Dugorepa sova nastanjuje stare i nenarušene borealne šume, u neprekinutom pojasu od Švedske, preko Finske i Rusije na istok, a južnije se retko viđa, tek tu i tamo, u Karpatima i Dinaridima. Kupne, oble glave i prugastog perja, te zagonetnih, crnih očiju blagog pogleda, ova ptica se kod nas javlja u svežijim, brdsko-planinskim šumama, obično na osojima. Budući noćne ptice, ornitolozi sove najčešće otkrivaju osluškivanjem glasanja u vreme gnežđenja, ali se dugorepa od drugih razlikuje i po znatno ređem oglašavanju. Suvišno je reći, mnoge ciljane potrage za njom ostaju bez uspeha, i ja joj se svakako nisam usudio nadati se tog vrućeg avgustovskog dana podno Beljanice.

Szabolcs Kokay, www.kokay.hu

Posmatram dvogledom udaljeni dalekovod, jedva se vidi, ali, po držanju i proporcijama, prepoznajem siluetu globalno ugroženog stepskog sokola.

Mart 2007 

Blago martovsko sunce, grane hrastova su još gole, trava niska, a seoba ptica u punom jeku. Marko i ja milimo duž livade, utabanim tragovima točkova. Tragovi su duboko usečeni u zemlju te, iako je proleće sušno,

Moj dragi gost je danas  hoochie coochie man

Ne ulazeći previše u odgonetanje dileme da li su GMO štetni ili ne po zdravlje, jer dokaza za štetnost izgleda da ipak nema, a neoborivih dokaza da su apsolutno bezbedni teško da ikad može biti pošto se uvek i u sve može sumnjati, čini mi se važnim da se na početku razdvoje dve stvari.

Jedna je ponašanje i uticaj velike kompanije koja se time bavi, Monsanto. Novac kojim Monsanto raspolaže je očigledno ogroman, i on mu omogućuje da vrši uticaj na vlade, na sudove, omogućuje mu da obezbedi donošenje propisa koji Monsantu idu u prilog, iako su daleko od zdravog razuma.

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke.

Stoji ispred ogledala. Očima snenim nadzire vlastiti lik  pa  glasom, jošte dubokim,  prozbori:  dobrojtro gospodine minister!!

Ondak se prekrsti  i redom zahvali:Hvala Vučiću, Marksu, Čegevari, SV. Savi  , i bogu.

Iz opravdanih razloga  od Boga Marksa, Čegevare I Sv. Save    drug ministar ne prima direktive. Stoga njih  četvoro ministar može slobodno da tumači pa, ako je potrebno,  da ih  trpa u istu ideološku korpu.

JAT treba rasformirati i razjuriti sve pod tim imenom. Ono malo što išta vredi (JAT Tehnika - ali bez rukovodstva) prodati strancima. A u ugovor staviti da su obavezni da idu okolo sa velikom batinom i ne razgovaraju, samo mlate.

OVA PRIČA JE POTPUNO ISTINITA

Kako da razumemo elaborat o stanju drvoreda u "Ulici Bulevar kralja Aleksandra u Beogradu" iz maja 2006?

http://www.zelenilo.rs/index.php?page=bulevar

Stranica 3-11: O funkcionalnosti  ulicnih drvoreda

 (uopsteno)

Ovo poglavlje govori manje vise u prilog onih koji se zalazu za ocuvanje platana, lepoti, ambijentalnom i ekoloskom znacaju, sa par ogradjivanja, u zagradama, tipa drvored je (bio) itd.

Neobicno je doduse sto se na osmoj strani elaborate kaze  "istrazivanja koja su obavili Anastasijevic i Vratusa", obzirom da su Anastasijevic i Vratusa autori teksta, to jest elaborata.

Takodje dok se na 8. strani obrazlaze kolicina zagadjenja koju drvece absorbuje, na 9. strani se navodi da tunel koji formira drvored povecava zagadjenje.

Stranica 11-15: O platanu i njegovoj upotrebi

Na prve dve stranice se hvali otpornost platana. Na druge dve se kritikuje ovaj konkretni drvored.

Zanimljivo je da je u ovom elaboratu u skoro svakom poglavlju naglaseno lose stanje drvoreda, cak kada je u pitanju uopsteno razmatranje, i uvek istim recima.

Cinjenice o steti i "prevrsavanju" ponvljaju se mnogo puta na isti nacin sto je neprimereno jednoj studiji koja ima prakticnu svrhu.

Stranica 15-18: Istorijat drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra

I ovde se provukla fotografija iz pticije perspektive zelenog Bulevara "Snimak Bulevara iz 1978 potvrdjuje da zatvaranje ulicnog kanjona moze da uveca zagadjenost ulice umesto da je redukuje."

Ne razumem kako snimak to moze da pokaze?

Motor UAZ-a brunda banatskom pustarom koju brije uporna košava. Oko nas je zatalasana stepa obrasla suvom travom odmakle zime i prošarana retkim, usamljenim drvećem. Na horizontu je poneki oronuli i, najčešće, napušteni salaš. Malo je oranica jer su na ovoj neplodnoj, često zaslanjenoj zemlji, slabi prinosi. Pročišćeno košavom, nebo nad nama je vedro i plavo.

Put - tek tragovi točkova ugaženi u niskoj travi - je uglavnom prohodan, sa izuzetkom bara punih žitkog, crnog blata pred kojima moj vodič, lovočuvar Sava Nedeljkov blokira diferencijal i prebacije pogon na sva četiri točka. Uprkos mom nepoverenju u vozilo, 2400 kubika s lakoćom gura UAZ i kroz sasvim neprivlačne kaljuge. Pošli smo u potragu za poslednjom preživelom populacijom ugrožene velike droplje u Srbiji.

Kada sam pre skoro 20 godina počeo da ptičarim, Dunav je bio pun srebrnastih galebova Larus argentatus. To je ptica koja se lako prepoznaje i ne zahteva posebno znanje i iskustvo. Ili možda zahteva? Desetak godina kasnije, tokom jedne januarske plovidbe kada smo sa palube brojali patke na zimovanju između snegom pokrivenih litica Kazana, čuo sam pitanje: “Šta se desilo sa srebrnastim galebovima? Bilo ih je tako mnogo, a sada nismo videli nijednog.” U stvari smo ih videli, svi su oni i dalje bili tu, ali sada pod imenom sinji galebovi Larus cahinnans. Sinji je do tada bio smatran tek podvrstom srebrnastog, ali su ga taksonomi potom uzdigli na nivo vrste (a da same galebove nisu ništa pitali, pa se oni i dalje ukrštaju).

Ska Keler

Da, moralni i politički pobednici ovih izbora nisu ni plavi, ni crni, ni crveni već