B92 Blog

23:19 BEOGRAD, 21. jula (Tanjug) - Uhapšen Radovan Karadžić, saopštio večeras Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije.

Šta da kažem, ne znam da li sam pobedio ili sam izgubio. Kada sam napisao onaj post u januaru nisam ni slutio da će do ovoga doći. Pre toga nisam se na ovom blogu bavio srpskom politikom, ali sam nakon tog posta, malo po malo, počeo da otkrivam svoje pravo lice, na užas posetilaca ovog bloga.

Kako može neko ko je učestvovao u izbornoj krađi danas da bude predsednik skupštine? Kako može neko ko je učestvovao u protestima protiv te krađe '96. danas da pravi video igre i da se ne potresa zbog izbora nekog ko je učestvovao u krađi za predsednika parlamenta? Odgovore na ova i još mnoga druga pitanja možete naći u ovom, četvrtom i pretposlednjem nastavku serijala "Moj sukob s pameću". Zašto pretposlednjem? Zato što sledeće nedelje dolazi Jul, pa ću pre toga uspeti da napišem samo još jedan, peti i poslednji nastavak serijala.

Ne znam za vas, ali ja sam čovek vizionar, ja volim da planiram sve po nekoliko godina unapred. Svi već znate iz prethodnog posta šta se sve planiralo još dok je Milošević bio na vlasti i kako se sve to izjalovilo i ko je za sve to kriv. Ali ne treba posustajati, već na vreme planirati ko će preuzeti vlast za četiri godine kada budu sledeći izbori.

Kao što svi već očekuju, uskoro će biti formirana vlada pomirenja na levici. Mnogo je pisano o sukobu na levici, a nedovoljno o pomirenju na levici. Zato par redaka o tome, a potom i o alternativi, odnosno o desnici.

Sve smo lepo isplanirali, četiri godine samo vas gledamo, a onda postajemo stranka, uzimamo 5% glasova i ulazimo u parlament na talasu narodnog nezadovoljstva vladavinom DOS-a, neispunjenim obećanjima, nedovoljnim raskidom s bivšim režimom itd. Takav je bio plan, osmišljen još u leto 2000, dok je Milošević bio na vlasti. Međutim, ti izbori su došli krajem 2003, godinu dana ranije nego što je planirano. Odmah po raspisivanju izbora pogledali smo istraživanja javnog mnjenja, imali smo oko 5%, jes' da nije sve po planu, ali rešili smo da ipak registrujemo stranku.

Demokratska stranka je katastrofalno loše stajala po tim istraživanjima, imali su manje od G17+, jedan broj razočaranih glasača DS je potencijalno naginjao Otporu i mi smo tu videli šansu. Registovali smo stranku, krenuli u kampanju, a onda je ničim izazvan, Boris Tadić postao nosilac liste DS-a, (a sva su istraživanja rađena za Živkovića kao nosioca liste) zaustavio pad popularnosti DS-a, a istovremeno zaustavio vrtoglavi rast Otpora na nekih 1.6%. Drugim rečima, Boris Tadić nam je oteo birače koji možda nisu bili naši, ali su nama pripadali, mi smo ih prvi videli (znate već taj argument još iz OŠ).

Pre nego što pročitate ovaj moj post, prvi u serijalu "Moj sukob s pameću", poslušate ovu melodiju i za trenutak se prepustite sećanjima i svim onim lepim stvarima. Novi zakon o nostalgiji je još u pripremi, pa ćemo večeras po starom zakonu uživati.

Dakle, da počnem:

Dok čekamo da se formira nova vladajuća većina na raznim nivoima u sastavu Čanak - Tadić - Dinkić - Drašković - Dačić - Jovanović - Krkobabić - Palma, možda je trenutak da se osvrnemo na prethodni period i ulogu koju je u tom periodu imao Vojislav Koštunica, odlazeći premijer.

Koštunica je nacionalista, ali i demokrata. Za razliku od radikala koji su samo nacionalisti, Koštunica drži do demokratskih načela, on je uostalom bio kandidat koga smo suprotstavili diktatoru Miloševiću u septembru 2000 i čija je pobeda bila neophodna da bi došlo do promena petog oktobra.

Ma kakav SPS, pa to je bila tema pre mesec dana, na Ivici je da odluči - Mordor ili Gondor, to smo znali još onomad, pustimo čoveka da odluči, ali samo da se podsetimo: on nije bio na Trgu Slobode, pa nemoj da bude kuknjave ako odluči da ostane tamo gde je bio i do sada: na Ušću. A kad smo već kod Ušča, za Beograd se kaže da je na Ušću dveju reka. Dakle može da se desi da Ušće, a ne Trg Slobode, bude centar Beograda. E to stvara određene ekološke probleme.

Šta je poenta ekologije? Većina prlja, a manjina čisti. Većina koja prlja obično naglašava da je "u većini". Međutim, nikada se nije desilo da manjini koja čisti prebacuju da je u manjini. Nikad se nije desilo da kažu "Otkuda vam pravo da čistite? Pa vi ste manjina!" Dakle, oni koji čiste, uvek su u manjini i to je dobro, treba tako i da ostane, niko ne bi trebalo da ima problem s tim.

Ne pišem više o politici, od sada samo o ekologiji. Dva su razloga za to. Prvi i najvažniji je taj što je većina ljudi na prethodnom postu glasala tako (51% glasalo za ekologiju, 49% za politiku). Drugi razlog je Čeda Jovanović. Da, Čeda je uradio pravu stvar, a ja podržavam one koji urade pravu stvar. Tako sam podržao i Borisa Tadića u prvom krugu predsedničkih izbora i tako danas podržavam Čedomira Jovanovića.

Čeda je večeras izjavio da će, ako treba, podržati vladu u kojoj sedi SPS. Ovom izjavom, on je konačno odbacio NVOvštinu, nove vrednosti, moralisanje i prenemaganje, prihvatio realpolitik i postao jedan od nas. Čeda came out of the closet i zaslužuje da mu uputim punu podršku u tome. Zato:

Čedo oženi me!

APDEJT: Glasanje je završeno, rezultat je 54:52 u korist ekologije, u poslednjih nekoliko sati došlo je do preokreta. Hvala svima koji su doneli odluku umesto mene. Ako nešto krene naopako, vas ću da krivim.

Dakle, napisah pre par dana da ću da batalim političarenje i da pokrenem ponovo onaj moj serijal "Suočavanje s budućnošću" kad ne lezi vraže, primih nekoliko PM-ova da odvalim još koji glupi post, pre nego što pređem na te pametne. E sad sam u dilemi, da li da pišem o ekologiji ili o politici?

Mislim da je najbolje da vam odmah kažem koji je moj tajni plan, jer naravno svako ima neki tajni plan pa imam i ja.

Ovoga puta moj tradicionalni "Šta bih ja uradio" tekst na ovom blogu će osim Borisa Tadića obuhvatiti i ostale političare i to redom po broju izborne liste. Dakle...

ŠTA BIH JA URADIO...

... da sam Boris Tadić

Samo opušteno... pet principa, pa ko hoće dobro došao (za DSS mali uslov: blagi "sanintarni otklon" hehe), ko neće ajd' zdravo. Ako neće niko, idemo ponovo na izbore da počistimo male stranke koje se suviše kurobecaju za svoju veličinu.

... da sam Čeda Jovanović

Pogledajte najbolji predizborni spot iz ove kampanje. Uradio ga je ko drugi nego Hattori Hanzo.

Ostalo je još sedam dana do dana odluke!

Ovaj put o onoj odluci koju pomenuh u prošlom postu

Što kaže naš narod "dok nekom ne smrkne, drugom ne svane", ako SRS i DSS ne budu imali dovoljno glasova da formiraju vladu, imaće neko drugi. Recimo može da se desi da ZEvS ima 126 poslanika, recimo građani potpuno otkinu na Esespe i svih 66% proevropskih glasača glasa za ZEvS. Ili može da se desi da Ledepe dobije 9% (evo, promenio sam), pa da ZEvS nema doboljno da vladu formira sam ili sa manjinama, pa se formira vlada ZEvS-manjine-Ledepe. I to je OK. Ali razmotrimo sledeći scenario - DSS i SRS nemaju 126 poslanika, a s druge strane proevropske snage (ZEvS i Ledepe) takođe nemaju 126 poslanika. Dakle scenario u kome su socijalisti jezičak na vagi.

