(из циклуса ..... Присети на првојебе)

све више постајем свестан ,сад, када је моје прошло, и када тамни лавиринт психе,где илузије и недореци лако бивају замењени за истину, свакодневно се преплићући, чине да посумњам да нашем свету сатканом од речи да би се разумео сем вида ,слуха, укуса, мириса и додира  недостаје још понеко чуло ..... како би се самоспознали.

или овако . . . данашње време уопште не разуме у чему је смисао поезије и уопште га не интересује да ли поезија има смисла.додуше историјски гледано поезија је увек била на друштвеној маргини мада је имала часове славе када се појављивала у средишту и била извикивана на трговима,маргина је њена стална природна позиција.цветала је у доба боемије које су спољни знаци били пиће,кафане,скандали ,била је она побуна против задатих духовних и социјалних околности живота а најважнија јој институција била кафана ,место за слободу,социјалну равноправност,људску комуникацију.међутим у времена данашња, транзициона, логично је да таква институција изумире.формално слободе су све веће а у суштини тоталитаризам јача.у таквом окружењу појединац без помоћи бога тржишта је губитник без икакве могућности за боемску побуну па сњим је и поезија остала у простору празном.. ..

наспрам традиционалних облика веровања и језичких формализација их,они,духом у потрази, теже да дају подршку сумњивцима који не следе језик Цркве као пуки одјек прошлости,у размерама језичких слика и освешталих сижеа,него наслућујућ сложене поступке религиозне игре и драматизација,ироније,патоса,меланхолије и нарације која излаже каталоге постисусовског постојања,јалов труд улажу да се дорека Догме домогну.

састав на тему . . .оНати

тих, на измаку 6десетих година века минулог, поном саду се уочавала Ната црнка телесно привлачна у друштву наочитијих момака са корзоанам те ија, уокуми лепом склон, је евидентирах

(парадокс нашег времена је да имамо више сазнања, а мање расуђивања)

старе гробнице са патином као украсом, бремените неухватљивим догодовштинама оних који под њима трају,јер све може да се дешавало тако како смо о покојницима чули ,а може и друкчије,често ме намаме на узвишицу изнад Села где у ладовини крошњи шаролике флоре волим да уживам како у миру и спокоју окружења тако и у погледу на меандер дунава и контуре Града у даљини назирућег.

састав на тему . . . .шта би ми, безводе

оводи, посебно кад жега очепи ко овде намалти овог лета свима нам неопходној, могло бисе развући темацки, но ме чињеница расушености потсети да сам ја одкадзнам засебе водену терапију примењивао ни незнајући да постоји. наиме одрастао уздунав више сам у њему бијо негнасувом. После кад смо малко стасали па се обезобразили звали смо и наше другарице да снама пробају али једну посве другу х2о терапију звану мојтебоде исодводе

- чудесна моћ музике, прве од свих уметности, јер само она васпитава душу ( г Д. Бокан)

како старим, а склон асертивном начину комуницирања, захвалан сам саговорник чему вероватно доприносе и снови моји који су углавном несиметричне драматургије која креће од ситног реализма и реалног декора ка неком метафоричном простору па се мало разликује од конфузне стварности из које одласком на починак покушавам побећи обзиром да колоплету недоречености дневних догодовштина исчекујем (ваљда) тим чином слуђености ми дорек.

читам прибелешку у Дневниками из фебруара 2006. . . . када сам оно, рачунавши да ћу кашњењем на a Party, самољубив, обезбедити неподељену пажњу, сви су већ били пијани или урађени на неки други начин.владало је наиме опште расуло ,но уочих Noru која је фломастером вијала Једног да јој се потпише на обнажену дојку.знао сам је из виђења у бару где сам се у царству штангле опуштао уз пивкана . Зналац морнар на оверкрафту за Сицилију убеђивао ме је да је репертоар њенух услуга много шири јер одрастајући у беди и поразу,пијанству,тучи и злостављању,у гадости и очајима је на време схватила да јој нису потребни туђи редундантни укази да се може јахати и на таласима космичких сила а не сатрти се у судбином јој додељеног родног окружења.. . .

краћа п. натему . . . . издржљивости

присећам се,био је почетак маја, Црвени Барон   је пар пута надлетео Валету

    окачен стрмоглавце са левог крила аероплана на чуђење чепајућег мноштва по бедемима Града небили боље видели му жилу куцавицу, док су мене Браћа једногласно услед начињене ми грешке у називу Семинара „сексуалност настраних - поглед у будућност“ казнили базеном.