Ako mislite da je u Srbiji danas, kao u nekim drugim normalnim zemljama, najunosnije zanimanje programer ili IT stručnjak - ljuto se varate. Kao u vreme Mehmeda II Osvajača, najunosnije zanimanje kod nas je i dalje evet efendija. Njegovo je osnovno zanimanje bilo da klima glavom na sve ono što sultan kaže. I

               Drago mi je što mogu da ustupim prostor svojoj gošći Kleinemutter.

 

 

               Moje dete je dete sa posebnim potrebama ili dete sa invaliditetom 100% ili hendikepirano dete ili kako god već zovu ovakvu decu, ali moje dete je jedno toplo dete, koje se raduje životu, koje uživa u sadržajima u kojem uživaju i druga tipična deca. Moje dete je moja srećica !

    Лопови... Полицајци су посипали неки прах, четкицама га распршујући. Тамо где се одиграла пљачка тражили су отиске прстију. Њих је било много, и није се могло знати који су лоповски. Било је и мојих. И твојих. 

               ,,Nije mi cilj da promovišem Vukija već da se o njegovoj bolesti priča. To je veoma retka bolest i muka mi je više da lično edukujem sve koji imaju posla s njim.''  

               Ovo mi je napisala. I zamolila me da objavim ovaj tekst u kome priča o bоlesti svoga sina. Zato što je umorna od nerazumevanja, od sudaranja sa zidovima birokratije, od prekih pogleda i nesuvislih komentara.

               Želela je da joj ne pominjem ime, što ću da poštujem. Usput molim i one koji je eventualno poznaju, a čitaju ove redove, da se drže te njene želje.

               Hvala.            

  

Ne znam u čemu je fora ali ovo su vesti koje sam ja večeras "zakačila" na TV-u. I to ovim redom:

 

 

-Ministar (valjda) poljoprivrede Saša Dragin, Zoran Cvijanović i Vlade Divac (opet) su uručili pomoć u hrani Svratištu u Krfskoj.

-Održan je zajednički nastup Beogradske filharmonije i Beogradskog sindikata u krcatoj sali (i hodniku bogami) kojim je (po prvi put) dirigovao direktor filharmonije

Gost autor: aca52ns

 

 

ДАН СЕДМИ

 

„Путниче, стани! Овде леже они!

Гомиле ове прах краљева крију.

С капом у руци њима се поклони,

И редом тако ижљуби их свију!“

 

 gost autor: ludipingvin

Album o kome ću danas pričati odiše lepotom.

Natali Merčant je posvetila 6 godina svog života istraživanju američkih i engleskih pesnika sa kraja XIX i početka XX veka. Tražila je dečije pesme. Na primer:

ponekad pišem.

Gošća autor: jednarecfonmoi

Da li ste ikad razmišljali o tim situacijama kad iz jednog događaja nastane potpuno drugi, onaj koji nije trebalo da se desi? Pisaću sada malo kada neočekivano krene u pravcu lepote. Da li samo jedan osmeh, neočekivan, u sred tenzije i svađe može da otvori potpuno druga vrata? Zamislite da se raspravljate sa nekim neznancem u vezi sa potpuno nevažnom stvari i da se odjednom nasmejete samo. Lako, iskreno, videći iznenada nešto sasvim drugo u osobi koja se sa vama prepire. Tada, u tom trenutku prepoznavanja, kao da okrećete