g. Jeremija
SECRETOS del CORAZON
- Ime mi je Ilija, rekao sam. Ona nije odgovorila. Ili možda jeste? Moguće je i da ja nisam rekao ništa, iako sam hteo, a da je ona izgovorila svoje ime, koje nisam čuo. Ni sada nisam siguran, a pogotovo onda nisam bio. Ipak, danas znam bio je to neponovljiv trenutak, proviđenje, alef, nirvana ili jednostavnije rečeno: bila je to ljubav na prvi pogled.
састав на тему: малтом цак цик
Почесто застанем па загледам камене блокове уграђене у овдашња столетна здања но сада већ увелико начете временом.покушавам да се телетранспортујем у време оно када су их нечије радене руке прецизно слагале да би на крају обликовали велелепне објекте богомоља, палата, одбрамбених бедема етц . . коих је малтом кривудајући, сијасет.обавеза скоро никаквих да имам кацсе након 15 очасовних радних обавеза добауљам докампа пустињског и стана у контејнеру сем што сам све чешће захвалан оним бунџијама из таме минулих векова који успеше изборити да се деветодневна радна недеља сведе на разумну шестодневну
( Јадран ,острво Првић ....јулски присет)
ево ме прозва мој перипетички састав насловљен оничем од пре једне деценије којим се огласих на страницама блога Б92 у својству вип -а, први пут. баш лети време....
„Odlučio sam: tokom narednog meseca neću više sedeti na krovu i razmišljati da li da skočim, nego ću se zaista ubiti. Ali, neću otići s ovog sveta a da pre toga ne saznam kako izgleda jebati se s nekim.“
Dnevnički zapis iz 1983. godine nevinog šesnaestogodišnjeg Kurta Kobejna (1967-1999)depresivnog bolesnika, kasnije heroinskog ovisnika, buduće grandž ikone devedesetih i lidera planetarno
мени,тада заклетом фрутаријанцу , дрктава питија у тањиру са рутавим свињским ушима, изазивала је порив на подриг и бљув но она која ме је мамила за астал била је Љ. ненадјебива локална прцаљка, сезонска радница усодари моје сеоске Бабе
-ја примам све у себе па могу и твоју сурлетину, сећам се како ми је смешкајући се онако бећарасто указала
неволим кад недосањам снове па онда цео дан калкулишем шта је могло да буде уњима докраја.ја уснове уствари неверујем (баш увек).унеке баш да.него, несањам ја одувек, него одскора, како кљокнух,телесно (и полно).
(дневникоми листајући)
ма колико женска јаја била нестидљива , ипак има лека (к. поповић)
у исчеку судбе, нумерисан ,проводио сам дечаштво у сеоском окружењу без посебности у догађањима. до пубертета. ондак се нешто умени, изнутра, скљало , шта ли, те усмерило женскама - скровиштима мојих незаситих жеља.
састав на тему . . . . једно излазно вече
вели неудата колегиница, монитор домога убироу, неки дан:
- ајмо у диско вечерас
- ајмо, why not, ја питом
па касние запуцасмо по сокацима овдашњим .окупљалишта младих препуна а радни дан је, но пред једним ред нешто краћи
-е овде ћемо сигурно је супер,опредељујесе
након десетак минута реда бауљамо мрачним степеништем које у зјап води,нос ми запахну омамљујући мирис неке Траве која се џами дооле,на моменте бљесне преко зида шајдарено светло и . . ето нас .