2015-01-25 21:23:00

Politi i zapaliti ili ...

apostata RSS / 25.01.2015. u 22:23

gost autor: čovjek sa kojim sam se na blogu po pravilu uvijek žestoko 'kačio' - not2old2rock

 

Danas je umro Pavle Minčić, jedan od onih koji su mi ulepšali detinjstvo.

 

Večeras, u 21:00 u Zemunu, u ateljeu ZMUC, Njegoševa 53, odmah iza kafane Šaran, počinje tematska žurka Feelin' Alright, tj Srećna Nova 1975!

DJ je Orge, striperi su Debeli Biciklisti,ulaz je slobodan i za momke, ne samo za devojke, svi ste dobrodošli, kostimiranje je dobrodošlo, nije obavezno.

ZMUC ćete prepoznati po neobičnim skulpturama ispred i "dostojanstvenim kloš hipi pankerkama" okolo i unutra. 

Kome nije jasno evo objašnjenja mog druga Denića: 

"Za sve one koji računaju vreme po gregorijanskom kalendaru u subotu, 27.12.2014 proslavljamo

 
2014-12-15 14:59:45

Polako klizimo u rasulo!

Filip Mladenović RSS / 15.12.2014. u 15:59

Karikaturista Mića Miloradović
Karikaturista Mića Miloradović
Koleginica Vesna Radojević razgovarala se sa profesorom ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Miodragom Zecom. Taj razgovor u trajanju od 10 minuta na lapidaran način ukazuje na fundamentalne probleme moderne Srbije, koje naša tzv. politička elita i dalje izbegava da rešava (LINK: https://www.youtube.com/watch?v=-vgGpZznV8E#t=65).

Profesor

 

U nekim zatucanim krajevima Balkana i ostalog sveta vlada mišljenje da je Internet nešto kao i nauka: zanimacija za dokonu gospodu. Ili kao pivo: može da posluži za dobro raspoloženje i laku zabavu, samo ne treba preterivati.

To o preterivanju obično govore oni koji inače nemaju šta o temi da kažu. Dobro je, samo ne treba preterivati. Pa naravno da ne treba preterivati - ni u čemu. Dišite duboko jedan minut pa će vam se zavrteti u glavi i biće vam zlo jer organizam ne trpi preterivanje u disanju.

Ali dobro, ne treba preterivati sa Internetom.

Pre pet ili

 
2014-12-12 22:38:48

Pljevlja, "Lovćen" i Dire straits

freehand RSS / 12.12.2014. u 23:38

Dere se neko... Neka budala se dere. Mora biti da je budala. U stvari - dve budale, najmanje. Pročkiljim na jedno oko i pogledam na sat na kaseti koja mi je pored glave: pola šest. 

PA POLA SEDAM IM MAJKI MAJČINIH DA IM MAJKI ...


O jebem ti život i svet u kome se budale svađaju nedeljom u pola šest kad će truba tek za pola sata?! Vidim da su još neki poustajali I gledaju kroz prozor scenu koja se odigrava ispred paviljona: dvojica se, otimajući se oko nečega što ne vidim onako podignut na lakat , psuju na stranom jeziku.  
„Šta je ovo, koji im je qrac?" - pitam.
„A ništa, treba drva da se cepaju." - sležući ramenima kaže mi nepoznati, plećati momak.
„Mmmm, znam." - kažem pokrivajući se po glavi. „Niko neće... Pa i ja bih nekom jebo mater da me sad na ciču istera."

Pogleda me sa smeškom. „Ma jok  Oni se otimaju za sekiru. Slovenci." - slegne ramenima. - "Ustaju u pet da bi se domogli sekire."
Tog dana sam saznao da su nas u goste primili pripadnici odeljenja alpskih izviđača. Ili čete, možda. Nisu baš svi bili Slovenci, a samo su šestorica bilo reprezentativci u  nordijskim disciplinama. Nisam ni zano da se Jugosalvija takmiči u nordijskim disciplinama?! Čak ni da je cepanje drva zorom po ciči jedna od njih. 

pecka_50_Copy.jpg

 ...

