Gost autor: disident79

Nekada davno u nekom dalekom gradu živeli su ljudi koji su želeli da imaju lepu i modernu odeću, ali nisu sebi mogli da je priušte.

Gost autor : taube

Gost autor:  oskar-z-wild

Da bi moje stanovište odmah postalo jasno moram reći da Ja ovde posmatram svet sa stanovišta "Biocentrizma" jedne od najnovijih "teorija svega", koja je po mišljenju mnogih naučnika mislioca nov kopernikanski obrt u čovekoj svesti. Dr. Robert Lanza u svojim delima potvrđuje prethodni kopernikanski obrt Emanuela Kanta koji opovrgava primarnost materije.

"U svojoj teoriji spoznaje, Kant je napravio takozvani "kopernikanski obrt". Tvrdio je da se naša spoznaja ne prilagođava predmetima spoznaje već obrnuto, predmeti spoznaje se moraju prilagođavati našim mogućnostima spoznaje." (wiki.) A čovekove mogućnosti su evoluirale i u stalnom su širenju.

Ili " Niš na vodi, Srbija kao Atlantida" 

E moj Saša, dobri Saša. Toliko popijenog vina zajedno, a tek si sada uvažio sve razloge koje smo ti iznosili, sedeći na "kanabetu" u Nestu. Ipak si ti moj drug, i zato sam i postavio ovaj blog.

Ulazio sam danima u zgradu blatnjavih i mokrih nogu - teško je bilo na niškom asfaltu. A čudesan je

gošće autorke: Pobunjene čitateljke*

tekst u celosti prenesen sa portala bookvica

Uvodna reč

Januar na domaćoj kulturnoj sceni iz godine u godinu obeleži događaj koji nekima donese, za praznično razdoblje karakteristične, razloge za slavlje, a većini momenat otrežnjenja. Radi se o dodeli NIN-ove nagrade, nakon koje slave dobitnici i zasad manji broj dobitnica, dok mnogi dobijaju malo jasniju sliku o tome kakvo je stanje na našoj književnoj sceni. Ova godina mogla bi da bude izuzetak, u tom smislu što je svaki od preseka donosio poneko iznenađenje, a u najužem izboru je ostalo šest romana, od kojih su četiri napisale žene, što je presedan vredan pohvale. Naime, žene čine, ako ne i veći deo, onda svakako polovinu čitalačke publike. Žene su sve aktivnije i kao autorke književnih dela, te bi ova vrsta presedana, i za neke iznenađujuća zastupljenost književnica u najužem izboru, trebalo da bude stalna praksa.

No, pre nego što damo svoj osvrt na romane koji su svoje mesto našli u najužem izboru, zadržale bismo se kratko na brojkama i, zašto to ne reći, započele bismo taj proces trežnjenja i pre same dodele. Ovogodišnji spisak pristiglih romana brojao je dve stotine naslova. Za teritoriju naše zemlje to je izuzetno veliki broj, koji poziva na pitanje odnosa kvantiteta i kvaliteta. Prvi presek doneo je i prva iznenađenja, a ona nisu izostala ni u najužem izboru. Od šest naslova među kojima će se birati pobednik ili pobednica, najmanje tri su se u najužem izboru našla kao potpuni autsajderi, dok su očekivani favoriti trku završili u prvom preseku. To je s jedne strane dobro, jer se otvaramo ka mladim autorima i autorkama, i naizgled prestajemo da se držimo nekog ustaljenog načina razmišljanja kada je književnost u pitanju. S druge strane, napredak u poetičkom smislu jedva da je vidljiv, pa je tako došlo samo do smene imena, dok su teme i pristupi manje-više ostali isti. Tu je zatajila kritika. Odavno već ona u Srbiji ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Profesori štite studente, urednici svoje pulene, marketing je agresivniji nego ikad, a publika okrenuta tradicionalnim medijima retko kada ima želju i volju da se okrene nečem novom.

Kao i ostali kojima je književnost bitna, i mi s nestrpljenjem očekujemo Dan D(odele). Iz naše perspektive gledano, romani koji dođu do najužeg izbora moraju ponuditi publici nešto novije i kvalitetnije u odnosu na prošlu godinu. Nama je stalo da vidimo sklad između forme i sadržaja koji uspeva da se održi do kraja romana. I najvažnije, s obzirom na dominantna ideološki konzervativna podvaljivanja, stalo nam je da romani koji se nađu u ovom najužem krugu posreduju jasne i za savremeni trenutak relevantne poruke.

Slavka Vlalukin

Задовољство ми је да пренесем овде текст проф. Слободана Самарџића (доктора политичких наука и редовног професора на Факултету политичких наука, народног посланика и министра за Косово и Метохију у другој влади др Војислава Коштунице, 2007/08).

LOVCI U JESENJEM KRAJOLIKU

Gost-autor:  Voislav Vasić, ornitolog

U Srbiji se o divljači, lovnoj struci i lovstvu kao privrednoj grani predaje i uči na šumarskim, poljoprivrednim, biološkim, geografskim i možda još nekim fakultetima i departmanima na više univerziteta. Svake godine dakle stižu mnogobrojni novi

Почело је све од филозофије као и увек до сада што је почињало било шта што је људски ум постигао још од самих својих почетака, од тренутка када је уопште и завредео тај горди назив људски ум, у том свом превезивању (хвала Милану Новковићу за овај сјајан израз) кроз време и различите периоде свог постојања.

Piše: Vuk Bošković, Vice

"Meki rat" Rusije i Zapada na igralištu zvanom Srbija

Izgleda da je sve bliži trenutak kada će Srbija morati da se odluči sa koje će od dve stolice posmatrati ovaj igrokaz. Ili ćemo svi sa poda.