B92 Blog

Prema pisanju lista “Danas” Skupština grada Beograda se sprema da na mesto direktora Istorijskog arhiva Beograda, umesto dosadašnje direktorke, gospodje Branke Prpa, postavi kandidata Socijalističke partije Srbije.

Dragan Gačić umesto Branke Prpe

“On će na to mesto doći umesto Branke Prpe, koja je na toj funkciji bila sedam godina.

Prpa kaže za Danas da je razrešena sa te dužnosti već u junu, jer postavljanje za vršioca dužnosti nije postavljanje na funkciju, nego zakonska obaveza dok se ne postavi novi direktor.

- Međutim, sad je sasvim jasno za koga se cela stvar pripremala. Reč je o kandidatu Socijalističke partije Srbije, koji očigledno dobija posao onda kada je ova partija na vlasti. Reč je o čisto partijskoj kombinatorici, partijskoj podeli funkcija i kadriranju što je suludo za ovakve institucije - objašnjava Prpa.

Ona dodaje da je sve od početka pripremano, ali ne za nekog drugog, nego baš za Dragana Gačića … “

Evo uzeh divit i hartiju da vi otpišem na vaše pošljednje pismo što ste ni šiljali preko vašijeh novina i televizije. A nijeste morali to plaćat, arčiti tolike novce, mogli ste i po golubu pismonoši što je naučija pro Jadrana pisma nosit. Golubovi manje koštaju, sitno zrnevlje je sasma dovoljno..

Hvala vi na interesovanju, mi smo zdravo i dobro koje i vami želimo.

Ne morate se toliko brinuti za mašinovodju naše lokomotive, on je fala Bogu zdravo i dobro, vozi ovu našu kompoziciju prugom koju su putnici izabrali, svi imaju karte, a sve su nabavljene  bez rabata ... Nijesmo ga ni tražili …

Vidju fino, da ste bacali kamenčiće na našu prugu, a nije vi to trebalo. Ranije za vakta dok ste mnogo pili lipov čaj, podmetali ste i klipove u te točkove, no mi smo vam to oprostili ali nijesmo zaboravili i ne možemo..

Juče se navršilo 17 godina od kako je oteto, mučeno i ubijeno 16 gradjana i državljana Srbije iz Sjeverina kod Priboja samo zato što su Bošnjaci.

Pripadnici srpske paravojne formacije “Osvetnici” su 22.oktobra 1992.godine zaustavili autobus na liniji Pljevlja - Priboj, tokom prelaska preko dijela teritorije Republike Srpske u mjestu Mioče, legitimisali putnike i iz njega kidnapovali 15 muškaraca i jednu ženu i odveli ih u Višegrad, gdje su psihički i fizički zlostavljani i ubijeni na obali Drine.

Tog dana ubijeni su:
1.Mehmed Šebo,
2.Zafer Hadžić,
3.Medo Hadžić,
4.Medredin Hodžić,
5.Ramiz Begović,
6.Derviš Softić,
7.Modhad Softić,
8.Mujo Alihodžić,
9.Alija Mandal,
10.Sead Pecikoza,
11.Mustafa Bajramović,
12.Hajrudin Sajtarević,
13.Esad Džahić,
14.Ramahudin Đatović,
15.Ediz Gibović
16.i jedina žena među njima Mevlida Koldžić.

Vjeruje se da je većina počinilaca na slobodi. Osudjena su četvorica, dvojica u odsustvu, a Vrhovni sud Srbije je 18.05.2006. potvrdio prvostepene presude svoj četvorici.

Nalogodavci nijesu pronadjeni ni privedeni pravdi, a kad će ne zna se..

Čitajući današnje izdanje lista “Danas” u želji da nadjem članak mojeg  prijatelja i našeg kolege blogera Milana Karagaće (“Dijalozi”) naišao sam na dvije vijesti koje su mi pokvarile današnje “eu-forično” raspoloženje.

Prva vijest : Ekonomija - Pomera se granica za odlazak žena u penziju

U okviru reformi penzionog sistema koje sprema Vlada Srbije (u saradnji sa MMF ) jeste ukidanje beneficija ženama za raniji odlazak u penziju (po stažu i godinama života ).

Žene će tek tada postati „ravnopravne“.

Nije precizirano hoće li ta operacija biti jednokratna ili u više faza..

Kada je u pitanju ukidanje beneficija, najavljuje se da vojnici i policajci neće moći da idu u penziju sa 50 godina života i penzijiom u visini posljednje plate.

Doprinos za tzv. beneficirani staž se mora znatno povećati..

Na potezu su žene... Bio bi red da ih čujemo...

Vlasti Švajcarske zabranile su gostovanje, odnosno ulazak u  Švajcarsku hrvatskom muzičaru Marku Perkoviću Tompsonu zbog njegove suptilne podrške ustaškom režimu u vrijeme endehazije...

