B92 Blog

   Moju prvu bebu sam nosila u stomaku  josh dok sam bila student. Dodushe, vec sam jednom diplomirala, pa me je u tom smislu cela familija maltretirala, kako ne moram sad u tom dramatichnom perijodu da dokazujem svoju naklonost uchenju, ambiciju, da izvodim besne gliste i takonekiceopaket "podrshke".

Nisam se ja loshe drzala, vishe shto nisam imala previshe pojma o stanju u kojem sam, a i pored onolike prochitane literature, obaveznih saveta sa svih strana, mladost je svojom ludoshcu u tretiranju situacija i mene uvela u neki lakocemo fazon.

Pa sam ja tako unosila moja ogromna platna za slikanje sa svim potrebnim materijalom u torbi u tramvaj 10, koji me je posle propisno shejkovao u oba pravca.

Jedino shto sam negde u sedmom mesecu zvala celu klasu na kafu, kako bi im rekla da sam trudna, jer se nishta narochito n

Ringe,

Raja,

Paja,

Jaja,

Muc,

Chuch!

(ps-moze i okolosalata)

napomena-posle ovih igara, obichno sledi shetalo/metalo.

Vrati se Jaki, sve ti je oproshteno!:)))

Ovo je trenutak, koji svaki superheroj kada prepozna, obuche svoj kostim i doleti da spase situaciju. Pa gled'o si valjda.

U komjunitiju opshte nerzumevanje, nije nam ostao niko drugi, pa 'ajde sad mi protiv nas.

Svako vuche konopac na svoju stranu i nema zelje da popusiti ni malo, pa hajde ti barem povuci na trecu, onu koje sada nema.

Daj barem malo sunca sa Hloride i nabaci neki lokalni metez, skreni ovu energiju na neutralni teren.

Javi brate shta radish, je l su zdravi zene i deca, da li shljaka biznis.

Da prebrodimo do 11. Znash shta ce sve josh da bude-uvek isti klinch, sa istim ishodom- al ne vredi, tak'a nam fela. Sladje to chupanje od rezultata!

Il da organizujesh virtuelnu teretanu, znash kako se kaze- u zdravom telu zdrav duh! A mi ni jedno ni drugo ne posedujemo.

Josh nadoshli stomaci i ostali delovi pojasa za spasavanje posle Jelichine i Dilanove zuraje-on tochio pivo nemilice, a znash vec kako

 Proshle godine su me ovde pozvali, da uchestvujem u nekom vladinom projektu promena i dopuna u raznim sferama potreba stanovnishtva, kao visoko obrazovanog naseljenika, jer je to struktura, koja je ovde targetirana kao potrebni uzorak.

  To ne znachi da nemaju slichne projekte za razne druge strukture stanovnishtva- na protiv, veoma se vodi rachuna da svi imaju svoj prostor realizacije onoga shto ih se kao specifichne grupe tiche.

 Svesni da su se okolnosti promenile i da su potrebe sasvim drugachije od pre 20-30 godina, drzavna uprava zeli da promeni sve ono shto bi doprinelo shto boljem ukljuchivanju onih koji zele da dodju, u ovdashnje uslove zivota- tako shto ce da ih prilagode novonastaloj situaciji.

 Pa normalno, s obzirom da su oni koji upravljaju drzavom, samo servis njenih gradjana, da u njihovo ime obavaljaju odredjene poslove i na taj nachin da ih chine zadodovoljnima-ako to dobro rade.

 Polazeci od ove chinjenice, hajde da vidimo, koje su nashe potrebe za promenama u Sr

Sa popularnom muzikom sam se susrela josh u pelenama.

Tada se vrteo vinil ispod igle, koja je krckala, pre nego pronadje s pochetka ploche, ulaz u narezani zljeb,a ja treptala u kolicima.

U nekim sluchejvima, se to krckanje chulo i na nepredvidjenim mestima, jer je od uoptrebe doalazilo i do sluchajnih oshtecenja preko nasnimljenih linija, narochito posle nekih proslava- secam se scene pranja plocha od kolacha- ali na to niko nije obracao paznju, jer posle nekog vremena, svi su vec navikli gde i kako ce se pojaviti dodatni  zvuk.

Ploche su bile zakon i pored gramofona svaka pristojna kuca je posedovala i rado Nikola Tesla, koji je bio bazichni aparat u tom smislu, ali njegovo slushanje je bilo bez specifichnog rituala koje je predhodilo pushtanju crnih, sjajnih plastichnih nosacha zvuka.

Prvo se odabere odredjena plocha sa specijalne police, proveri se na omotu zeljena pesma, na kojoj je strani i koja po redu, spusti se dragocena plocha znalachki na osovinu, povuche ruchica sa iglom

Pre nego izadjem, svako jutro pogledam kroz prozor, jer sa njega vidim celu ulicu na padini, da li je krenuo autobus, kako bih kroz ne probudjeni mozak provukla info, koliko mi treba da se sjurim do stanice.

Tu sad postoji faktor raspolozenja mog malog sina, koga prvo vodim u shkolu i zauzetosti lifta, koji sada svi stanari besomuchno dozivaju u istoj histeriji stizanja na vreme.

