Drugari, izdokonao sam, ođe u pustinju, jednu ideju, pa ću putovati da je predstavim, narednih meseci. Zanima me šta vi mislite o tome: World Serbian Congress.

Epilog:

не могу другове. све може али то... 

veseli tramvaj

Ovih dana Rešivoje je šetao Berlinom. Sećate li se lekcija iz istorije? Jeste, jeste...u pravu ste! To je onaj grad podeljen na Istočni i Zapadni, grad tenzija, grad suza, iluzorne nade i sivila.

Zapravo beše takav nekada. Danas priča drugu priču. Veseliju, ako smem da primetim. Na svakom ćošku mix boja, rasa, kultura... U jednom

Završni izveštaj:

U petak, 18. novembra 2011. na oglasnim tablama svih radnih jedinica i redakcija RTS-a osvanuo je „Izveštaj Generalnog direktora zaposlenima u javnom servisu Srbije", pod naslovom „Naša Kuća najbolja, uprkos problemima koji ne potiču iz RTS". U uvodnom delu se slavodobitno maše podacima o rejtinzima gledanosti, da bi se odmah zatim „prešlo na stvar": „...Pretplata, zbog modela naplate i krize, opada iz godine u godinu. Praktično, „rupa" u našim finansijama je izmedju 22 i 25 miliona evra godišnje..."

I naslov „Izveštaja" i uvod, kao i osnovni ton Tijanićevog obraćanja zaposlenima u Javnom medijskom servisu Srbije neodoljivo podsećaju na onaj čuveni orkestar sa „Titanika": svirka teče, dok brod neumoljivo tone.

Što reče  arhitekta Dragoljub Bakić, gost Đorđa Bobića, onomad: Može li grad da plaće...

Može

Evo i linkova na još dve epizode i malo propratnog teksta.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Podaci o procentu beba koje se u prvih šest meseci života hrane isključivo majčinim mlekom su poražavajući - ispod 20%, neki govore da je taj broj oko 15%. Emisija pokušava da nađe odgovor gde su problemi (mnogi tvrde da izostaje pravilno obaveštavanje i usmeravanje majki pre porođaja i nedovoljna podrška posle, uz nepotrebnu i kontraproduktivnu dohranu u porodilištima) i da prenese stavove stručnjaka o vrednosti majčinog mleka za odojče.

Život u ovoj zemlji bi mogao da bude lep. Tačka!
Razlog zbog čega pišem ovo je još jedan u nizu apsurda , ili bolje rečeno gluposti koje se ređaju jedna za drugom.

Време је промењиво прохладно последњих дана. Киши понекад, не много али довољно да је излаз из зграде прилично клизав (ко је испред зграде пополочавао копијом мермера дефинитивно није знао шта ради или је мислио да прави зграду за Сахару). Сада је та, готово стаклена , површина постала непремостива препрека за маторце па је гужва

Pođe lepo čovek da se vakciniše od gripa, radi to godinama jer teško podnosi zimske viruse. Kad tamo, nema vakcine. Kako, zašto? Pa, neočekivano veliki odziv, nestalo. I šta sad? Pa ništa, javiti se za dan dva. Prođu dan, dva, prođe pet, ponovo u ambulantu, jel stigla vakcina? Nije. Kad će? Ne zna se. Zove čovek nadležne, svi kažu nemaju oni veze, nije njihova odgovornost, da se dopis pošalje pa će neko odgovoriti. Sedne čovek i napiše žalbu zaštitniku ili savetniku pacijenata, sa sve objašnejnjem gde se i kako majao do tada i zašto traži zaštitu i podršku:

„...