Ministar inozemnih poslova gospodin Jandroković dao je nalog svojim službenicima da upute Notu Švajcarskoj vladi i zatražio ukidanje te mjere.

U noti bilo više odbrane Tompsona nego objašnjenja gradjanskog rata u domovini mu.

Predsednik Hrvatske, gospodin Stjepan Mesić je osudio taj njegov postupak.

Premijer hrvatske vlade, gospodja Jadranka Kosor se sprema smijeniti ministra Jandrokovića.

I z v o r :

Severni uspeh

U Severnoj Srbiji , tj. bivšoj Vojvodini, obeležili su 7. oktobar , dan kada je prije dve godine održan Antifašistički skup u Novom Sadu.

Tim povodom, predsednik LSV, gospodin Nenad Čanak, otvorio je izložbu pod nazivom “Neće proći”.

Nešto više o tome u listu “Danas” u članku “Uradjen posao države”.

Izgleda da se neki tamo u Severnoj Srbiji ne slažu sa Čankom, jer imaju “drugačije mišljenje” pa su na starom putu Zrenjanin - N.Sad  ukrali Spomenik žrtvama racije težak više od jedne tone.

Svedoka kažu nema, piše takodje list “Danas”.

Centralno - Prestonički uspeh :

Gradonačelnik Beograda, gospodin Dragan Djilas je posvedočio da će Sovjestski vojnici  ponovo dobiti svoje ulice, ali ne one stare (Resavska, Mekenzijeva, Južni bulevar ) nego potpuno nove.I z v o r :

Čemu priča ko je 05.oktobra 2000-te bio sa koje strane ?

Čemu pitanja ko je kriv što nije ostvaren „Ugovor s narodom“ ?

To je ustvari bilo „Pismo o namerama“  na koje je narod stavio svoj potpis malo kasnije, ali su neki potpisnici pisma (ugovora ) već tada imali preča posla.

Sada su opet svi na istoj strani. Istina nisu se svi dobrovoljno našli na toj poziciji.Neki su radosno dočekali taj trenutak, nekima je svejedno kuda ih meću, nekima nije pravo ali se ne pitaju za mišljenje. Bio sam medju onima koji su verovali da će 06.oktobar ipak doći, kad, tad.

Prevario sam se.

Neće i ne može, jer je nestao i onaj 05.oktobar.

Sve njegove tekovine i rezultati (ako ih je uopšte i bilo ) su nestali.

Čovjek koji je predvodio tu „revoluciju“ je ubijen, skrajnuto je s očiju naroda  sve što može da podseća na njega, svi njegovi bliski saradnici denuncirani, satanizovani i uklonjeni iz političkog života, a svi oni (koji su živi ) za čije uklanjanje s vlasti se borio vraćeni na „posao“.Ostalo je samo sjećanje, samo emocije.

Prije fudbalske utakmice Srbija - Francuska sa mnogih zvaničnih mesta poslati  su uzaludni apeli ili molbe da se ne zviždi Marseljezi.

Čak je i predsednik išao na stadion da aplaudira i da tako “zaguši” proklete zvižduke.

TV rediteljsko igranje mikrofonima nije uspelo da sakrije stvarnost i sramotu.

Više je bilo onih koji su zviždali nego aplaudera. Prisustvovala je i treća grupa – pristojni ljudi koji su u stavu mirno odslušali i pozdravili francuasku himnu, kako i dolikuje.

Bilo davno pa se “zaboravilo”, na tom istom stadionu se svojevremeno masovno veselilo zbog pogibije 3 hiljade ljudi u STC-u. Niko nije osudio takvo ponašanje, pa se sada pitamo otkud ovo iznenada, toga kod nas "nije" bilo...

Zviždanje bilo čijoj himni je vrijedjanje sopstvene zemlje i sopstvene himne!

Bajram  Šerif  Mubarek Olsun !

Svim pripadnicima islamske vjeroispovjesti u Srbiji želim sretan praznik !

Mir pred kućom i nad kućom,

Slogu i radost u kući čeljadima

Zdravlje svima

Porodicama blagostanje

Djeci učenje i znanje

Bilo bi najbolje imanje.

Muntazer Al Zeidi je irački TV novinar koji je eto uz Božju pomoć ili nešto drugo u jednom trenutku života imao "muda" ali nije imao ime.

Skinuo je cipele i njima gadjao bišeg američkog predsednika Buša.

Sada Al Zeidi ima ime a za muda nijesam siguran pošto je proveo jedno vrijeme u iračkom zatvoru, uostalom i ne trebaju mu više.

Al Zeidi je bio pravosnažno osudjen na godinu dana zatvora i zbog dobrog vladanja pušten je 3 meseca ranije.

Vest :  Released from Jail

I ovde : Oslobođen “napadač“ na Buša

Iraqi shoe-thrower Muntazer al-Zaidi freed from jail