B92 Blog

Kako sam samo fantastican tekst napisao, pa prosto ni sam ne mogu da verujem, pa to je u najmanju ruku cudo, toliko stabilan a u isto vreme provokativan analiticki tekst o NATO pitanju, ova planeta skoro nije videla, sama kolicina genijalnosti u tekstu ce vas naterati da ustanete od fudbalske utakmice ili epizode neke spanske serije i na brzinu izrezbarite neku drvenu figuru na koju cete napisati moje ime i obozavati je kao totem, jer epska kolicina prosvecenja u ovom tekstu ce vas sigurno na to naterati.

Gledam pre neki dan ove majmune i stvarno mi nije jasno ko ovde nije normalan, ajde sto oni nisu normalni ali sto im mi navodno normalni pomazemo ?

E da, takav mi je dan...

Drugs are our friends...

Ima dana kad mi iskreno nedostaju.

Od skora je nasa mala brdovita zemlja na Balkanu uvela mogucnost sluzenja vojske za zene i nije nam dugo trebalo, jeste da je i Iran to uveo pre nas, ali ipak impresivno.

Danas je divan dan, vruce je, mrzim autobuse kojim moram da se vozam jer sam skucao kola, iritiraju me ljudi oko mene, ali ako izuzmemo sve to i jos mnogo toga, dan je divan.

Sledi dosadan i dug Tehnicko-informativno-narikacki tekst, namene zajebantske.

Posle poruke naseg sponzora...

 Heh, e da, zajebancija sa mrtvima je popularna sportska disciplina na ovoj planeti, isplativo je, zabavno, i svi vole da ucestvuju.

Smrt deluje prilicno konacno kad je ovako pogledate izbliza, ali nije, ja verujem da postoje ljudi koji mogu da savladaju i smrt, nije da su oni veci ili jaci od smrti, jednostavno smrt nije nadlezna za takve ljude, ona naravno uzme svoj deo, ali oni nikad ne odu sa njom, jednostavno oni njoj ne pripadaju, oni su mrtvi ali i dalje nisu njeni, tako da ce ovo biti tekst o jednom besmrtnom coveku, o besmrtnim i prokletim ako bas hocete.

Cisto za moju dusu, za ono sto je ostalo od nje, ako je ima ili ako je uopste ikad bilo, da malo podsetim smrt da ne zalazi u ove moje besmrtnike, ona ionako ima dovoljno svojih, ovi su moji.

Ovde ide naslov i ono o cemu se radi u tekstu, ukratko sta je smisao, ali posto ovaj tekst nema neki smisao (opet ko i obicno), eto tako, a opet ne smem da ostavim samo jednu recenicu iz tehnickih razloga (pukne stranica, pa upravi puke film, pa deca u Aziji koja rade za deset dinara dnevno moraju da otklanjaju kvar, ma cudo...) i tako...a vi kako ste...

Svi se nesto u ovoj drzavi neceg plase, svako ima nesto svoje ali eto, svi su uplaseni od neceg, neki bi se pre sakrili sa misevima u rupu nego da se okrenu da vide sta je ta senka iza njih, a senke ko senke, jake i strasne, cim ih pogledate one nestanu.

Jel' su vama pricali price kad ste bili mali, meni do imbecilnosti, posto su moji roditelji sluzili narodu i dizali jogurt revoluciju a ja bio non stop bolestan kad sam bio mali, dede i babe su bili glavni izvor zabave, a kao i svaciji baba i deda oni su bili puni prica i bajki.

Dosta toga sam zaboravio, ali ima jedna kojom sam sad vise odusevljen nego kad sam bio mali.

A sto, pitate vi, pa odgovor je jednostavan, prica o vampirima u kojoj je sve istinito... manje vise...