2017-01-22 20:40:27

Peticija

nurudin RSS / 22.01.2017. u 21:40

 

 321154_d3732e92-c080-4f7e-97cf-12e17e92f7d4-635x357.jpg

Министар образовања најавио је да ће се новим Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) променити састав школских одбора. До сада су школски одбор чинила по три члана из редова запослених, родитеља и представника локалне самоуправе. Уколико се усвоји предлог министра, биће пет представника локалне самоуправе и по два представника родитеља и запослених. Представнике локалне самоуправе бирају странке на власти. Мандате свих чланова верификује скупштина општине. У последње време се у неким општинама догодио преседан – одборници нису желели да верификују мандате наставницима које је наставничко веће изгласало. Нису им политички били по вољи. Тада је постало јасно да политичарима више није довољно да постављају своје кадрове за директоре, већ да желе да се питају за све, укључујући и за оно у шта се нимало не разумеју. Широм Србије у школским одборима (који су надређени директорима) седе недовољно образовани људи који одлучују о важним питањима, која се тичу не само запослених већ и свих ђака, па и њихових родитеља.

 

19056.jpg

Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor „Spomenička skulptura u Jugoslaviji i Srbiji: Od Tita do Vorhola“ koji će se održati u Salonu MSUB (Beograd, Pariska 14) u sredu, 18. januara u 18 časova.

U razgovoru učestvuju: dr Mariela Cvetić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Dragan Srdić Srka, vizuelni umetnik.
Razgovor će moderirati dr Zoran Erić, kustos Muzeja

 
2016-12-30 16:49:59

Doktor Kisindžer

Neven Cvetićanin RSS / 30.12.2016. u 17:49

Vreme nakon Drugog svetskog rata kao vreme „velike sinteze" protivrečnih tendencija epohe će zapravo biti vreme geopolitičke ravnoteže i balansa među svetskim silama, što je konačno rezultiralo politikom detanta (franc. détente - opuštanje) među velikim silama koja je na snazi bila u centralnom delu ovog perioda - od sredine šezdesetih do početka osamdesetih godina 20. veka. Državnici koji će obeležiti ovaj period će više biti skloni pregovaranju nego konfliktima, koristeći same konflikte uglavnom kao sredstvo za jačanje pregovaračke pozicije, a ne kao cilj sam po sebi. Možemo reći da je, nakon pola (dvadesetog) veka u kome su takt događaja određivali neuravnoteženi destruktori poput Vilhelma II i Hitlera, nastupilo vreme u kome će takt određivati uravnoteženi državnici u najboljem maniru bizmarkovske diplomatije.

 

Пет, шест, ... дванаест стопа! А попреко, један, ... осам, девет, ... петнаест! Ух, каква ће то радна соба бити! Пространа, светла, прозори на два зида, ... овде ће радни сто, овде фотеља за читање, маштање, дремање, ... ноге ту на отоман, пиће на сточић са стране ... ту велика библиотека, ... и још једна ту, мања, надохват, до фотеље, ...

 josh_freeds_messydesk.jpeg.size_.xxlarge.letterbox-1.jpeg

 

 
2016-12-23 16:12:34

De Gol - četvrti deo

Neven Cvetićanin RSS / 23.12.2016. u 17:12

Tako De Golov, na prvi pogled, bajronovski, don-kihotovski, odlazak iz petenovske Francuske, neće zapravo biti romantičan čin zanesenog patriote koji ide da u dijaspori štampa novine, već državnički čin odlučnog čoveka koji je imao jasnu ideju šta činiti kako bi se očuvao legitimitet države i koji je sada za tu svoju ideju počeo da traži sredstva. Sreća koja će dovesti Vintona Čerčila na čelo ratne Velike Britanije i njegov koristan praktični račun će učiniti da britanski premijer po De Golovom povratku ovoga najljubaznije prihvati, verujući u korisnost njegove akcije po britanske i opštesavezničke interese. On će De Golu staviti na raspolaganje jednu tehničku spravu, preko koje će odbegli francuski general, sam i bez igde ikoga, uspeti da tokom rata stvori sopstveni mit, koji će prerasti u opštenacionalni mit otpora okupatoru i konačne pobede nad njim. Biće to radio.