 
2014-12-03 19:57:34

Gos'n Verbiću, imate minut?

nurudin RSS / 03.12.2014. u 20:57
Zbog načina na koji se Vi sa nama zezate, da prostite, pitam se šta je uopšte Vaš posao. Mislim, ja znam. A da li Vi znate? 

 

 

 

 

 

 

 

 

Očito je da deca i mladi trpe sve nedaće moralnog, socijalnog, ekonomskog i svakog drugog posrnuća društva. Naročito su žrtve  odsustva sistema vrednosti ili, bolje reći, totalno izopačenog sistema vrednosti koji se promoviše u medijima pa i u porodicama, vrtićima, školama i društvu u celini. Što reče Duško Radović, “Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa dati.”

 razmazeno-dete.jpg?w=474provoddeca.jpg?w=300&h=199

Svedoci smo šta se sve dešava sa mladim ljudima i šta sve ti mladi ljudi rade drugima i sebi, a u svakom slučaju oni su žrtve, ali još uvek se izgleda ni roditelji ni društvo nisu ozbiljnije počeli time baviti.

S tim uvezi prenosim i preporučujem odličan tekst objavljen na portalu fokus.ba.

Tekst je poučanza sve roditelje,pa neka  pročitaju i nauče nešto ako već do sada nisu, a mnogi nisu ili su pogrešno naučeni pa greše i kod svoje dece.

Evo teksta u celini:

“I, šta sad, roditelji?

Kad se otima za igračku u vrtiću – dođu mama i tata i viču malo i na vaspitačicu i na drugara, tuđe, ono loše dijete koje kvari njihovo i ne da mu da se igra. Jer, njihovo je zlatno! I tad sa ponosom u očima gledaju mezimca!Kad se potuče sa drugom u školi – dođu tata i mama, zaprijete kome treba, ucijene, samo da im zlato bude bezbjedno u školi, pa taman i da je krivo i da je započelo i da ugrožava druge. Ima i ono sva

 
2014-11-17 18:15:10

Ministar je u pravu!

nurudin RSS / 17.11.2014. u 19:15

Гостујући у Кажипрсту министaр Срђан Вербић објаснио је свим просветним радницима у Србији следеће:

 

1. Да постоје транспаренти!

2. Да је штрајк од 30 минута катастрофа!

3. Да ће лично инсистирати да се промени одредба Закона о штрајку (јер постоје транспаренти)!

4. Да наставници раде на штету ученика! 

5. Да се сви захтеви своде на један (повећење плата) који није могуће испунити! 

 

 

 

 

 

 

 
2014-11-14 22:07:05

Ministre, osećate li Vi miris dunja?

nurudin RSS / 14.11.2014. u 23:07

 

Био је највиши у разреду. Месецима је носио једну исту јакну и ципеле за два броја веће. Поглед празан. Речи неме. Родитеље нико није познавао. Нису се одазивали на позиве одељењског старешине, педагога, директора. Колегиница упорна, посвећена свом позиву, решена да не штедећи себе помогне. После наставе одлази до села у којем је живео Мута. (Надимак су му наденули другови из одељења. Болно, али истинито – деца често забораве шта је то емпатија.) Испред куће затиче мајку чије грубе руке причају своју причу – тежачку, злосрећну, недовршену. Како започети разговор? „Знате“, запита колегиница, „Ваш син не проговара“? Мајка слегну раменима и благородним гласом, помирљиво, констатова: „Знам! Једног дана је само заћутао. И тако... Шта би и имао да прича...“ Након што је још једном одмерила колегиницу од главе до пете, окренула јој је леђа и ушла у оронулу кућу.

 
2014-11-04 21:44:33

Pseći štrajk

nurudin RSS / 04.11.2014. u 22:44

 

 

 

 

 

 

 

 

 

„Да сам професор, а они ђаци, моја толеранција би била равна нули. Професор... Професор је пас који још само може да лаје ако су му гласне жице живе. Професор више није ни пас. Мање је вредан и битан у овом данашњем савременом и демократском друштву од обичног пса луталице. Ученицима фали само поводац, па да прошетају професоре кроз град.“

Део писменог задатка на тему: Ћутим, а проговорио бих: искрено о мојим професорима.