Pre ovog momenta, predhodi jutarnji ritual, koji je to davno prestao da bude i vishe je refleksno obavljanje radnji po zvukovima: pip, pip, pip,...visoko frekventni poziv digitalnog , mrskog sata na budjenje, shhhhhhhh, shum tusha za koji nema nikada dovoljno vremena, zvrnnn, m

  Radovan je nekada u Beogradau bio neprikosnoveni car!

Jer Onda je bilo neko drugo vreme i ljudi su medju sobom bili povezani onom finom, nevidljivom niti prepoznavanja pravih stvari i tako neprimetno nanizani izmeshali svoje energije, formirajuci talas bezrezrvnog odushevljenja.

Radovan je, neznajuci da je na tronu, vladao u svom malom, ali sasvim dovoljnom carstvu, uvak dupke punom pozorishtu Ateljeu 212, svojim privrzenim podanicima u publici, koji su ovacijama odobravali svaki njegov pokret i rech.

U toj, skoro opipljivoj igri dodira emocija sa scene i iz gledalishta, podjednako su uzivali i jedni i drugi. I taj isprepletani zagrljaj trajao je josh dugo posle rastanka. Tolika je to snaga bila, a da se stvarno nisu ni takli.

Isto beskrajno obozavanje i pripadnost se u svakoj izvedbi ovog legendarnog komada, pokazivala i od strane nosioca ostalih

Jeka čaja taje odlenej mangal,
oj si musuri, sangle anokori.
Sila kale bal, aj zelenajala,
me mangavla daje, gaj si mu šu ka.

Kaki devla daje, saro kantalo,
saro kantalo, me sem bahtalo.
Sila kale bal, aj šukarjata,
me mangavla daje, gola me gala.

Oj pućevma daje, dalga lav la me,
teli levla me, šori kamere.
Sila kale bal, aj sukarjata,
me mangavla daje gola me gala.

http://youtube.com/watch?v=9XhKTC5rytI

Prichu o kralju dushe i romskom bluzu sam morala da zapochnem omiljenom pesmom moga kuma Ivice.

Uz "Ima crnu kosu"-shto bi trebalo da je prevod, on je naradije provodio noci sa bronziranim muzicharima crnih ochiju na zeravici i opushcima u uglovima usana. Basista sa nakrvljenim sheshirom, chvornovatim prstima prebire, brm-brm-brum, brum-brum. Gudalo

Ovo je na zalost, profil nasheg drushtva, gde ni javnost ni mediji nisu zainteresovani za istinu i pravdu, a ni drugachiju buducnost. Jer kako bi inache svi ti ljudi koji su kreirali i insistirali da gangrena opstene i shiri se, mogli da budu na kljuchnim funkcijama umesto pred istraznim sudijom!?

Kako je moguce da posle svega razultati na izborima pokazu da se gradjani Srbije slazu da bolest ostane!?

Kako su svi oni koji su lazima i klevetama organizovano potpirivali infekciju, ostali netaknuti!?

Kako su svi koji su krivi za monsruoznu konstrukciju nesmetano otishli iz zemlje sa svojim plenom ili ostali legalizujuci svoj status i prigrabljeni imetak!?

K

 Svuda u svetu se ovim, pomalo zloslutnim slovom, apostrofira neki prelomni dan, negde gde ce ili biti, ili nikako nece, neshto vazno, presudno i teshko nadoknadivo, svakako dramatichno i od vaznosti za buducnost.

Kod nas se evo, josh nismo ohladili od poslednja dva, jer im je dinamika deshavanja neverovatno zgusnuta, evo vec prilike za neke nove.

Koshtunica razvlachio zvaku dokle je mogao i konachno je ispljunuo, a da nije napravio ni jedan balon, al u tom padu izakane lepljive mase, uz uzdahe olakshanja, nazire se novi D Day.

Pa dokle vishe?

Cela nacija je tokom ovih godina ziveljenja u tom danu, koji se stopio u mesece, a ovi opet u godine potpuno mutirala,  jer konstantno konzumira neprirodnu tenziju kontinuirano pripremljenu od ovih gore, shto ih je, da ludost bude potpuna, sama i birala.

Te je tako zaziveo neo vampirizam sa sve jaganjcima koji ce da utihnu kad tad, jer nam isisashe i krv i mozak!

I shta sad, opet pregovori, kombinacije istih istroshenih , korumpira

Da ne kazu zlobnici da zaostajemo za svetom, koji za sve i svashta organizuje radionice, kako bi potrebna znanja i veshtine priblizili shto vecem broju korisnika, pa tako postoji program za iscrtavanje lica, rukovanje prilikom intervjua za posao, kako prekrechiti svoj zivotni prostor-a da ne bude dzabe,... evo jedan jedinstveni workshop samo za nas.

Ideja je da potrebno utvrdimo i dovedemo do perfekcije, kako nikakvi pokushaji sumnjivih namera ne bi ugrozili nashu izuzetnost. A poshto smo narod shirokogrud, sa osetljivom dushom, da pruzimo shansu i onima napolju, ( van nashe ograde), u neznanju, da probaju da dosegnu ove nashe visine. ( Ne znam samo kako se nadoknadjuje potreban DNK).