Kako je Vojislav Koštunica zeznuo Srbiju, pa svoju stranku, pa sebe

Vojislav Koštunica je 2000 došao na vlast, a da ni sam nije znao kako. Kombinacija demokrate i nacionaliste je bila trik koji je radio protiv Miloševića, to je bio Koštunicin unique selling point na izborima koji su se održavali svega godinu i po dana nakon NATO agresije. Mada je bilo ljudi koji su smatrali da će Miloševića pobediti i Nikola Šećeroski, ako iza njega stanu sve stranke, rasprostranjeno mišljenje tog leta 2000. bilo je da je Koštunica dobar kandidat, jer će Milošević teško od njega da napravi izdajnika. Bilo kako bilo, behu izbori, Koštunica pobedi, Milošević pokrade glasove, narod obori Miloševića i kao nusprodukt petog oktobra Koštunica postade predsednik SRJ.

Evo kako je teklo prestrojavanje birača od 2003, do danas. Prvo da pogledamo period kohabitacije:

2003: DS - 12%, DSS - 18%

2007: DS - 22%, DSS - 16%

Dakle kohabitacija je oduzela Koštunici dva procenta, a dodala Tadiću čitavih deset. No da pogledamo fazu dva - period koalicije:

2007: G17+DS - 29%, DSS - 16%

2008: G17+DS - 37%, DSS - 10% (prema Medijum Galupu)

Dakle za DSS pad od 6%, a za G17+DS porast od novih osam procenata. Drugim rečima, stvari su više nego očigledne - kohabitacija je dala rezultate (+12% relativno). Dala je i koalicija (+14% relativno). Da li je vreme da se pređe u fazu konfrontacije?

Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju (ili bolje rečeno pomoćnik ministra bez portfelja) Ljubomir Kljakić se danaske malko iščuđavao. Evo šta je rekao, daklen citiram:

"Za mene je neočekivan nizak procenat (19,01%) ispitanika koji su smatrali da Kosovo treba da se brani svim sredstvima uključući i vojno."

Kljakić se također zabrinuo jer je procenat onih koji su za to da Srbija ostane potpuno mirna (15.86%) ili da ne treba da preuzme ništa osim oštrog protesta i bez prekidanja odnosa sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova (32,73%) "dosta visok".

Šta se to desilo? Ministarstvo je naručilo istraživanje "Kosovo i strateške spoljno političke integracije", istraživanje je sprovedeno od 1. do 16. februara 2008. godine, rezultati su obrađeni i ministarstvo je palo u nesves'.

Since Kosovo declared independence Belgrade has become a warzone. Radicals are burning and looting, and ordinary people are confused - five days ago they were concerned with Kosovo, today they are concerned with the possibility that drunken hooligans may smash their heads with rocks. Kosovo is far away, radicals are just around the corner, breaking windows and setting buildings on fire.

The Belgrade riots are a symptom of a failed political movement. Nationalism has nothing to offer, no strategy, no plan, no political vision. Unlike Gazimestan in 1989, where Milosevic faced a crowd much bigger, crowd consisted of people that were calm and determined, Kostunica today faced people without a clue. Unlike Milosevic who promised war and revenge, Kostunica has nothing to promise, nothing to offer. He can only complain.

Sleteh juče u Beograd, pa ko velim, da se vidimo sutra, mislim u ponedeljak, negde oko podneva, recimo na Platou kod Filozofskog, važi?

Danas se bira preko pola demokratskih delegata i skoro polovina republikanskih. Delegati će na leto glasati za to ko će biti kandidat njihove stranke na predsedničkim izborima u novembru. Danas se biraju delegati u 24 države, negde su u pitanju izbori - prajmarice, a negde sastanci komiteta - kavkazi. Za jedno sat vremena počeće da stižu rezultati, prvo se zatvara valjda Džordžija, a ja ću kako veče odmiče da dopunjavam ovaj post, sve dok ne stignu rezultati i iz Kalifornije. A i posetioci ovog bloga bi mogli da pripomognu sa vestima, špekulacijama, kalkulacijama, predviđanjima, informacijama i dezinformacijama.