Jako davno su se dogodili moji prvi susreti sa Crvenim Morem i njih se sada sećam samo kada dobrano začeprkam po svojim fijokama u mozgu.

Pre neki dan sam nabasala na tekst nekoga ko je sve to doživeo po prvi put i momentalno me vratio  to vreme. Autor, na žalost ne želi da mu se ime spomene (iz meni totalno nepoznatih razloga - ali poštujem). Objavljen je na web site-u hrvatskog časopisa Scuba Life i uredništo mi je dalo dozvolu da ga u celosti prenesem vama.  Dakle, ovako je on doživeo Crveno More:

ŠUMA TROLOVA

Nastavili su da jašu u tišini. Vilenjakova priča ostavila je ukus gorčine u vazduhu i dok su njega pritiskale bolne uspomene, devojke su postale svesne surovosti ovog sveta na koju su posle divnih noćašnih događaja gotovo potpuno zaboravile. Krivudali su između bregova držeći se neke samo Kjuu poznate staze. 

Gošća na blogu Britanske ambasade u Beogradu je mr Maja Sedlarević,
potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju, i članica delegacije Skupštine AP Vojvodine koja je početkom februara 2011. godine posetila Kardif i London.

Studijska poseta koju je za delegaciju Skupštine AP Vojvodine organizovala Ambasada Velike Britanije u Srbiji ispunila je zaista sva očekivanja (i više od toga). Delegaciju su činili:

Kao i dosad - anonimni_autor: 

Kada se Frija probudila bilo je već predvečerje. Sumrak se polako počeo hvatati. Ona nehajno navuče svoj prljavi kombinezon sa lisnatim motivom i spusti se niz merdevine, da od Kjuove familije potraži nešto za jelo. Izašla je na čistinu ispred litice i priključila se grupi vilenjaka koji su se tu skupili. Tek tada primeti da je tu Kju, kao i njegov otac, Vilin-kralj. Oni je samo pogledaše, što je značilo da je već prihvataju kao svoju, jer je tokom svog boravka na zemlji, vilinski narod živeći u malim grupama izgubio naviku da se između sebe pozdravlja. To se koristilo samo u izuzetnim prilikama, naravno. Svakodnevni susreti nisu kod njih zahtevali nikakav formalni gest. Svako je u toj prilici započinjao razgovor onim što mu je bilo na umu, bez ikakvog uvoda.

Po običaju - četvrtak je i družite se sa anonimnim_autorom.

E, sad, on ima mali poklon za predstojeće praznike. Postoji jedna glava, t.j. priča, koja se, hronološki, odvija negde u ovoj knjizi, ali, zbog obimnosti materijala, ispala je u montaži i uletela u jedan od nastavaka kao Frijino sećanje... (Uostalom, svi dobro znate koliko ona voli da pripoveda)

E, tu će glavu anonimni_autor poslati svima koji mu se jave na pp, i naravno, jave mu svoju mail adresu.

Oni, koji su već dobijali 11. glavu prve knjige, samo nek ostve poruku ovde - njihove adrese već ima.

Toliko od mene - ostavljam vas da uživate u svom pošteno odčekanom nastavku: 

Iste noći Linel je ipak uspela da „opusti" Terina, uz pomoć još dve vile, tako žestoko da je Erik sutradan jedva uspeo da ga probudi za savetovanje. Sa podnevnim suncem i mamurlukom, nesretnom mladiću se vrati i zabrinutost za Ulu.

Gost autor: Zoran Živković 

"Ako se ikada vratim u politiku motiv će biti  ozdravljenje Demokratske stranke"

Pre jedanaest godina bio je među prvoborcima oktobarske revolucije u Srbiji. Danas Zoran Živković, još uvek formalni član Demokratske stranke i bivši premijer Srbije, oštro kritikuje svoje nekadašnje saborce. Tvrdi da su izneverili obećanja data narodu i da im je jedini cilj osvajanje i ostanak na vlasti. Tvrdi čak da je u Srbiji na delu kontrarevolucija i ogromna korupcija.

Забрањена је продаја и конзумирање алкохолних пића у спортском објекту и на удаљености до 1 километра од њега у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, а у осталим местима до 300 метара, за време одржавања спортске приредбе и три часа пре и после њеног завршетка

Члан 18 Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

 Naravno, anonimni_autor:

LEGENDA O ERIKU KRVAVOM I MEAL-DURINSKOJ BICI

- Erik Krvavi, glavni junak ove priče, bio je sin Ulbjorna, Odinovog sveštenika, koji je kao duboko religiozan čovek, redovno ubijao hrišćanske misionare i vešao ih na brestovo drveće. U doba kada se upoznao sa vilinskim svetom, Erik je bio dečak od svojih četrnaest godina. Izrastao je visok i jak kao i svaki dečak koji nije imao ni o čemu drugom da misli, osim da mu se neka koza ne izgubi u šumi, ili da mu pas ne napadne slučajnog prolaznika.

The nose grows 
during the whole of one’s life. 
(from scientific sources) 

Yesterday my doctor told me: 
“Clever you may be, however 
Your snout is frozen.” 
So don’t go out in the cold, 
Nose! 

On me, on you, on Capuchine monks, 
According to well-known medical laws, 
Relentless as clocks, without pause 
Nose-trunks triumphantly grow. 

During the night they grow 
On every citizen, high or low, 
On janitors, ministers, rich and poor, 
Hooting endlessly like

за мене не постоје препреке

кад нешто хоћу увек могу да дођем до тога

....................

хвала осмеху

:)))