Čitam natpise po novinama.

„BEOGRAD - Danilović i Filipović su cele večeri sedeli za istim stolom, nazdravljali i pili! Predraga Sašu Danilovića je nožem, oko 2.30 časova u etno-restoranu „Kafanica“ na Košutnjaku teško povredio najbolji prijatelj i vlasnik „Kafanice“ Branko Filipović, zvani Fido!”

"Kakva je korist čoveku ako sav
svet zadobije a duši svojoj naudi "

Ove reči Hristove bivale su, kroz vekove, svakom čoveku koji ih je čuo i njihov smisao ozbiljno shvatio, pobuda da svoj život na ovom svetu upravi zadobijanju neprolaznog Carstva Nebeskoga, zbog čega ih je Gospod i rekao. Primivši hrišćanstvo, srpski narod je kroz vekove, imao i siromašnih i bogatih, i prostih i učenih koji su, ili u braku ili bezbračnosti, ovaj cilj dostizali i ostvarivali.

Članak je objavljen u subotnjem dodatku Kultura-Umetnost-Nauka dnevnog lista "Politika" od 01.04.2000. godine, u serijalu "Prema novom humanizmu: Renesansa čoveka" koji je inicirala naša poznata književnica Jara Ribnikar - uz redakcijski izbor naslova i podnaslova (predloženi originalni naslov bio je "Humanizam bez duhovnosti - Nemoguća misija"; prim. autora).

Krajem 1998. godine saopšteni su rezultati eksperimentalnih istraživanja na uglednom američkom Djuk univerzitetu o uticaju molitve na brzinu postinterventnog kliničkog oporavka akutnih srčanih bolesnika podvrgnutih tzv. koronarnoj angioplastiji. Slučajnim izborom odabrana su imena jedne grupe bolesnika na klinici (a da o tome nisu znali ni oni ni njihovi lekari) i zatim prosleđena sveštenicima u nekoliko različitih religijskih centara u Jerusalimu, Nepalu, Francuskoj i SAD, koji su se molili sa njihov oporavak. Potonje kliničke analize su pokazale da su se bolesnici iz ove eksperimentalne grupe oporavljali jedan i po do dva puta brže od preostalih iz kontrolne kliničke grupe, što je odmah iniciralo planiranje proširenog eksperimenta u pet uglednih medicinskih centara u SAD!

Teško je nepristrasno napisati bilo koji tekst u trenutku kada je javnost šokirana strašnim zločinom. Ono što uvek nedostaje u ovako teškim trenucima jeste racionalno sagledavanje činjenica i zaključivanje na osnovu naučnih spoznaja. Ovo je samo pokušaj da se makar blogerima daju određene činjenice koje bi im omogućile da racionalno sagledaju ovaj užasan čin.

Ja se herojske prošlosti svoga naroda nikada nisam stideo. Elektronski mediji ćute. Da slučajno ne uvrede Nemce, koje smo već toliko puta uvredili? Evo, ja ih neću uvrediti time što sam se setio da je na ovaj dan 1941. godine počeo napad na Kraljevinu Jugoslaviju bombardovanjem glavnog grada Beograda.

U ime svih patriota Srbije, gospodo Škoti, veliko vam hvala što ste nam pokazali kako se dostojanstveno ponašaju navijači fudbalske reprezentacije. Ako ikada treba da očistite sneg sa nekog vašeg stadiona biće mi izuzetna čast da vam u tome pomognem.

Gost autor Alselone

Tokom mladosti novinarstva u Srbiji, članke su pisali najbolji pisci. Biti novinar obeležavalo je osobu kao prvoklasnog pisca i moralni autoritet. To je bilo jedno od najpoštovanijih zanimanja.
Sećam se '96. Sećam se protesta u BG i "slobodnim" gradovima. Bio sam gimnazijalac i sećam se prkosnog ponosa pri kupovini novina na trafici. Penzioneri i tetke sa ladnim trajnim kupuju Borbu i Večernje novosti a ja kupujem Blic ili Dnevni telegraf. Po novinama se znalo gde se svrstavaš i gde pripadaš.

Prvi potpredsednik vlade R.Srbije je pokušao da nam objasni zašto toliko spominje Vebera.  Interesantno je da veoma mali broj ljudi u mom okruženju išta zna o Maksu Veberu. Evo jednog interesantnog prevoda koji bi mogao biti putokaz u razumevanju ovog velikog sociologa. Možda posle toga  shvatimo i prvog potpredsednika. Moje lično mišljenje je da prvi potpredsednik pokušava da zaliči na Đinđića. Neka počne da liči na sebe, možda će Srbija imati više koristi nego da nevešto imitira nekoga ko je shvaćen tek posle svoje smrti.

Šokiran sam ovom fotografijom. Ovog momenta svi polaznici kursa za policajce, sa slike, moraju biti udaljeni  sa kursa. 

Danas je 20 godina od junačke smrti Srđana Aleksića