Evo u predvečerije izborne tišine, za one koji znaju da slušaju.

Tu es Dačić et super hanc petram aedificabo Ecclesiam meam et portae inferi non praevalebunt adversum eam.
Et tibi dabo claves regni coelorum.
Quodcumque ligaveris super terram, erit legatum et in coelis.
Et quodcumque solveris super terram, erit solutum et in coelis.

Prevedeno no srpski značilo bi

A ja tebi kažem: Ti si Dačić-ljudska gromada i na toj gromadi sagradit ću Crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati. .
Tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskoga, pa što god svežeš na zemlji, bit će svezano na nebesima; .
a što god odrediš na zemlji, bit će određeno na nebesima.

 U slavu svih palih junaka borbe protiv fašizma.

Svaki komentar, o tome kako se ovaj značajan dan za istoriju čovečanstva, obeležava u Srbiji bio bi suvišan.

Čestitam praznik rada, sa željom da ih podsetim na reči cele pesme.

Davne 1996. godine, pred izbore, glavni trač po gradu Nišu bio je o knjizi koju je izdao, u to vreme. Mr. Mile Ilić. Knjiga se zvala „Oči istine“. Ta knjiga je oličavala autokratski pristup političkom životu u Srbiji, posebno u Nišu. Pisali su se hvalospevi, veličala intelektualna snaga mr. Mileta Ilića. Samo mali broj pravih intelektualnih gromada mog grada imalo je snage da ukaže na pogubno dejstvo takvog narcisoidnog pristupa političkom životu, koji određuje sudbinu svih nas. Većina kvazi intelektualaca je aplaudirala i pomno čekala da skupi koju bačenu kosku neprikosnovenog vladara grada Niša. I onda se desilo da loše procene budu kažnjene katastrofalnim rezultatima SPS-a. Personifikacija svih promašaja bio je Mile Ilić.

Odmah da se razjasnimo, svi Vi koji se razumete u estetiku, nije mi cilj sa Vama da se “kačim”. Ja sam “expandur” i samim tim aboliran sam od eventualnih gluposti koje ovde iznesem “pokušavajući da budem pametan” ili ne daj bože “originalan. Naslov mi se svideo baš zbog mogućnosti da raspravljamo da li slike koje sam nakačio mogu biti

1. “Ljudski lepe”
2. “Prirodno lepe”
3. “Umetnički lepe”

Ako neko ima neku ideju o ekonomskim zakonomernostima koje se mogu povezati uz ove slike, nisam odgovoran za eventualnu istinu do koje možemo doći.

Opet ono moje „3Z”. Zgrožen, zgranut, zgađen. Da li moji sunarodnici stvarno mrze Rome ili je to stanje opšteg raspada moralnih vrednosti u Srbiji. To što se bijemo sa policajcima, pa ili oni nas izlemaju ili mi njih, smatram folkloritom našeg naroda. Ali kad se sa policijom bijemo zbog toga što ne volimo neku etničku grupu, onda je to već problem i to ozbiljan. Pregledao sam dostupne snimke sa intervencije u Resniku i zanemeo. Iz građana koji sam video na snimku izbija mržnja. Neartikulisana mržnja koja predstavlja nagoveštaj mogućeg haosa.

Od sve muke , pesme pevam

voleo bih majko mila

da se ovo samo sneva

 Nije prvoaprilska šala

Eto, sada je sve jasno. Ideologija devedesetih je pobedila. Čestitam svima koji su doprineli tome. Znanim i neznanim. Grlite se i ljubite, veselite se i slavite, Vi pobednici.