Kako da se radi?

Mislite možda da je ovaj princip "jake vere" neophodan za poletanje aviona pretenciozan ili bizaran? Netačan i naivan? Pre bi se reklo da je to vrlo verna metafora "neverici" u idejni uzlet i sistemski polet društva u jednu drugu formu i svrhu postojanja i funkcionisanja. Pri tom, ta neverica je i racionalna, barem u dometu skučenog horizonta hegemone, buržoaske racionalnosti našeg sveta.

Ali gle, podjednako racionalno gledajući, upravo danas svi oni pojedinačno beznačajni atomi imaju na raspolaganju aparate za neprekidno globalno i

 

(Sa) Od bicikla (u) avion? Čisto teorijski model

Šta je bliže onom začaranom krugu nasilja od kruga koji biciklista pravi i pedalama, i telom, vozeći povijene kičme i glave, i putanjom one takmičarske, kružne biciklističke staze? I kada vozi kroz neku hobitonovsku prirodu, putanja je često nominalno kružna, npr. „Giro d'Italia", a za vozače je irelevantno kuda prolaze, što manje obraćaju pažnju na okolinu to bolje, kao i kod zaprežnih konja, računaju se brzina, izdržljivost, po mogućstvu i preživljavanje. Preživljavanje što kvalifikacija,

 

Šta da se radi...?

Koliko se uspelo da se isprate raznoliki komentari, ugao iz kog su komentrisali "Crveni" je ugao iz kog verovatno niko, makar iz sfere kulture još nije komentarisao to jest "otkrio" slučaj. A i kako bi tj. kako će, kad se većinski stoji baš u tom mrtvom-mrtvosanom uglu iz kog se, eto, "ne vidi" o čemu se sve tu radi? To jest kada i kulturna proizvodnja i proizvođači funkcionišu najviše zahvaljujući svojim klasnim interesima, dispozicijama i predispozicijama - pristajanjem na pripadajući specijalan trening i tretman, pre svega u školovanju

 

Staroste pred sudom

 Naslov ovog teksta referiše i na „Novosti iz prošlosti", zbornik radova o odnosu prema istorijskom revizionizmu koji smo davno čitali i sneveseljavali se i oduševljavali se, iz mnogo razloga. Možda i zato što se u analizama ne pominju reči kao što su „privatizacija", „vlasništvo" itd, jer takve vulgarne reči ne prijaju ušima pro-tranziciono raspoloženih malograđana, pogotovu ako su tek pre koju godinu otkupili stan vredan 50.000 maraka

 

Pisarsko kulturno nasleđe


Kao i Turgenjevljev lovac, mnogi ogorčeni komentatori na mnoge ružne istine iz društvene zbilje nailaze više slučajno, uzgred, baveći se u njihovoj blizini nekim drugim, nevinim i naivnim poslovima. Ali mogućnost te naivnosti prestaje na mestima na kojima se naslućuje ili već počinje bilo opskurniji bilo transparentniji oblik pripreme ili dešavanja zločina; a kako vreme prolazi naivnost postepeno zadobija oblik sve mestomimičnijeg aktivnog ignorisanja putem iščuđavanja pa time u nekoj krajnjoj instanci i prikrivanja
 

(prvi deo teksta pod gornjim naslovom možete pročitati ovde)

Šmiranje i sufliranje

Možemo pretpostaviti da će sudski proces biti sve samo ne proces (i) strukturnim razlozima ovakve već poslovične katastrofe i tragedije tranzicijskih društava. Slično i haškom sudu gde su zasluženo završavali glavni i sporedni junaci

 

(Druga, dopunjena verzija)

- Obzirom da su ex-socijalističke periferne kapitalističke države i društva hteli-ne-hteli prošli periode socijalističkog razvoja i kapitalističke tranzicije, zakon će prevashodno uzeti u obzir ključne objektivne promene u ekonomskim, kulturnim i političkim mogućnostima, pogledima i potrebama kako društva u celini tako i različitih profesionalnih, socijalno osetljivih ili ugroženih grupacija stanovništva; nadalje uzeće u obzir objektivne i subjektivne formate i kapacitete institucija, ustanova, organizacija i svih pojedinačnih aktera, proizvođača,

 

Pođe lepo čovek da se vakciniše od gripa, radi to godinama jer teško podnosi zimske viruse. Kad tamo, nema vakcine. Kako, zašto? Pa, neočekivano veliki odziv, nestalo. I šta sad? Pa ništa, javiti se za dan dva. Prođu dan, dva, prođe pet, ponovo u ambulantu, jel stigla vakcina? Nije. Kad će? Ne zna se. Zove čovek nadležne, svi kažu nemaju oni veze, nije njihova odgovornost, da se dopis pošalje pa će neko odgovoriti. Sedne čovek i napiše žalbu zaštitniku ili savetniku pacijenata, sa sve objašnejnjem gde se i kako majao do tada i zašto traži zaštitu i podršku:

„...

 

(odgovori na pitanja urednistva sajta Slobodni filozofski postavljena grupi ovdasnjih aktivista povodom 20 godina od NATO bombardovanja; skracivanje je bilo neophodno zbog obima clanka pa ovde radi eventualne diskusije objavljujem neskracenu verziju)  

S.F.: 24. ožujka navršilo se 20 godina od agresije NATO-a na tadašnju SR Jugoslaviju. Tromjesečni zračni udari izazvali su ogromnu materijalnu štetu i odnijeli mnoge živote prvenstveno

 

PUN NASLOV JE: Ideološka konfuzija vodi ka irelevantnosti liberalne građanske mobilizacije

Intervju sa Ovidijem Gerasim-Prokom*

Ovidiu Gherasim-Proca je predavač na Univerzitetu Aleksandar Joan Kuza u Jašiju, Rumunija (Odsek za Političke nauke, Međunarodne odnose i Evropske studije)

1. Da li bi mogao da pojasniš tezu koju si objavio na Fejsbuku: da postoje dva slona u dnevnoj sobi kapitalističke nepravde: korupcija i antikorupcija?

18. janura, pre protesta, predsednik Rumunije se neočekivano pojavio na sastanku vlade,

 

Nebojša Milikić

Nebojša Milikić
Datum rоđenja:  15.03.1964 Pol:  Muški Član od:  14.02.2008 VIP izbora:  18 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana