću više da se maltretiram da moram da budem lep, biću uspešan u malom preduzetništvu".

I tako, opustio se i napokon zvanično postao ono protiv čega se borio jer to nije uspeo

Zasto je onako krvavo morala Jugoslavija da se raspadne ?

I da li smo stvarno samo mi iskljucivi krivci za sve to ?

Do veceras sam mislio da jesmo. I sad mislim da smo sami krivi, ali veceras mi pade na pamet da to osim nase krivice  jeste bio i interes jos nekih sa strane...

Vrlo jednostavno. Naime, Jugoslavija je jedina komunisticka tvorevina ciji su gradjani u odnosu na ostale komunisticke drzave bili poprilicno spokojni, rastereceni i liseni straha od represivnog rezima.

Da dobro, bilo je i ovde svega i svacega ali ponavljam, to je u odnosu na ozbiljne komunisticke diktature oko nas bio ipak macji kasalj...

I sad, svim gradjanima okorelih komunizama koji su se tokom 40 godina patili kao sto su Madjarska, Slovacka, Ceska, Rumunija itd. dozvoljeno je da se manje ili vise na miran nacin izvuku iz tih kandzi jer su vec dovoljno propatili.

Ali, kako dozvoliti Jugoslovenima da se zajebavaju 40 godina, da "uzivaju" u komunizmu, da putuju po svetu, da imaju praved

Ima li još nekoga u Srbiji ko je kupio nov auto u nekom od salona i oseća se prevarenim ?

Poznata je činjenica da Vam garancija koju navodno imate ne važi ako vozilo ne servisirate isključivo u ovlasćenom servisu koji je po pravilu takodje u vlasništvu salona kod koga ste kupili auto. Ali šta se onda dešava ako imate reklamaciju ?

Ništa. Pošalju Vas da popijete piće u njihovom baru jer je po pravilima GM-a ( koji je valjda zbog takvih pravila i bankrotirao) zabranjeno prisustvovati i nadgledati radove. A za to vreme oni na miru smišljaju kako će Vas prevariti.

U mom slučaju to se uglavnom svodi na dve stvari:

1) reklamacija je neosnovana i auto je sasvim ispravan, a to što Vi mislite da Vam menjač krči i klima izbacuje vreo vazduh to je vaš subjektivan osećaj. Taj subjektivan osećaj će postati objektivan posle 3 godine kada autu istekne garancija.

2) reklamacija se navodno uvaži. Auto se navodno popravi i vrati vam se potpuno isti kao što ste ga i pr

Prošlo je evo već skoro 20 godina odkako samo zahvaljujući prostoj činjenici da sam rodjen na nekoj geografskoj širini i geografskoj dužini, ja kao ljudsko biće rodjeno od strane majke Zlate i oca Radojice imam ograničenu slobodu kretanja. A evo sada i moja deca, takodje ljudska bića. Naše pravo kretanja, ograničili su svi zajedno neki drugi ljudi koji su baš kao i ja od krvi mesa. I ti ljudi isto jedu, piju,imaju gasove, prde, podriguju, imaju kiselinu, smrdi im ispod miške ili pod tabanima, a da ne govorim šta isto tako  ti jako važni ljudi, nekako veći i viši od nas rade u WC-u...

U ovom trenutku, za tako nešto poput ograničavanja slobode kretanja postoje bezbrojni razlozi kojima i jedni i drugi ljudi, i ovi moji i ovi spolja traže opravdanja i objašnjenja. Ipak, istorija će zabeležiti da se tu radilo o običnom koncentracionom logoru. Kao i obično, za stvaranje logora potrebna je dobra organizacija i spolja i iznutra. Zapravo,potrebna je samo dobra organizacija  iznutra a ravnodušnost i nezaintere

 Juče, 27.03.2009, doveo sam dete iz vrtića i čuo sam sledeću izjavu moje ćerke od 5 godina:

 " Coca-Cola ne valja da se pije, jer su je napravili oni sto su nas bombardovali..."

Od koga je mogla ovo da čuje osim od vaspitačice, a na kraju i sama nam je rekla da je čula od vaspitačice. Umesto bre da uče decu da nije zdravo piti Coca Colu zbog vlastitog zdravlja, oni bi da ostave svoj jebeni pečat u kreiranju malih vojnika, mladih nekada pionira a danas pravoslavaca. Da ne govorim da sam primetio da nam deca jako lepo napreduju do negde treće ili četvrte godine a onda kada krenu u vrtić potpuno zaostanu i tako dalje kroz ceo život. Jedino što je naučila za dve godine u obdaništu jeste kako da se prekrsti. Da li je to dobro za našu decu, da ih učimo od malih nogu da mrze neki narod ? Kako će im to pomoći sutra ? Kako je to pomoglo nama uostalom ?   Ja nemam rezervni vrtić, posao ili državu, nemam gde da pobegnem, ali pod ovakvom moralno-nepismenom torturom sigurno je da ću vrlo brzo pob

Pre neki dan sam bio u crkvi.
Zapravo, često se sa svojom decom šetam gradom i odvedem ih tom prilikom i u crkvu. Mali su, zanimljivo im je to, i treba da vide i nauče što više o svom okruženju.
Na sva njihova pitanja odgovaram krajnje nepristrasno, rekao bih na neki bajkovit način, ne zeleći pri tom da na bilo koji način silom namećem svojoj deci verske stavove i pripadnosti i sa željom da što manje uplivam u kreiranje njihovih sudova.Moguće je to uraditi, samo se treba potruditi. A i kad opsujem, nikada ne psujem boga, eventualno opsujem po koju ovozemaljsku mater...
Smatram, da moja deca imaju ustavno pravo da se na osnovu svih informacija koje će dobiti do svoje osamnaeste godine sama odluče koju će veru izabrati, i da li će je uopšte izabrati.
Zato ih nisam vodio na tradicionalni obred krštenja dok su bili bebe.
Pa kakva je to verska sloboda ako je nekome naturiš dok mu se jos neuronske veze u mozgu nisu ni formirale kako valja ?
U tom smislu možda će oni sut

Neposredno posle filma "Sajmište-istorija jednog logora", otišao sam tamo da pogledam to mesto.
Hoću da kažem da je ostavilo na mene toliki utisak da nisam otišao tamo samo jednom, već da polako počinjem da se brinem da li sam ja izgubio razum pošto tamo idem gotovo svakodnevno !
Više u Novi Beograd ne idem preko Gazele, već isključivo preko starog železničkog mosta.
Logor je i dalje tu. Sve je isto.
Ovo bi možda prvo na trenutak pomislio neki jadni zatočenik da ga je neko početkom 1942 uspavao, a zatim probudio pored centralne kule januara 2009 godine...
Ali nije samo to, osvrnimo se oko sebe. Pogledajmo na šta nam liči grad, stvarno. Navikli smo se na ruglo i više ga ne primećujemo. Nismo u stanju da svoj grad pogledamo realnim očima...
Rodjen sam u Beogradu.
Prošao sam tuda milijardu puta. Onu kulu sam sa mosta video toliko puta, a nisam je bio svestan. Ona je tu jednostavno bila za mene neki stub kao i svi ostali.
Znate ono, kad sruše neku zgradu, a vi