Prošlost je nešto što nikako ne možemo izbrisati,ma koliko se trudili....I sećanja nas prate,ma kuda god se mi okrenuli i želeli da zaboravimo...

Sedim u punoj 52-ci do prozora i gledam u vozila koja prolaze pored nas i idu iz drugog smera...Beli kombi - model Fiat Ducato (opa Bato ),tu godište,kao i njihovi kombiji....Dva mladića....Mladić za volanom me gleda,gledam i ja njega - trnci u telu sve dok ne ugledah natpis...Na vratima neka druga firma - nebitna...

Kroz glavu se vrati film...Njih trojica... Moji momci...Moj život....Moja prošlost....U grudima me nešto

da ću plakati ....

Niste verovali ....

Pa,eto - opet je ispalo da sam bila u pravu .... Doduše nisam mislila da ću zbog te osobe plakati .... Al,eto ....

Ne znam zašto nikad ne grešim .... Ali,jednostavno nikad ne grešim.... 

Ono što znam - znam .... 

Volela bi da ne znam ... 

I volela bi da istina bude i da opstane tako kako jeste .... Ali - ja ne lažem .... I ne grešim .... 

Samo želim da se neke stvari dese što kasnije .... Da ste me pitali juče - šta bi rekla? Ne znam .... Zato danas znam .... 

Neke

Protekla nedelja mi je prošla kao 100 godina.... Tako je valjda trebalo da bude.... Ponešto nisam ni primećivala.... Ponešto - što i jesam primetila - nisam registrovala.... Ni jedan jedini dan nisam ostajala sama kod kuće - ni da ne izađem iz stana - do danas....

Neću o tome kako sam - jer ne znam.... Ne znam kako sam.... Živim,radim po kući ponešto,odem da završim neke stvari koje i moraju i ne moraju da se završe i trudim se da ne razmišljam.... A razmišljam.... Neke odluke sam donela - ali dok ne budem sasvim sigurna šta ću i kako ću - ne želim da pričam o tome.... 

Nego,manimo

..... Objavili su Konkurs za posao .....  Onaj koji želim .... Trebala bi da budem srećna,da siđem do Dragog .... Ja plačem kao kreten.... Jer ako želim taj posao (a ništa više sem toga ne želim u svom životu) moram da imam vozačku dozvolu .... Koju nemam.....  Tako je bilo i pre dva puta .... Pred polaganje su isto objavili Konkurs za posao - a ja sam pala na poligonu.....  Čak se nisam ni javila onome ko me zvao za posao.... Šta da mu kažem - Nesposobna sam da položim vozački..... 

Ne postoji mesto na svetu gde bi radije bila - nego dole.... I znam da imam vremena

.......................

 Jesam malo opreznija i ne,ne očekujem čuda,ali eto.... Desilo mi se .... 

Želela sam da pišem o prvom snegu ove godine... Kako i ovaj put mislim na jednog Sašu - kao i 21 godinu unazad.... Kako su opet putari zakazali - kao da je jul mesec,a ne novembar.... Ali,ova tema mi je nekako više "legla" za večeras....

Paranoja.... 

Svi je imamo - manje ili više... Plašimo se određenih stvari - koje možda i nisu toliko strašne kao što izgledaju.... Strah od Meksičkog gripa - ne mogu svrstati u paranoju - jer problem jeste pravi - možda malo prenaduvan,ali činjenica je da se ljudi mogu razboleti od te bolesti i da ta bolest može biti fatalna

http://www.vecernji.hr/newsroom/news/croatia/3226585/index.do

....... došla sam do zaključka da stvarno ima svakakvih likova na planeti Zemlji......

Hajde,zavisnost od interneta - imamo svi... Manje ili više izraženu..... Dok ne ide u patologiju - nije opasno.... Ipak,nikad mi neće biti jasne osobe koje internet koriste za :

1. lažno predstavljanje - pobogu,to si što jesi,ako lažeš,lažeš sebe......

2. iskorišćavanje podataka u svrhe za koje im nije ni mesto,a ni vreme i bez znanja ljudi o kojima su ti podatci - glupo,a i kažnjivo

3. izmišljanje-

Ima par dana kako sam pisala na mom drugom otvorenom (inače aktuelnom) blogu ovo isto - samo što sada moram produžiti verziju teksta - pa ću sve ispisati iz početka .... Da ne bi copy-paste ....

Deca su naše blago... I to su mali ljudi kojima treba omogućiti pravilan rast i razvoj,obezbediti im da postanu kvalitetni ljudi.Sačuvati ih u ovim ludim vremenima koliko možemo i zaštiti ih od sveg zlog i lošeg... Naravno,deca se ne mogu držati u staklenom zvonui bilo bi glupo držati ih - jer moraju naučiti da se odbrane i bore sa životom - kao što smo i svi mi....

Verujem

već nekoliko puta .... Morala sam da reagujem.... Nisam imala želju da pišem,ali moram....

Kod Budimca - Predrag Brajović (ne znam čoveka) je kopirao moj komentar i za tu kopiju mog komentara dobio dve pohvale.... Super.... Njegova lična stvar i mene ne zanima šta je s time mislio... Ja ne znam zašto me kod Budimca proganjaju kojekakvi likovi.... Bilo je još mesta - pa sam morala da odem odatle - jer nisam želela ni svađu ni bilo kakvu raspravu.... 

Nemam ja šta da objašnjavam - Budimac zna da mi je drag i da volim da čitam njegove postove... Pogotovo što se