                  OSNOVNI KURS

deviza-napredak i ukljuchivanje u svetske tokove unishtava neprocenjivost indentiteta i integriteta!

                1) ZNACHAJ VODJE-(obavezno sa specijalnim potrebama, jer za status nebeskog mora neko specijalan)

Danas je nashoj Alex-Dunji rodjendan i ona vam u to ime poklanja ovaj blog.

Pre nego pochnete da chitate-ZIVELI! 

autor: Alex-Dunja

Da vas pitam? Kako ste se branili od devedesetih?


Ima kafana Dvorište. Vlasnici su moji prijatelji Irena i Ivan. U šanku i među stolovima Mara, džepna Venera u tesnim farmerkama i minimalnoj majici, okretna kao mačka, i uvek spremna na nepodopštine svih vrsta. Osnovna Marina pretnja gostima sa nepoćudnim namerama bila je: "Budi miran, sa'ću ti ispevam pesmicu". Sigurna sam da možete da zamislite kakve bi to pesmice bile. Savim poseban talenat. Očaravajući.

http://s185.photobucket.com/albums/x49/AlexDunja/?action=view¤t=DVORISTE-ORIGINAL1.jpg
 
Na zidovima psihodelična mešavina scena i "scena". U uglu jedne od prostor

http://video.google.com/videoplay?docid=5547481422995115331

 Ako niste gledali- evo prilike, za subotu uveche ili nedelju popodne, pa se javite s komentarom.

Skroz su na s pogreshno uchili!

 Mislim ne prichu, svi je znamo, nego tumachanje. Ono shto izvuchesh kao pouku, pa spakujesh u fijoku, pa se podsetish kad dodje momenat, kako vec funkcionishe ta manipulacija josh od malena. I onda ispadne da si pravilno usmeren-a nisi!

A evo, sve se uklapa. Mlada, dobra i sirota devojka, zivi negde na periferiji-dobro, dobro, tada su svi tako, rinta ceo dan bez perspektive i uvece se samo pruzi na krevet u maloj sobi, sa svojim jadom, brigama i umorom.

I onda shta, stigne taj poziv za bal, jer je to tako tada bilo i ona shvati trenutak i mogucnost da se neshto promeni, kao i njene polusetre uostalom, chiji zivot jeste bio neshto bolji, al opet bez neke konkretne sadrzine. I krenu sve da se speremaju za bolju buducnost.

Tu bude nekih nesuglasica i skoro totalni fijasko za nashu junaknju, al eto ti dobr vile koja je prepakuje sa sve laznim prevozom i stafom.

I sledi sudbonosni susret, u kome se sponzor u obliku mladog princa-al tada je to tako b

Eto kako hronichna neobaveshtenost moze da ima katastrofalan ishod!

Pa svako ko je gledao bilo koji kaubojac, makra i onaj trecerazredne produkcije, zna da scenario izgleda sasvim drugachije. Da bed gajsi, ruzni, prljavi, zli i neartikulisani, obavezno pijani ujashu u neki gradic i krenu da lome, pljachkaju i tuku, da se zene sa decom rastrche kako bi se sakrili od bahatih nasilnika i da muskarci , predvodjeni glavnim sherifom i njegovim pomocnicima, hrabro krenu da ih pohvataju i zatvore.

 Jer, majkumu, to je njihov grad, oni su ga izgradili i zele da u njemu mirno zive, iako je on sastavljen od desetak kucica, jedne ulice a na prashini. 

Ima i ona scena, na koju svi u sali sa obaveznim drvenim stolicama i otpacima od semenki ispod njih, pochnu da tapshu i uzvicima odobravaju deshavanje, kada se izgrednici, namzani katranom i perjem iznose posramljeni na metalnoj shipci iz grada i sve je opet ok.

Kod nas se pricha, valjda zbog gore navedenog neznanja, odvijala sasvim drugachije.

Dragi blogeri, ovaj terac je nastao kao odgovor na Artemijevo pismo, u kome poziva na smrt. Ponovo i bez srama.

Iako na prvi pogled deluje shaljivo, vishe je odraz besa, nemoci i nezadovoljstva pogreshnom politikom koja je vodjena u poslednjih, skoro 20 godina, koja se odrazavala na nas obichne gradjane u glavnom destruktivno po normalan zivot, koji je bahato negiran i monsruozno unishtavan.

Autori su do sada Unfuckable, Dragan Vujanovic i moja malenkost.

Pozivate se da se nadovezete i dopunite ovo shto je napisano.

Ja l se biju na popina vile,
il se bije more o mramorje,
il besedi Koshtunica Vojo
da se zemlja potkupiti nece.
Dok je mene i naših junaka,
Samo Miško može da okreće !

Da okrece oko prsta svoga,
celu zemlju, a u ime Boga.
Anfak dijete, zbori sa pendžera
Koštun Vojo - sad ga baš pretera :
Zbog te spike, i mantije crne
Predugo nam guzica već trne
predugo vec trne i lepota svaka
slushaj vojo, poslusha