 
2016-12-16 12:34:17

De Gol - treći deo

Neven Cvetićanin RSS / 16.12.2016. u 13:34

Reči koje će De Gol zapisati o Čerčilu i njihovom prvom susretu u svojim ratnim memoarima će biti čuvene iz više razloga. Te reči neće samo oličavati međusobno poštovanje dvojice državnika, već će dati definiciju onoga što treba da bude državnik od formata, kao i specifikovati složen odnos koji će državnici od formata međusobno imati. Opisujući Čerčila, De Gol će zapravo opisati samoga sebe, budući da su obojica u svojoj ličnosti imali retku kombinaciju karaktera državnika sastavljenog od širokog obrazovanja, dalekovide strateške vizije i operativne taktičke sposobnosti da tu viziju sprovedu u delo. Reči koje će De Gol zapisati o prvom utisku nakon susreta sa Čerčilom će biti svojevrsna definicija onoga što državnik treba da bude, kao i defnicija načina na koji on treba da posluži svojoj zemlji, štiteći interese svoje zemlje ne samo pred neprijateljima, već i pred saveznicima:

 
2016-12-16 09:20:40

Odakle ti taj sat? Od tetke?

tasadebeli RSS / 16.12.2016. u 10:20

Gost autor: not2old2rock

 

Većina vas se seća Fikreta u Legendarnom Specijalnom vaspitanju u kojem umesto da je u učionici na slobodnim aktivnostima on se skita okolo, a usput bi nešto i da prikolje. Za razliku od filmskog obračuna domaca sa lokalnim dripcima koji se odigrava u po bela dana, horor scena u Novom Sadu odigrala se u sred noći. Akteri, tri dečaka od po dvanaest godina i nesrećni skitnica, dečaci su zapalili beskućnika dok je spavao i ovaj je posle nekoliko sati izdahnuo.

 

NS: Dvanaestogodišnjaci zapalili beskućnika (LINK)

 

 

 

 

Недавно је Министарство просвете, науке и технолошког развоја преко својих школских управа послало допис школама, заправо директорима, секретарима и наставничким већима школа, да у оквиру израде новог закона о основама система образовања и васпитања изнесу своја мишљења.

 

28.1.16.%2B-%2B1

 
2016-12-09 16:06:03

De Gol - drugi deo

Neven Cvetićanin RSS / 09.12.2016. u 17:06

Sa početkom Prvog svetskog rata De Gol će kao komandir pešadijskog voda od samog početka biti uključen u najžešće bitke, hrabro se u njima držeći, bivajući ranjen već na početku rata. Neko vreme provodi u bolnici, kritički razmišljajući o taktici francuske armije, da bi po povratku na ratište ponovo bio ranjen, ali i dobio prva eksplicitna priznanja za hrabrost u smislu oficirskih preporuka, bivajući ponovo ranjen u velikoj bitci kod Verdena 1916. godine, padajući ovaj put u nemačko zarobljeništvo. U nemačkom zarobljeništvu upoznaje ruskog oficira Mihaila Tuhačevskog (Mikhail Nikolayevich Tukhachevsky), jednog od budućih komandanata ruske Crvene armije, sa kojim razmenjuje ideje o mehanizovanim, brzim, oklopnim jedinicama, za koje su obojica bili uvereni da će rešavati buduće ratove.

 
2016-12-02 12:59:01

De Gol

Neven Cvetićanin RSS / 02.12.2016. u 13:59

Iako na kontinentalna i globalna zbivanja neće uticati poput Rišeljea, Napoleona ili Bizmarka, on će uspeti nešto što nijednom od pobrojanih državnika nije pošlo za rukom - da postane simbolom državnika koji neće biti samo moćan, već i pravedan, i kod koga će, štaviše, kategorija pravde, i u socijalnom i u političkom smislu društvenog blagostanja, biti višestruko pretežnija od kategorije moći. Dok je Rišelje ostao upamćen kao hladnokrvni administrator „državnog razloga", dok je Napoleon ostao upamćen kao vulkanski general pobunjenog građanskog društva, dok je Bizmark ostao upamćen kao konstruktor nacije „od krvi i čelika", De Gol će, pre svega, ostati upamćen kao „pravedni kralj" (franc. roi juste), odnosno kao čovek koji će postati otelotvorenje političke moći koja će biti obuzdana kategorijama etičkog univerzalizma i pravnog konstitucionalizma.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana